Решетњиков: Јудин гријех Ђукановића
Директор Руског института за стратешка истраживања Леонид Решетњиков оцијено је да је црногорски премијер Мило Ђукановић починио Јудин гријех, јер је „издао свој народ, Србију и Русију“.
„Више пута сам рекао и понављам – дио народа Црне Горе чини Јудин грех. Узмите тог Ђукановића. Све до њега у историји црногорског народа није било такве издаје. Издао је свој народ и старијег брата (говорим о народу српском). Издао је Русију. Свашта се може десити у причи, али да вођа Црне Горе званично изда Русију… Јудин грех. Нема ту среће“, казао је Решетњиков, а преноси магазин „Нови стандард“.
Он је навео да је црногорско државно руководство, као и украјинско, издало православну вјеру.
„То је издаја Господа нашег Исуса Христа, то је издаја Бога. Како мислите да сте вјерник, православне вјере, а идете против православног народа са људима који за вјеру нашу кажу да је јерес? Који вјерују да је вјера наша зло. Дакле, ко сте Ви? Ви сте Јуда. А Јуда је завршио лоше. То чека и све вас, ако се не покајете. Само покајање може да спасе тај део црногорског народа који чини зло, и тај део украјинског народа који чини зло. Њихови лидери имаће тешку судбину и тешка времена пред собом. Веома тешка. Како ће Господ да разговара са њима свакако не знам, али казна ће бити тешка. Једноставно, физички ће бити тешко да се побјегне од гнева Божијег“, казао је Решетњиков.
Он је навео да га Црногорсци подсјећају на дио становника Украјине.
“Веома је лако објаснити. Када смо 1918. створили Совјетску Украјину, људе који су живели тамо, укључујући и мене, почели су да образују да ми нијесмо Руси, него смо тако, сами по себи. Као Црногорци – ми смо одвојени од Србије, нијесмо ми Срби. Дакле, овдје – нијесмо Руси, ми смо раздвојени. И 1991, када се Совјетски Савез распао, на основу овога било је веома лако да одвојени од Руса дођемо у фазу да су Руси наши непријатељи. У ту заблуду упао је огроман број људи”, рекао је Решетњиков.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Историја се стално понавља – први пут као трагедија, други пут као фарса“!
Историјска Црна Гора (и Брда) је постојала стотинама година као заточник Косовске идеје, апотеоза слободе, „извиискра“, „врх тимора“, дакле као држава која је имала свој циљ, своју мисију, своју визију, сврху… Само таква, могла је да војује и победи на Мартинићима, Крусима, Мојковцу… Та Црна Гора је досегла свој коначни циљ и сврху 1918. године и на Подгоричкој скупштини (јединим слободним и демократским изборима у последњих 100 година) плебисцитарно изабрала уједињење са Србијом.
Први пут, понављање се догодило када је италијански окупатор, уз подршку шачице ЦГ усташа, предвођених ратним злочинцем Секулом Дрљевићем, прогласило тзв. „Независну државу Montenegro“ (НДМ), дана 12.07.1941. године, акоју је разљућени народ, након мање од 24 часа, 13. јула одбацио свеопштим устанком. Ипак, НДМ је био оквир и узрочник братоубилачког покоља, који је уследио као крвава трагедија, а чији финални чин је одигран (ако је?) у Старој Градишци, Зиданом Мосту и словеначким јамама.
Други пут, 21.06.2006. године, на покраденом „референдуму“, уз 205 регистрована лоповлука, од којих је само један био довођење 14.000 „гласача“ из Албаније и Космета, да гласају за отцепљење са личним картама издатим на име Малисора одавно исељених у САД (али никада одјављених у ЦГ), уз асистенцију словачких бабица Липке&Лајчака (Лолек&Болек), успостављена је фарса звана „montenegro“. Укратко – спрдња од „државе“, поруга и ругање здравом разуму!
Та фарса од „државе“ преко свог кратковидог режима, се активно раздружује са здравом памећу и устрајно одбацује све постулате и аксиоме истинске и историјске Црне Горе: Србију, Српство, Српски језик, ћирилицу, Косовски завет, Његоша, гусле, Православље, антифашизам, русофилство… У својој блесавости, Подгорички режим гради једну нову државу, на идеолошкој и митолошкој утрини, од нуле, коју зове, свесно и намерно, онако како је њихове иностране газде зову – њеним италијанским именом – „montenegro“, а не никада изворним именом историјске државе – Црна Гора. Као држављанин некадашње,а сада илегалне Црне Горе, (коју су утукли, ућуткали и заточили на потпуно исти начин као што би пребили, везали и убацили у гепек од кола неког њима непослушног грађанина), позивам све коментаторе да ову новонасталу државолику творевину, изграђену на територији некадашње Црне Горе, не зовете ни „БЈРЦГ“, јер и тај назив збуњује, него само онако како њу њени стечајни управници и иностране газде зову – „montenegro“! „Изгубљени у преводу“!
Zato Rusijo pomozi da se ovog izdajnika rijesimo, znas i mozes ako oces.
Tvrtko, ti si ovdje pomenuo fundamentalnu činjenicu, da je vrijeme da Rusija krene u pariranje NATO budžetu i pomogne borbu naroda protiv potpune okupacije. SAD je do sada silan novac slila u svoje favorite na vlasti, a usput ih je ucijenila otvaranjem mnogobrojnih procesa kod više evropskih sudova, tako da ima sigurne igrače koji će raditi za interes prekookeanske sile. Ne vidim da je Rusija, osim privatnih donacija Mitropoliji i ličnih pregnuća u sferi kulture išta smisleno uradila da parira ovoj NATOizaciji Crne Gore. Na žalost, koliko mi je poznato, malo su toga radili i u Ukrajini, prije ovih sukoba, pa je đavo „zacario“.
Rešetnjikov je u pravu, kao i mnogi drugi ruski intelektualci, ali još nisam od njih čuo ni riječ o akciji na suzbijanju ovoga o čemu govori. Vjerujem da je tu interes svestrani, kako građana Crne Gore, tako i Rusije, a u krajnjoj liniji i veliki interes evropskog kontinenta!
„Snaga Rusije može biti potkopana samo ako se od nje odvoji Ukrajina. Oni koji žele to da urade, ne samo da ih moraju odvojiti, već Ukrajinu moraju suprotstaviti Rusiji, zakrviti dva dela jednog naroda i gledati kako brat ubija brata. Da bi to ostvarili potrebno je pronaći i odgojiti izdajnike među nacionalom elitom i uz pomoć njih izmeniti samosvest jednog dela velikog naroda do takvog nivoa da mrze sve rusko, da mrze svoj rod, a da to ni ne znaju. Ostalo će učiniti vreme.“Ото фон Бизмарк, први њемачки канцелар(1871-1890)
Знам да ће овај текст запарати очи дукљанским фанатицима и нека ће. Када ђаволу кажеш „иш сотоно“, он се разгњеви и изобличи што си га познао и утекне пред Божјим шапатом у ушима.
Тако је и са нашом палом браћом, који не дају да им кажеш да су пали, да су издали и да су се одрекли себе, одричући се свог корена и нас који смо опстали.
Сличност Украјине и Црне Горе, као и Русије и Србије на другој страни је очигледна. О томе је још Солжењицин опширно писао прије 10-так година и изврсно описао да је СФРЈ и Србија била полигон за вјежбање, пред напад на СССР и Русију.
Проблем Украјине је суштински истовјетан проблему Црне Горе. Хвала Богу овдје нема рата и не дај Боже да га буде, али не зато што га Дукљани неће, већ што Срби пристају на понижење зарад мира и то је добро. Понижени ће устати и усправити се, а братска крв када се једном пролије никада не мирује. Знамо ми то добро из разних ситуација. Знамо и из односа наших Мухамеданаца према својој православној родбини, из односа католика Срба који су рађе постали Хрвати, него да остану у националној заједници са нама. Одрасла је читава једна генерација на школском програму дукљана, шта од њих очекивати, него да буду први ешалон негације заједништва?
Нека нам је Бог у помоћи и да нам да много стрпљења, вјере и трпљења.
Jasan ruski pogled na lik i djelo Đukanovića.
Тачније, лик и НЕдјело споменутог.
Bog je sveukupna Priroda i Istina, Djukanovic i njegovi satrapi su se okrenuli i protivu jednog i drugog. Na kraju moraju biti porazeni jer se ne moze protivu Prirode i njenih zakona, a jos sa osloncem u lazi.
Tamo oni su odavno zasluzili strasni sud, nikakvo pokajanje ih ne moze oprati, jer bi ono bilo lazno kao i sve sto od njih dolazi.
Nas veliki Njegos je dobro i za sva vremena rekao: „za pravilo ludost izabrase, nevjerne im sluge postadose“.
kad narod neće da ga kazni, brzo dobio od BOGA KAZNU