Референдум

Пише: Драгана Мијушковић

Да би црногорско друштво могло да се представи у демократском свијетлу потребни су нам први фер избори и референдум о приступању НАТО савезу.

Ако се опет изневјери црногорско мнење показаћемо свијету да нијесмо ни корак направили од једнопартијског система, иако се владајућа партија ’из петних жила’ труди да нас Европи и остатку свијета представи као демократски уређено друштво и да руже цвјетају по питању владавине права и сузбијања корупције.

Питање референдума о приступању НАТО пакту, по мом мишљењу је једно од најважнијих питања данашње политичке сцене у земљи. Пошто је поред све дегутантне пропаганде власти о уласку у НАТО пакт воља народа и даље неупитно већински против, онда би и доношење одлуке о приступању Алијанси донешено у Скупштини Црне Горе било насиље над грађанима.

Сложићемо се да у кампањи за (не)улазак кључну улогу имају медији и сам начин на који они представљају Алијансу. Неутралност Црне Горе је једини прави одговор, не морамо се само позивати на емоције и свјеже ране из блиске нам прошлости, већ и на овако рањену економију која би још више била погођена уласком у савез. Пошто сам 2013. године била у студентској посјети Министарству одбране Словеније, позваћу се на ову бившу југословенску државу која је 2003. године приступила Алијанси. Кампања за неутралност била је изражена, велики дио цивилног друштва залагао се за активно- мирољубиву политику и неутралност изван војног савеза. Међутим 66,8% Словенаца на референдуму се изјаснило за приступање НАТО-у. На такав резултат је највише утицала чињеница да је референдум о уласку у НАТО пакт био одржан исти дан, заједно са референдумом о уласку у ЕУ. Да су били одвојено одржани велико би питање било да ли би подршка уласку у НАТО пакт досегла 50%. Овако огромна подршка за улазак у ЕУ дјеловала је на грађане Словеније сугестивно и приликом гласања о уласку у НАТО пакт, јер је тема уласка у ЕУ била приоритетнија.

Данас, скоро 13 година касније статистика показује да би овај број био знатно мањи, јер на расположење грађана Словеније утиче финансијска и економска криза којом је земља додатно изложена због чланства у савезу. Словенија се обавезала да издваја 2% из БНД за потребе војног савеза. Такође словеначко небо ,,чувају“ и над њим надлећу италијаски авиони. Замислите ситуацију у којој небо изнад Црне Горе чувају војне летилице Хрватске или Албаније. 

Амбасадор Словеније у Црној Гори, Митја Мочник тврди да је чланство изузетно скупо. Што се учешћа у мировним мисијама тиче, од којих је Словенија учествовала у свакој од 2003. године, иако је тешко претпоставити да је учешће у свакој од њих било у интересу државе, Митја Мочник каже да Словенија производи сваке године један број професионалних војника које он лично назива ,,машине за убијање“ и да им је држава Словенија дужна пронаћи ангажман којим ће валоризовати стечене вјештине. То каже амбасадор једне од ближих земаља НАТО пакта Црној Гори. Дакле питање које се пред грађане поставља јесте и то : Да ли сте за то да наша држава Црна Гора од наших војника треба да производи машине за убијање и шаље их негдје у стране земље да служе тој сврси? Сложићемо се да је ово питање етике и ако смо ми слободно друштво онда је познат одговор.

Елем, пошто се ми налазимо на раскрсници великих сила и нико претјерано не мари за нас и за нашу дјецу, треба бити лукав и паметан и остати неутралан. То поручује већина грађана Црне Горе. Управо овдје лежи разлог зашто актуелна власт бјежи од одржавања референдума.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: