Реалност – Стварно или могуће
Пише: Небојша Реџић
Шта је реалност? По дефиницији то је: стварност, чињенично стање, узето из живота, истинитост. Али, у времену садашњем, постмодерном, када постоји и постистина, да ли постоји и постреалност? Да ли је сама спознаја довољна да се ствар, дело, појава или стање прогласи – реалним?
Да ли је Ајнштајн био реалан када је тврдио да је све релативно?
Какав је утицај протока времена на спознају реалности? Где је граница временског трајања када се нешто проглашава реалним? Шта значи то када се каже: у том тренутку је то било реално? Када је тај тренутак престао да буде реалан?
Мантра данашњих креатора реалности и глобалних манипулатора је – прихватите реалност.
Данас би се и даље Сунце окретало око Земље, да Коперник није одбио да прихвати реалност и направи – обрт.
Ђордано Бруно би реално могао да свој живот оконча уз ватру камина, а не на ломачи.
Када су сви, реално видели и знали да је то тако, реално, Галилеј је супротно реалности саопштио: „Ипак се окреће“.
Колумбо је, упркос реалности стално ишао на запад и открио Нови свет.
Бастиља је била – реалност. Да су Французи слепо и фаталистички веровали у реалност, Бастиља би била симбол и данданас, а „Слобода, братство, једнакост“ остао би нереални апел.
Реалност је бити роб у Америци. Колико би само памука произвела Америка? Али нису били реални – укинули су ропство.
Да ли је било реално супротставити се турској војсци на Косову Пољу? Није, али је из те битке створен дух вере, идеје, вредности и надахнућа за векове који ће следити.
Почетком 19. века Турци, дахије, ропство, данак, све је то било – реално. Требало је, реално, и даље гледати, плаћати, трпети зулум?
Те, 1915. реално је српска војска била истерана из земље, Србија окупирана, на ивици пропасти. Да ли је повлачење на Крф било реално? Није, али је нереално васкрсло Србију.
Да ли је било реално да Пупин остане у Идвору, а Тесла у Лици? Реално, да. На срећу човечанства нису били реални.
Да су Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци, Шиптари, прихватили реалност Југославија се не би распала.
Да су Шиптари прихватили реалност не би било тзв. „Републике Косово“.
Ако ми, Срби, прихватимо реалност – неће бити Србије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Istinu kao savršeno čisto svjetlo sunce, ne trebaš braniti ako je realnost prihvaćena, međutim često nije i onda jača sila pokazuje zube.
Ako svi lažu, moraju odbaciti realnost, no nasilje je neizbježno.
Teorijom relativnosti Ajnštajn kao genijalac sa izrazito nečistom dušom je zavio čovječanstvo u crno za sva vremena.
Plaćen od Amerike i autoritet onoga vremena, podržao je primitivnu teoriju svojim mišljenjem bez dokaza.
Podržao je crkvu i vjeru u božju volju.
Izgovorio je nešto što će stalno djelovati kao jak nuklearni otpad, jer ako je nešto negativno kao sila a ti u to vjeruješ,
umom si stalno time opsjednut.
Odbacio je stvarno, istinito, biološko tijelo i uputio čovjeka da psihološki još više razvija um, bude čim više ovisnik i da podržava evoluciju do smrti.
Tako je život u drugom planu a karijera sa suludim idejama na prvom.
I sada u običnom razgovoru, upravo zbog podrške teorijom relativnosti, nitko se ne veže za stvarno biološko tijelo, za istinu kao stvarno, što je doživljajem u svemu realno i potpuno znanje.
Danas se uči od nečistog mišljenja, a ne od slobodnog života prostornog vremena.
Zablude su neznanje i duboka tama, međutim ipak se pojavi zraka svjetlosti da istinu poveže sa inteligencijom, da stvarno realno bude dokaz.
Znanje je neovisno, baš kao slobodna inteligencija.
Kada nema sugestivnog uma, nema ni osjećanja emocija psihe, nego ugodan doživljaj sveprisutnosti, kako je stvarno, tako i realno.
Okružen si informacijama, a trebaš nulom dobiti odgovor samo za nešto iz gomile. Onda se poslužiš trenutkom vremena i tačkom prostora. To liči na križić. Postaviš jasno pitanje glasom, no ustane otvaraš, samo glasnice se tresu i to čuješ u ušima. Gdje su glasnice tu je i knedla, od nje dobiješ jasan odgovor, kao DA ili NE. Fora je da znaš postaviti pitanje informatičkim krugom, jer bez takve veze, nema tko da vodi do odgovora.
Realnost je kao savršeno čisto, a relativnost nečisto.
Za znanje ipak treba savršeno čisto kao nula, a praktički ništa ne mora biti savršeno.
Onda nema sumnje da je teorija relativnosti podvala, kao i sve drugo što država i crkva nameću.
U svoje mišljenje nisi siguran, a u doživljaj jesi.