Раско Црњанског

После међународног научног скупа о делу Милоша Црњанског, који је одржан почетком децембра прошле године, из штампе је сада изашао и зборник радова „Милош Црњански: поезија и коментари“, у издању Института за књижевност и уметност, Филолошког факултета и Матице српске.

Овај зборник бави се углавном поезијом, изостављајући епске форме великог српског писца, међу тумачима одавно привилеговане. Пројектом поетичких истраживања руководио је професор Јован Делић, а уредник зборника је Драган Хамовић.

– Мада је Црњански остварен у различитим жанровима, а границе жанрова је као авангардист непрестано померао, поезија је област у којој је најпре стекао име и статус књижевног превратника. „Лирика Итаке“ била је међу првим оглашењима нове песничке генерације, изашле из страхота Првог светског рата – каже за „Новости“ Хамовић.

Црњански је, по његовим речима, после „Лирике Итаке“, тежиште свог писања пренео на прозу:

– Она је била прожета непоновљивим лирским чиниоцем, али су његова потоња лирска остварења по правилу имала статус књижевног догађаја. А значила су и померања у развојном путу његове лирске поетике, у смеру поставангардних одлика. Поеме и круг песама објављених у периодици двадесетих година, представљају прелазну фазу између радикализма „Лирике Итаке“ и позне лирске синтезе коју оличава „Ламент над Београдом“. Нову димензију у сагледавању поетичке самосвести Црњанског омогућава нам издање „Итака и коментари“, али и, изнад свега, опсежна есејистичка заоставштина, сведочанство о песниковим књижевним погледима. Засебан тематски простор јесу и место и утицај лирике Црњанског у периоду обнове модернизма после Другог светског рата, када је, у процесу легитимисања неокласичне концепције, била на озбиљној провери.

Зборник је окупио укупно четрдесет радова, чији су аутори тумачи из више земаља и различитих научних нараштаја. Радови су подељени у седам сегмената. Разматрају се поетичка функција коментара уз лирику Црњанског, контекст у ком је песник деловао, нарочито прекретна збирка „Лирика Итаке“, кључни тематски простори и прожимања са другим жанровима, као и појединачне поеме, уз компаративне и текстолошке теме.

На питање како данас доживљавамо и ценимо Црњанског, заузима ли овај писац место које заслужује, Хамовић одговара:

– Црњански ипак одолева, јер је прворазредна, национална и универзална књижевна вредност. Без обзира на познати немар наше средине спрам великана. Без обзира на културне политике што би да искриве, разоре нашу већ помућену самосвест. А Црњански је дуго био на удару и делио удес најбољих свога народа у подмукло доба титоизма. Али читаоци и даље реагују на његову раскош, свако има свог привилегованог Црњанског, и књижевна правда се збива. Колико је пак „српско становиште“ Црњанског уграђено у главне токове наших кретања у времену друго је питање – о чему одавно говоре упућенији од мене.

Аутори

У зборнику су заступљени: Александар Петров, Светозар Кољевић, Радован Вучковић, Душан Иванић, Милослав Шутић, Роберт Ходел, Весна Цидилко, Розана Морабито, Александар Јовановић, Бојан Јовић, Петар Пијановић, Ала Татаренко, Бојана Стојановић Пантовић, Тихомир Брајовић, Горана Раичевић, Кајоко Јамасаки, Персида Лазаревић ди Ђакомо, Слободан Владушић, Владимир Гвозден, Александар Милановић…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: