Расистичка Америка под окриљем полиције

Редит Хадсон, борац за људска права и расну једнакост, који је пет година провео као полицајац у Сен Луису, за амерички портал Вокс је навео своја искуства о расним проблемима у САД и злоупотребама полицијских службеника.

„Сваког дана, у свакој полицијској станици у Америци, 15 одсто службеника ће урадити праву ствар, без обзира шта се дешава. Петнаест одсто службеника ће у свакој прилици злоупотребити свој ауторитет. Преосталих 70 посто ће се обрнути на ону страну у зависности од тога с ким раде.

То је теорија мог пријатеља К. Л. Вилијамса, који је за употребу силе обучавао хиљаде полицајаца широм земље. На основу онога што сам доживео као црнац у петогодишњој служби у полицији Сен Луиса, слажем се са њим. Радио сам са мушкарцима и женама који су постали полицајци у искреној жељи да помогну својој заједници. Али, радио сам и са људима, попут председника моје класе са Полицијске академије, који је после Обамине победе 2008. у мејлу написао ‘да не може да верује да живи у земљи пуној људи који воле Црнце’. Баш он је патролирао улицама црних четврти Сен Луиса, уз службена овлашћења.

Преосталих 70 одсто полицајаца су веома осетљиви на атмосферу у датом одељењу. Ако су им надређени расисти, или ако у њиховом одељењу има полицајаца расиста, могу да ураде ужасне ствари. Нису само бели официри ти који злоупотребљавају своја овлашћења. Ефекат институционалног расизма је такав да је злостављани грађанин црн или смеђ, без обзира које је боје полицајац, јер је то дозвољено.

Без обзира шта полицајац учини некој црној особи, он се увек може покрити причом о херојству, ризику и жртвовању која прати полицајце. На пример, полицајац из Кливленда Мајкл Брело је ослобођен свих оптужби поводом смрти црних и ненаоружаних Тимоти Расела и Мелисе Вилијамс. Тринаест полицајаца је у њих испалило 137 метака. Брело је испалио 49, а последњих 15 кроз шофершајбну аутомобила жртава на коју се попео.

Према анкетама, Американци верују да су полицајци генерално добри, али овај мит замагљује истину о томе шта треба да се уради да се поправи систем. Ево шта грађани САД треба да знају:

1) Постоје полицајци који намерно крше људска права у заједници у којој служе

Свакодневно широм земље се понављају сцене насиља према припадницима црне и хиспано заједнице. Смрт многих ненаоружаних Црнаца које је убила полиција, или друге злоупотреба које немају смртни исход, стварају незадовољство, неповјерење и мржњу према полицији у црним и хиспано заједницама широм земље. На пример, отрован однос између полиције и заједнице у Фергусону је постојао много пре него што је прошлог августа полицајац Дарен Вилсон пуцао и убио ненаоружаног Мајкла Брауна.

2) Лоши полицајци кваре одељења у којима раде

Око 15 одсто полицајаца редовно злоупотребљава своју моћ: велики проблем је то што они врше лош утицај на атмосферу у свом одељењу, а за своје поступке проналазе подршку код официра и полицијских синдиката. Чикаго је најбољи пример за то: град је створио фонд за одштету стотина жртава које су бивши шеф полиције Џон Бурга и службеници под његовом командом мучили од 1970 до раних 90-их.

Жртве су злостављане електрошоковима, тучене су и гушене, и били су примораване да дају лажне исповести, због којих су многе осуђене за злочине које нису починили. На пример, Дарел Кенон је провео 24 године у затвору због злочина који није починио, али је морао да га призна, када су му полицајци неколико пута репетирану пушку набијали у уста и повлачили ороз. Други су мучени струјним ударима док нису признали. Мучење било систематско, а систем је то је омогућавао.Бург је на крају добио четири године затвора, а сада ужива у пензији.

3) Мејнстрим медији помажу да се одржи прича о херојству чак и када оно служи корумпираним полицајцима као оправдање

Медији су од кључне важности за разумевање узрока за тако лоше односе између полиције и црних и хиспано заједницама широм земље. У свом интервјуу за Фокс њуз, бивши полицијски комесар Њујорка Хауард Сафир није, на пример, признао искуства хиљаде и хиљаде црнаца у Њујорку, Балтимору, Фергусону, или било где у земљи. У ствари, изгледа да је он тога потпуно несвестан. Он је гледаоце настојао да убеди да су недавни протести против полицијске бруталности неосновани, а да су оптужбе за расизам „потпуно погрешне”. Према њему, то једноставно није истина. Али, реалност полицијске злоупотребе није ограничена на један“врло мали број малих инцидената“, већ на злостављање које се протеже генерацијама.

Медији нису питали зашто је полиција Њујорка у протеклој деценији платила преко милијарду долара за трошкове судских процеса који су покренути због злоупотреба њених припадника. Они не помињу бројне приче црних или хиспано полицајаца Њујорка који су профилисани, и чак без разлога нападнути од стране белих припадника полиције када нису били у униформи.

4) Камере су најобјективнији показатељ ситуација полицијац-грађанин

Када је прошле године полицајац Мајкл Слагер убио Валтера Скота у Јужној Каролини, првобитни извештај полиције је навео да је Слагер правилно поступио, јер је био у страху за свој живот, пошто је Скот наводно покушао да му узме електрошокер. Али, на видео снимку се видело да је Слагер више пута пуцао у Скота, а да је електрошокер после тога ставио поред његовог тела.

Полиција већ генерацијама злостављања црну и хиспано заједницу. То није ништа ново. Расизам је уткан у нацију. Ни у једном тренутку у историји САД није постојао национални консензус да би требало да сви буду једнако вредновани у свим областима живота. САД је укорењена у расизму и поред напорима бројих Американаца свих раса да се то промени.

Због наслеђа расизма, полицијске злоупотребе према црним и хиспано заједницама су старе генерацијама стари. То није ништа ново. Већинска Америка је тог апостала свесна углавном због ширења личних видео-снимака са камера и мобилних телефона. Америци су потребни полицајци, али они такође треба да буду одговорни према заједницама у којима служе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: