Раичевић за „Победу“: Монтенегро с Црном Гором има везе колико Гебелс с људским правима

Мило Ђукановић ријетко се буди нерасположен – а, и било би нелогично да то чини као суверен приватне му државе, човјек који је стекао милионе кроз криминалне радње и један од највећих балканских моћника, каже за портал „Победа“ уредник опозиционог портала ин4с.нет, оснивач и предсједавајући Уније за неутралност Црне Горе, Гојко Раичевић.

Раичевић је у интервјуу истакао да данашњи Монтенегро има сличности са Црном Гором колико Павелићева идеологија са идеологијом људских права.

На тему професионалности новинарства у Црној Гори, он је нагласио да су многа новинарска имена продала образ, душу и богату новинарску каријеру пред њен сам крај.

У наставку преносимо цјелокупан интервју.

Победа: Одрекли су се српства, ћирилице, цркве, историје. Сада су се одрекли и Његоша – да ли је то могуће?

Раичевић: Црна Гора се одрекла себе, то је данас Монтенегро који има сличности са Црном Гором колико Павелићева идеологија са идеологијом људских права. Влада НДЦГ је предложила да се Његошев дан рођења прогласи државним празником, а њихов коалициони партнер Бошњачка странка је давно дефинисала Ловћенског тајновидца за геноцидног пјесника. Суштина ове предаје Његоша у руке Бошњацима је да се ублажи пажња на фијаско од измишљене афере о државном удару. Спуштање Његоша на уже Бошњачкој странци је требало да узнемири српски народ и скрене пажњу са актуелних проблема. Шефу “мојковачког клана” који покрива и мјесто премијара у влади Мила Ђукановића ништа није свето.

Победа: Може ли ишта изненадити у друштву где се дижу споменици нацистима, а вештаци закључују да су девојчице криве што су министри покушали да их убију?

Раичевић: Овдје не важе ни правила физике. Слободни пад у којем се налази Монтенегро као да нема крајњу тачку. Таман кад помислиш не може горе, изненаде те са новим догађајем. Министри су у очима ојађеног народа надљуди којима све може бити дозвољено. Нема ни правосуђа – судије, тужиоци и судски вјештаци су потрошна роба са својом цијеном. Тако је и са примјером о којем питате. Несмотрена дјевојчица прелази преко пјешачког гдје и удара џип несрећног министра! Замислите лудило које смо дотакли, човјека који потписује такав документ, а има, вјеровали или не, и људи који вјерују у ту причу.

Победа: У Ђукановићевом театру апсурда, посебно место има наводни државни удар, који сте раскринкали у документарном филму који је изазвао велику пажњу…

Раичевић: Државни удар, овај последњи од неколико који су затекли Монтенегро у последњих двадесетак година, осликава како власт више нема страха од суда јавности, ни домаће ни стране. Бога ни народа се одавно не боје, а снагом новца контролишу јавни сервис, али, нажалост, и већину српских медија у ЦГ, ТВ Пинк, ТВ Прва и Информер. Тзв. међународна заједница представља најкарикатуралнији дио цијеле приче. Због тога што је режим спреман на сарадњу са Западом по сваку цијену, тај исти Запад прихвата јефтино сценирану и још јефтиније одиграну причу о државном удару – мада неће бити лако оправдавати режим погубљен у мору сопствених глупости.

Победа: Чуо сам на подгоричким улицама, једну занимљиву анегдоту. Кажу, када би се Гебелс вратио међу живе и дошао у Црну Гору, погледао Пинк М, прелистао Побједу и Дневне новине, вратио би се одакле је дошао, понижен и превазиђен?

Раичевић: Гебелс се трудио да његова пропаганда има неки логички слијед, али ови други, поменути у питању, схватили су да логика и етика само успоравају њихов рад у задовољавању потреба Мила Ђукановића. Многа новинарска имена су продала образ, душу и богату новинарску каријеру пред њен сам крај. Да, Гебелс би се постидио у ЦГ.

Победа: Упућени кажу да у Црној Гори постоји мноштво државних непријатеља, али да су два главна: Гојко Раичевић, којег мало-мало ваља пребити и ухапсити, али и ћирилица, коју протерују из школа, дневника, државних институција…

Раичевић: У Монтенегру преко половине становника су “државни непријатељи”. Сви који вјерују у Бога, пишу ћирилицом, говоре српски, воле Србију, Русију, држе до традиције и породичних вриједности – и сви су они непријатељи. Гојко је само један од њих.

Победа: Ујединили сте све факторе који су против НАТО пакта, а чини се да је главни фактор две трећине грађана Црне Горе. Па, упркос томе, чини се и да је Црна Гора све ближа НАТО пакту. Иако амерички Сенат уме да каже и другачије… Шта се догађа и шта ће се тек догађати?

Раичевић: У години која пролази (или је прошла) један од највећих личних успјеха сматрам формирање Уније за неутралност ЦГ. Унија је највећа политичка и надполитичка коалиција у “модерној” историји Црне Горе и у њој су, без разлике, комунисти и антикомунисти, радикали, либерали и демократе, Срби и Црногорци. Истина, Унија није та која ће пресудно одлучити да ли ће ЦГ ући у НАТО или не, али Унија има своју историјску улогу да се не мири са окупацијом која слиједи након евентуалног уласка БЈРЦГ у НАТО. О судбини ЦГ одлучују велики, било је тако и прије, али наша улога је да остане свједочанство да народ није дочекао окупаторе са ружама.

Русија спава сном праведника

Победа: Као руски плаћеник, новинар у цивилу и антидржавни елемент, очекујете ли да се Москва додатно ангажује у рушењу демократске, просперитетне Црне Горе, економског тигра и стуба ослонца региона?

Раичевић: Русија спава сном праведника, вјероватно би нас потпуно заборавили да им Ђукановић није увео санкције. Руси су за партнера бирали режим. Да није било Руса, не би било ни покраденог референдума, тиме ни “самосталне ЦГ”, настале након тог покраденог референдума. Новцем руских тајкуна власт је финансирала референдумску крађу, а не доларима, фунтама или маркама. Русија мора да буде одлучнија и да јасно искаже да има свој интерес, те да се тај руски интерес поклапа са интересима српског народа. Све остало су технички проблеми које треба да решавају људи којима је национални интерес, било руски било српски, макар једнако при срцу колико и новац. Бојим се да је до сада давана предност овима којима је новац приоритет. Да будем прецизан, очекивао сам да ће Руси препознати свој интерес и до сада, а не да се чека на добру вољу америчких републиканаца, енглеских конзервативаца, чешких комуниста и хрватских…

Победа: За, показали су избори, највећи део грађана Црне Горе, главно питање је када и како пада Мило. Има ли Гојко Раичевић одговор?

Раичевић: Мило је пао и трагично завршио на историјском сметилишту, остало је само да му то неко јави.

(Извор: Победа)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: