Радници општинске администрације у Будви поручују: Доста више немара и незнања

У Организацији Синдиката запослених у Општини Будва, данас на получасовном протесту испред зграде Општине окупило се више од 200 радника општинске администрације, јавних предузећа, установа и служби, јавно исказујући незадовољоство радом локалне управе и кашњењем у примању четири зараде.

Предсједница синдиката Тамара Голиш, поручила је да је „незадовољство све веће, а толеранције све мање“.

„Постиђена сам, јер је, у очима наших суграђана, моје радно мјесто постало синоним за нерад и корупцију, супротно моме раду, уложеном труду и понашању“, изјавила је она.

Голиш је обраћајући се скупу истакла да су незнање, нерад и небрига појединаца у општини и даље евидентни:

„Штета нанијета Општини је библијских размјера, али нам није јасно због чега, ми запослени морамо да будемо жиранти те штете. Када смо ми некоме потписали бланко мјеницу? Вријеме је да кажемо да не пристајемо да будемо таоци туђег нерада и неодговорности“, поручила је она.

Голиш је запитала ако општина нема пара за плате, порезе и доприносе, како ће моћи да рјешава озбиљне градске проблеме.

„Огромно незадовољство, огорченост и разочарање свих нас ствара начин поступања управе у рјешавању синдикалних питања, кроз које се огледа наша реалност и поступање управе по свим другим животним питањима“, казала је она.

Каако предсједница Синиката истиче, за њу лично, највећу тежину и пораз, представља сазнање да и данас постоје колеге које стријепе од последица изношење свога става и мишљења.

„Због чега је страх рећи истину, да се средства Општине и даље троше за интерконтинентална путовања, разне помоћи и награде, неријетко без реалног основа, на неучинковите и фингиране радне сате и ко зна шта још све?“

Према њеним ријечима крајње је вријеме да општина послује транспарентно, на домаћинском принципу.

„Да нам се обезбиједи законом прописана егзистенција – сигурна и редовна плата. Не дозволите да нас третирају као да смо лијени, неспособни и нерадници. Да су осјећаји понижености и обесправљености, који годинама тињају у нама нешто што је нормално и природно. Да је све то живот достојан човјека. Немојте никада ни помислити да сте за било шта ви криви. Наша кривица је само у томе што смо предуго ћутали и трпјели незадовољство, што то незадовољство нисмо јавно исказали. Гласно тражите своја права и статус који заслужејете. Ми безимени и тихи извршиоци својих радних обавеза шаљемо громогласну поруку – „Доста, Доста више немара и незнања“, закључила је Голиш.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: