Радијатор влада

Монтенегро је ове недеље добио нову владу – другу без учешћа оца нације, како у званичним документима НАТО пакта ословљавају Мила Ђукановића. Управо је улазак у НАТО и избјегавање народног референдума по том питању, главни задатак који је ова влада себи поставила у кратком року.

Нову владу Монтенегра представљаће поред премијера Душка Марковића, још 20 министара. По броју појединачних министарских ресора, нашој новој влади позавидјеле би многе милионске државе. Рекло би се, ни мање државе, ни више сердара и војвода. Изузев Хрватске, све владе држава у региону имају мање министарских ресора од радијатор владе Монтенегра.

Да ли је у земљи од 620.000 становника нужно да Министарставо науке и Министраство просвјете одвојено егзистирају, односно јесу ли заиста потребни посебни ресори за спољне и тзв. европске послове? Колико је у овим условима ужасне економске кризе, смислено постојање посебних министарстава јавне управе, спорта, за људска и мањинска права, потпредсједника за регионални развој, односно Вучиновићкиног Министарства без портфеља?

Дакле, ова радијатор влада Душка Марковића имаће најмање седам сувишних министарстава, што ће црногорске пореске обвезнике коштати десетине милиона евра. Док болесну дјецу лијечимо СМС порукама и добротворним концертима, милиони из буџета отићи ће на лијечење министраских комплекса најмање седморице радијаторових министара. Док радници давно затворених  и опљачканих фабрика штрајкују глађу по црногорским трговима, тражећи давно зарађено, за труле партијске компромисе милиона мора бити. Е то је тај, Монтенегро, лидер европских интеграција, држава која је својим друштвеним просперитетом и економским напретком, задивила све ЕУ главешине, почев од Јункера, па до Могеринијеве и Јоханеса Хана.

Ова радијатор влада, јединствена је по томе што у њој неће бити ниједног министра, који се национално изјашњава као Србин. За разлику од Ђукановића, који је увијек умио да повуче по неког лојаног Србина, нови радијатор премијер нема потребу да камуфилира ноторну чињеницу, да је Монтенегро земља неписаног апартхејда за око 30% популације, која упркос дводеценијском насиљу још увијек говори језиком својих дједова. Популације која није заборавила да “Горски вијенац“ почиње “Посветом праху оца Србије“, да се у краљевини Црној Гори славио Свети Сава, а учили предмети српски језик и српска историја, а да је Милован Ђилас, један од највећих мислилаца са ових простора, написао: “Црногорци нијесу обични Срби, Црногорци су со српства“.

Главни задатак радијатор владе, за коју како нас обавјештавају представници мањина добијена је подршка и спољног фактора, биће улазак у НАТО и избјегавање народног референдума по сваку цијену. У ту сврху, наставиће се  даљим експлоатисањем Катнићеве трагикомедије државног удара, спинујући да је залагање са слободан и демократски референдум о уласку у НАТО, уствари антиуставна и антидржавна активност. Баш то је у свом експозеу, који је на моменте подсјећао на ролу друга Максима у легендарновом Живковом филму “У име народа“, најавио радијатор премијер Душко Марковић.

Кључну подршку радијатор влади обезбиједила су два посланика Бошњачке странке, за шта је у компезацију награђена са три ресора, док ће укупно шест ресора припасти припадницима бошњачке националности. Дакле, кључна подршка влади која земљу противно народној вољи гура у НАТО пакт, долази од балканских муслиманских лидера, који западну војну алијансу покушавају представити као пријатеља балкансих муслимана. Колико је заиста НАТО и Запад донио доброг муслиманима, током последњих неколико деценија?  

Само у прошлој години НАТО авиони бацили су преко 23.000 бомби на муслиманске земље. У интервенцијама и агресијама НАТО-а, те парцијалним акцијама оружаних снага САД, током последње три деценије, убијене су десетине хиљада припадника исламске вјероисповјести. У грађанским ратовима, које су Американци и НАТО распламсали у Ираку, Авганистану, Сирији, Сомалији, Јемену и Либији погинули су милиони муслимана.

И крвавим босанско-херцеговачким ратом теледириговале су САД. Да није било мијешања амбасадора САД Ворена Цимермана, у БиХ би све напетости биле би разријешене Лисабонским документом из 1992, који је практично подразумијевао исто што и послије три и по године грађанског рата, од стране САД-а, наметнути Дејтонски споразум. Да није активирана Биљана Плавшић, амерички спавач унутар руководства Републике Српске, грађански рат би био завршен још у мају 1993, на Атинској конференцији. Бивши амерички предсједник Џими Картер упућен је на Пале да охрабри Србе да наставе рат, док је званична политика САД и западних земаља једнако умањивала спремност друге двије зараћене стране на компромис. И тако све до Дејтона, односно момента када су Американци одлучили да на овај рат ставе тачку.

Све ово што су прошли балкански народи деведесетих, западне тајне службе припремале су на Кавказу и Централној Азији. Тако су након распада комунистичке империје, међусобно ратовали муслимански Киргистан и Узбекистан, муслимански народи Ингуши и Осетини, у муслиманском Таџикистану је дошло до петогодишњег грађанског рата, сукобили су се Јерменија и Азербејџан, а Чеченија је насилно покушала прогласити независност од Русије. Ови крвари ратови однијели су десетине хиљада људских живота.

Оно што разликује политичке елите балканских муслимана, од њихове браће по вјери у Централној Азији и Кавказу, је чињеница што лидери бивших поданика СССР-а, схватају погубност политике Запада, којој није у интересу да мали народи, на територијама које Запад посматра као колоније, живе у стабилним условима и окружењу. Одбацивањем прозападног курса и окретањем сарадњи са Русијом, Кином и Ираном у региону Централне Азије и Кавказа престали су међудржавни сукоби и грађански ратови, а међунационалне тензије су у великој мјери спласнуле.

Русија представља матичну државу за 193 различите националности, од којих је код неколико десетина ислам  доминантна религија. Младим муслиманкама у Русији, за разлику од лицемјерног Запада коме су пуна уста наводне толеранције, држава не брани да носе бурке. Слобода исповиједања вјере, у свим дјеловима Русије је неупитна. У ширем центру Москве прије неколико година, подигнута је једна од највећих џамија на свијету.

Статистика такође показује да за разилку од Запада, руски муслимани су потпуно интегрисани у друштво, не постоји никаква неформална дискриминација у погледу запошљавања и остваривања грађанских права. Регионалним властима аутомномних република са доминантним исламским становништвом, централна власт се не мијеша у вођење локалне и културне политике.

Такође Русија и Турска последњих година граде озбиљне партнерске односе.  Нови моменти у односима два историјска непријатеља, које персонификује пројекат гасовода Турски ток, никако нијесу у интересу западних центара моћи, који не бирају средства да осујете њихов прогресивни развој. Тако су амерички агенти унутар моћне турске армије срушили руски авион СУ-24 у Сирији, а потом је против легално изабраног предсједника покушан и пуч, којим је руковођено из НАТО базе Инџирлик.

Ако желе да Балкан престане да буде буре барута, политичке елите овдашњих народа могле би да обрате пажњу на примјер Кавказа и Централне Азије. Ту посебна одговорност лежи на Бошњацима, чији национални лидери подршком радијатор влади и хрљењем ка НАТО пакту, кључно доприносе да Црна Гора остане заробљена у неоколонијалном мраку Запада.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: