Насловна Друштво Ради се споменик Тесли, пренос урне и даље неизвјестан

Ради се споменик Тесли, пренос урне и даље неизвјестан

0
ПОДИЈЕЛИ

Три дана након састанка председника Николића и патријарха Иринеја, током кога је поглавар СПЦ предложио да урна са пепелом Николе Тесле из музеја буде пренесена у порту Храма Светог Саве, не јењава интересовање јавности за ову тему. На друштвеним мрежама се полемише о предлогу који је и један од закључака недавно одржаног Светог архијерејског синода, учесници у дебатама као аргументе за и против наводе Теслине изјаве о религији или науци… Српска православна црква јуче није издала званично саопштење о овој теми, иако је било најављено – чека се благослов патријарха.

Како незванично сазнајемо у Патријаршији, Цркви веома стало да великан попут Тесле нађе простор на Врачару, поред споменика Карађорђу и Светом Сави. Овај део града, како кажу, сматрају центром српства и сасвим је природно да овде буду положени остаци једног свештеничког сина и највећег српског научника.

Представници Цркве подсећају на 2014. године потписан споразум о преношењу Теслине урне. На тај документ потписе су ставили патријарх Иринеј, градоначелник Београда и министарка Зорана Михајловић у име Владе Србије. Већ после неколико дана представници градске власти замрзавају реализацију споразума, чекајући избор нове Владе. Од тада су грађани два пута излазили на изборе, али ниједна власт није желела да се позабави овим питањем које је изазвало опречна реаговања у јавности.Градски менаџер Горан Весић изјавио је за наш лист да не зна да ли ће Теслина урна бити пренесена у порту Храма Светог Саве, али да се на изградњи споменика Николи Тесли увелико ради.

„Скупштина града је 15. маја прошле године изабрала Одбор за подизање споменика Тесли којим председава патријарх Иринеј. То је потврђено на седници од 8. јуна 2015. Споменик Николи Тесли биће подигнут на платоу између Храма Светог Саве и Народне Библиотеке Србије. Подизање споменика нема никакве везе са преносом урне“, објашњава Весић. Градски менаџер наглашава да су одлуку о подизању споменика поједини одборници искористили како би усталасали јавност помињући преношење урне, о којем градска скупштина никада није одлучивала, али да је била намера да се обаве консултације са представницима САНУ и другим релевантним институцијама.

Јасно је да се са евентуалним преношењем Теслине урне застало због веома оштре реакције дела јавности, али се чини да ни државни органи о томе нису имали јединствен став.

Након што су представници градске и републичке власти већ парафирали поменути споразум, Министарство културе и информисања саопштило је „да се залаже да урна Николе Тесле остане у Музеју у склопу меморијалних збирки”. Иначе, представници СПЦ су још пре десет година први пут званично предложили подизање споменика и преношење Теслиних остатака у близину Храма Светог Саве. Такође, са последњег заседања Светог архијерског сабора послата је порука да Теслини остаци „не заслужују да буду музејски експонат”.

Било како било, већ три године заредом, полемика о преношењу остатака Николе Тесле води се у отприлике исто време – око његовог рођендана. Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. у Смиљану у Лици, у тадашњој Аустроугарској. Преминуо је 7. јануара 1943. и сахрањен је 1943. на гробљу у Њујорку, по православним обичајима. Две године касније његови остаци су кремирани, а од 1957. године урна са пепелом налази се у Музеју Николе Тесле у Београду. Јован Пејин, некадашњи директор Архива Србије и сарадник Архива СПЦ, истиче да је кремација на захтев Теслиног сестрића Саве Косановића, познатог политичара и дипломате. Пејин истиче да никада нису откривени мотиви који су навели Косановића да донесе ову одлуку, равну светогрђу, ако се узме у обзир православно порекло и Теслина у многим приликама исказана наклоност цркви.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here