Пукни, зоро…

Аутор: Миша Ђурковић

Победа Доналда Трампа свакако је најважнији догађај претходне године. Чини се да јој се ретко ко тако обрадовао као Срби. Убрзо након потврде резултата, на северу Косовске Митровице освануо је билборд са Трамповим ликом и поруком да су то Срби све време и подржавали. Акција се затим проширила и по низу других градова у којима живе наши људи. У међувремену је уз Трампа насликан и Путин, уз поруку да је ово шанса за нови почетак, да се свет учини бољим и мирнијим местом за живот. Овакав билборд појавио се у Подгорици, а затим и у Бањалуци. У Новом Саду и Београду осванули су мурали са истом садржином.

Ова широка акција није регистрована у београдским медијима, али су је наше комшије (навијачи Клинтонове) врло пажљиво пропратиле. Срби су иначе једини на свету урадили нешто тако. Не случајно. Нико у Европи није пропатио од претходних америчких администрација као наш народ. Стога Срби виде велику шансу у најављеном ресетовању односа Вашингтона и Москве јер пре свега више неће бити притисака да се самоубиствено уводе санкције Русији. Ако се ове две престонице договоре, а избор Рекса Тилерсона за државног секретара управо то најављује, европске престонице ће тај договор морати да следе.

Чини се да се овај нови ветар већ показује и у понашању администрација у Београду и Бањалуци. До сада су у ранијој констелацији односа Срби били принуђени да трпе двоструке стандарде, а синтагма о регионалној стабилности фактички је значила да Београд потпуно дигне руке од права Срба у региону и да трпи њихово константно прогањање, дискриминацију и асимилацију. Низ потеза показује да се изгледа однос према томе мења и да активна српска политика у региону после више година поново долази на ред.

Као ретко када раније, Србија је око нове године покренула акцију у вези с новим покушајем убацивања Косова у Унеско. Изјаве амбасадора Танасковића и министра спољних послова Дачића пласиране су у право време пре свега због ранијих ставова администрација у Скопљу и Подгорици. Београд је јасно упозорио да ако ове државе поново буду гласале противно нашим интересима, Србија то више нема намере да толерише. Ово је веома битно јер у оба случаја ослабљене владе ће покушавати да се ваде на то како зависе од подршке Албанаца па морају да испуњавају њихове захтеве. Може, али сада ће то имати своју цену.

После недавне посете све популарнијег лидера опозиције Мицотакиса, у Београд у јануару најпре долази министар одбране Каменос, а крајем месеца и премијер Грчке Ципрас. То је прва посета премијера Грчке у последњих седам година, а поменута Дачићева изјава данима је била главна вест у Атини. Да сам Груевски, који узгред добро зна ко је и како финансирао опозицију и делио новац по албанским селима, врло пажљиво бих измерио како ћу да гласам у Унеску. За почетак.

После одласка Мила Ђукановића са власти и у Црној Гори се мењају ствари. Обједињена опозиција је никад јача и јасно окупљена око неколико базичних идеја. Унутар ДПС-а односи између разних струја су доста погоршани. Срби су, са друге стране, после осам година лутања поново сви окупљени, а лидер најјаче опозиционе групације је Србин. Београд је изгледа поново почео да ради са српским организацијама на терену и у сваком случају, од ове године, у новим околностима има много више карата за редефинисање односа са Подгорицом. Бар два фундаментална питања су и даље отворена: положај цркве којој се стално прети, и положај Срба који чине трећину становника, а немају никаква права ни јасно место у уставном систему.

Врхунац овог новог замаха пуног самопоуздања била је прослава Дана Републике Српске. Понедељак, девети јануар 2017. остаће упамћен не само по обележавању значајних четврт века постојања РС, већ и по демонстрацији јединства и снаге српског народа на балканским просторима. Након веома опасне политичке одлуке уставног суда БиХ, Република Српска је уз подршку Србије и Срба из свих крајева региона демонстрирала одлучност да одбрани и сам дан Српске и Српску од свих могућих напада, иза којих углавном стоји одлазећа америчка администрација. На прослави су сложно били и председник и премијер Српске, српски члан председништва БиХ, некадашњи функционери РС, готово цео врх опозиционог Савеза за промене итд. Уз њих био је патријарх српски, председник Републике Србије, начелник генералштаба Војске Србије, неколико министара из владе, народни посланици и Српске и Србије. Били су ту и лидери Срба из Црне Горе, Срби из других делова региона и многи други.

Са скупа је јасно поручено да Срби желе да воде мирољубиву политику и да никоме не прете, али да ће бити спремни да од сваког одбране своја права и право на постојање својих држава.

Један од врхунаца прославе била је парада безбедносних снага Републике Српске одржана уз „Марш на Дрину”, након чега су момци заједно с народом запевали химну Гвозденог пука, „Пукни зоро”. Можда се заиста полако и назире…

(Аутор је научни саветник, Институт за европске студије)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: