ИН4С

ИН4С портал

Пуч у Турској посвађао Турке у Немачкој

1 min read

Лидер опозиционих Зелених, који је турског порекла, позива ЕУ да уведе санкције Реџепу Тајипу Ердогану

Неуспели војни пуч у Турској, за који власт председника Реџепа Тајипа Ердогана криви покрет „Хизмет” имама Фетулаха Гулена, изазвао је у Немачкој не само забринутост за људска права у Турској већ и отворени сукоб присталица и противника Ердогана који живе у Немачкој.

Када је пре десетак дана усред покушаја пуча Ердоган позвао своје сународнике да изађу на улице и супротставе се пучистима, на хиљаде његових присталица изашло је на улице Анкаре и Истанбула, али и Берлина, Хамбурга и Штутгарта. Процене су да Ердоган ужива снажну подршку међу око 2,8 милиона људи са турским коренима који живе у Немачкој. На турским парламентарним изборима прошлог новембра око 60 одсто турских држављана који су гласали у Немачкој гласали су управо за Ердоганов АКП.

Ова подршка Ердогану брине Ерола Езкараџу, који у сенату Берлина представља владајућу Социјалдемократску партију (СПД) и познат је као критичар политике турског председника. Према Езкараџином мишљењу, Ердоганов ауторитарни стил усмерен је на самопоштовање тих људи и он кроз своју пропаганду одаје утисак да је јак државник који је учинио Турску јаком, при чему се брине и о Турцима у иностранству.

„Ови људи мисле ’он ради оно што је исправно’ и ’остали су сви терористи’”, каже овај немачки политичар турског порекла, који је због својих иступа већ добио претње и оптужбе да је „лажов, издајник, гулениста”.

Према речима лидера опозиционих Зелених Џема Ездемира, који је турског порекла и син турског гастарбајтера, свако ко критикује Ердогана одмах се сматра присталицом Гулена или ПКК – Курдске радничке партије коју Анкара сматра терористичком организацијом.

„Ердоган може да уради шта год хоће у Турској, и то је само по себи довољно лоше, али он не сме то да ради у Немачкој”, каже Ездемир, који је у разговору за недељно издање таблоида „Билд” упозорио немачке власти на радикалне турске националисте у Немачкој, упоредивши их са Пегидом, немачким ксенофобним Покретом Европљана против исламизације Запада. „Нажалост, постоји једна врста турске Пегиде у Немачкој коју морамо да третирамо на исти начин као ову (Пегиду) коју већ знамо.”

Он каже да постоји консензус о томе да су немачки десничарски популисти „на маргини друштва и да нису нормални саговорници”, али да се „на радикалне Турке ови стандарди не примењују”. Као што нико ко се сматра демократом неће доћи на догађај на који је позван вођа Пегиде Луц Бахман, сматра Ездемира, тако би требало да се чини и у случају Ердоганових представника у Немачкој. Он је нарочито критиковао Турску исламску унију за религијска питања (ДИТИБ), која је једна од највећих муслиманских организација у Немачкој и сматра се да је под јаким Ердогановим утицајем, што по Ездемировим речима мора бити прекинуто како не би била „продужена рука” Ердоганове странке.

„Ако отварамо медресе у оквиру ДИТИБ-а онда ми дозвољавамо да се Ердоганова идеологија шири у школским учионицама. Сматрам да је то недопустиво”, каже он, додајући да би Европска унија морала да размотри увођење санкција онима који су на власти у Турској „уколико наставе са суспендовањем демократије, владавине права и људских права”.

Осим ДИТИБ-а који је под директном контролом турске државе, који шаље хоџе за сваку џамију коју ова организација контролише, за Ердоганове „продужене руке” у Немачкој важе и Унија турских европских демократа (УЕТД), Исламистичка организација Мили Герус (ИГМГ), и још више стотина већих и мањих организација. Колики је наводни Ердоганов утицај на турску популацију у Немачкој сведочи податак да ДИТИБ и ИГМГ контролишу рад око 900 џамија широм Немачке, при чему су му наклоњени и немачки медији на турском језику као и поједини турски пословни кругови у Немачкој.

Ситуација се унутар турске заједнице већ заоштрила у јуну када су посланици Бундестага, који су турског порекла, иницирали доношење резолуције о осуди геноцида Османског царства над Јерменима, што је изазвало не само револт званичне Анкаре већ су и бројни посланици турског порекла добили претње смрћу.

Немачки синдикат полицајаца БДК упозорава да постоји „веома, веома велики” потенцијал да ситуација експлодира, док је у разговору за други канал немачког јавног сервиса ЗДФ министар унутрашњих послова Томас де Мезијер поручио турској заједници да „не желимо да се ове врсте сукоба са насиљем на улицама догоде у Немачкој”.

„Све што Ердоган треба да уради јесте да пуцне прстима и да се људи на улицама међусобно сукобе на веома емотиван начин”, каже за ЗДФ Себастијан Фидлер, потпредседник БДК.

Према писању „Франкфуртер алгемајне цајтунга”, Турци у Немачкој су ту да преко друштвених мрежа поткажу ко су присталице Гулена па чак и да то јаве на „врућу линију” кабинета турског председника. Да је то и те како имало утицаја сведочи и да је 150 Ердоганових присталица у граду Гелзенкирхену упало у кафић популаран по томе што у њему се окупљају Гуленове присталице, при чему се су потукли са газдом и разбили прозор. И на многобројним џамијама су освануле плакате са натписом „Доле издајници отаџбине”, што додатно подстиче тензије између Турака у Немачкој.

Према речима политиколога Гилстана Гирбеја, са Слободног универзитета у Берлину, уколико ситуација у Турској ескалира, то ће се сигурно осетити и у Немачкој.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *