Први руски 3D филм обара рекорде гледаности

Ратно остварење Фјодора Бондарчука „Стаљинград“ постало је једна од најуспешнијих филмских прича у Русији. Прича смештена у доба крваве битке освојила и Кинезе.

Ратно остварење Фјодора Бондарчука „Стаљинград“ постало је једна од најуспешнијих филмских прича у Русији, али и у суседној Кини. Први руски 3Д и ИМА филм, који третира велику битку Хитлерове и Стаљинове војске у Другом светском рату, снимљен је за 30 милиона долара, а од премијере 11. октобра у матичној земљи зарадио је око 48 милиона долара. Али, титулу „епског дела“ заслужио је јер је током прва четири дана приказивања у Кини зарадио 8,3 милиона, што га чини најуспелијим некинеским и нехоливудским филмом на овом тржишту.

Успех „Стаљинграда“ је доказ да сарадњом руских филмских стваралаца, ИМА технологије и великог холивудског студија можемо створити филм који ће ценити публика широм света – поручио је продуцент Александар Родњански.

Син славног Сергеја Бондарчука, Фјодор, снимио је двосатни филм по сценарију Илије Тилкина. Радња је смештена у 1942, али, упркос наслову, главна тема није рат већ љубавна прича која се одвија у позадини једне од најкрвавијих битака у светској историји.

Када је немачка војска заузела обалу Волге, руске трупе су покушале да пређу реку. После неуспелог покушаја, наређено је повлачење, али је неколико руских војника ипак успело да се докопа „непријатељске обале“. Скривају се у кући младе Катје која није успела да побегне пре доласка Немаца. Она и њена лепа комшиница Маша освојиће срца двојице војника, који ће учинити све да спасу њихове животе…

Чувена „Павловљева кућа“ послужила је као прототип за кућу у којој се крију Бондарчукови војници. У кулисе, смештене надомак Санкт Петербурга, утрошено је четири милиона долара, градња је трајала шест месеци, а ангажовано је око 400 људи. Труд ауторске екипе да оживи „херојску слику Стаљинграда“ уродио је плодом. После неколико година доминације америчких блокбастера у руским биоскопима, ова ратна прича очарала је домаће гледаоце.

Али, као и све приче о успеху, тако и ова Бондарчукова није могла да прође без „побуњене стране“. Чим је филм стигао у биоскопе, огласила су се бројна борачка удружења и појединци који су тражили забрану приказивања због „фалсификовања историјских чињеница и благонаклоног портретисања немачких војника“. Покренута је и интернет-петиција, али безуспешно, а као одговор филмских удружења уследила је кандидатура „Стаљинграда“ за Оскар за најбољи страни филм.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: