Први јачи земљотрес биће тест за све

Незнање, или боље речено игнорисање струке и науке највећа је опасност за одговорно управљање простором као ресурсом који је лако девастирати, а врло тешко вратити у првобитно стање, оцијенио је у разговору за Побједу професор Милош Кнежевић, декан Грађевинског факултета у Подгорици.

Да нема тако израженог јаза између препорука стручњака и стања на терену, вјероватно да ризична падина у Кручама код Улциња никада не би до те мјере била оптерећена градњом, као ни климав терен изнад локације у Марковићима код Будве.

Сличних локација је много, нарочито дуж приморја.

„Свуда гдје се не поштују струка и наука имате лоше примјере. Некада је довољно само запажати када пролазите кроз неке предјеле. Рецимо, много је напуштених кућа које су настрадале у земљотресу 1979. На њиховим мјестима ничу нове, али без адекватне пројектне документације и поштовања услова урбанизације. Наравно, има и много добрих примјера. За све заједно реални тест ће бити неки наредни јачи земљотрес, а он је неминовност на овом подручју“, упозорава професор Кнежевић.
Он је нагласио да је простор ограничен ресурс и недостатак простора један је од седам најзначајнијих проблема човјечанства.

„Не само код нас, него чак и у развијенијим земљама свијета у различитим периодима је долазило до значајне експанзије градње која је резултирала трагичним епилозима и ситуацијама када се нијесу поштовала правила струке и науке. Све анализе показују да у условима природних катастрофа управо највише страдају неформално грађени објекти гдје је потпуно или дјелимично занемарено поштовање просторно-урбанистичких планских параметара и правилно пројектовање и грађење“, саопштио је Кнежевић.

Он каже да је код нас током деведесетих година прошлог вијека дошло до великих миграционих процеса ка развијенијим дјеловима Црне Горе.

„Узроци миграције су бројни, од социјалне нестабилности у неразвијенијим дјеловима државе до услова атрактивности појединих локација које су заузимали неформални градитељи. Експанзији градње је, такође, допринијела често застарјела планска документација и недовољни капацитети за њену припрему, као и непоштовање планова. И на крају, али не најмање значајно, неефикасност инспекцијских служби у спрјечавању бесправне градње“, додао је Кнежевић.

На питање да ли је могуће макар дјелимично санирати неке проблеме настале агресивном и непланском урбанизацијом протеклих 20 година Кнежевић је рекао да је тај процес веома захтјеван и подразумијева више корака. Он је нагласио да је више пута говорио да је простор најважнији ресурс у урбаним срединама.

„Одувијек су најатрактивнија градска језгра била нападана градњом коју диктирају велики инвеститори. Морамо бити свјесни чињенице да развој нећемо зауставити, али да морамо мудро и одговорно управљати простором. Евидентна је тенденција убрзаног темпа урбанизације која главни град и градове у приморском региону веома усложњава. У том смислу неопходно је због квалитета наших живота и генерација које долазе послије нас разматрати у континуитету рационално коришћење простора, као потрошивог ресурса укључујући све утицаје па и оне прогностичког карактера даљег развоја урбанизације“, закључио је Кнежевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: