Прва година папе Фрање: Вјернике је освојио за само пет минута

Поглавар Римокатоличке цкрве, Фрања одмах је по доласку на чело цркве, 13. марта 2013. године, освојио вјернике на Тргу Светог Петра у Риму тиме што је затражио да се моле за њега.

Ниједан папа није у томе успио тако брзо – за тачно пет минута.Многи се сјећају да „божанског изненађења“ од прије годину дана када се нови папа вјерницима обратио са „Добро вече!“.

,,Ниједан папа није тако брзо стекао популарност, за неколико минута“, оцијенио је Одон Вале, француски стручњак за историју религија.

Вале је рекао да је папа Фрања далеко популарнији од свог претходника Бенедикта XВИ и да зато све више вјерника у Француској редовно иде на недељну мису.

Франс прес оцењује да је папа – Аргентинац, побољшао слику Ватикана која је била лоша после низа скандала, нарочито с педофилијом.

Хорхе Марио Бергољи (77), кардинал Буенос Ајреса, изабран је 13. марта 2013. године за папу, а циљ је био да реформише структуруцркве и покрене мисионарску улогу католичанства у доба секуларизације.Међутим, свега годину касније, влада уверење да је папа већ учинио много више – „извео револуцију“, посебно својим дјелима. Посјећивао је, грлио и љубио хендикепиране, писао рањенима и повријеђенима, изјавио да не може да осуђује хомосексуалце. Често је и на шаљив начин критиковао свештенство. Све то је дубоко дирнуло јавност.

Фрања реагује свакодневно: ако се некој породици догоди несрећа, он упути писмо, пише поруке на друштвеној мрежи на интернету, хоће да помогне ако се негдје догоди поплава, а неколико свјетских часописа га је прогласило личношћу године.

Папа реформише цркву: смењује корумпиране и именује нове, често јавности потпуно непознате званичнике. Фрања је одлучан и захтјеван језуитски „генерал“ и увијек одлучује сам, наводи АФП.

Папа још није рекао свој став о свим битним питањима данашњице.Јавност папи замјера што засад мало говори о неким питањима римокатоличке доктрине као што су побачај, еутаназија и хомосексуални брак.

Али, он није ни конзервативан, ни либералан. Породица је за њега кључна тачка акције. Свјестан је да треба да одговори на ургентна питања реалности хришћанства као што су развод брака, самохране мајке и хомосексуалци.

Папа је рекао да жели „сиромашну цркву за сиромашне“ и зато кренуо у рат против похлепе за новцем, шверца и експлоатације.Жестоко је критиковао, како је назвао, „културу отпада“, у којој илегални имигранти, слаби и стари, немају права. Он за јул ове године у Лампедузи припрема говор против „глобализације равнодушности“, а његов говор против стране интервенције у Сирији означио је повратак Ватикана на међународну сцену.

Фрања је и први папа који је језуита и први који је Латиноамерикац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: