Пропагандни терор некада респектабилног гласила „Просветни рад“

Некада уважено гласило просветних радника у Црној Гори, „Просветни рад“, које је раније доносило методичке упуте за квалитетнији васпитно-образовни процес, већ годинама не ради на свом основном циљу, претворивши се у пропагандни памфлет Демократске партије социјалиста.

Културни терор који се спроводи путем „Просветног рада“ (листа чији је издавач Завод за уџбенике и наставна средства, оснивач Министарство просвете, а плаћају га грађани Црне Горе) почео је отцјепљењем Црне Горе 2006. године, односно статутарном одлуком из 2007, када се за све званичне државне документе и издања почела користити латиница умјесто ћирилице.

Насилна хиперијекавизација

Чињеница је да су до почетка деведесетих година 20. вијека сви листови и часописи који су излазили у Црној Гори штампани ћирилицом: „Побједа”, „Стварање”, „Овдје”, „Историјски записи”, „Омладински покрет”, „Просвјетни рад”, „Васпитање и образовање”, „Универзитетска ријеч”, све локалне новине, све новине радних организација и све новине организација друштвених дјелатности. Ћирилицом су искључиво штампани и сви годишњаци Црногорске академије наука и умјетности, сви уџбеници и ђачке лектире у издању Завода за издавање уџбеника.

Први корак у новоцрногорском визуелном обликовању листа „Просветни рад“ било је транслитерација ћирилице у латиницу.

У садашњем издању листа слово Ј је посебно апострофирано, насилна (и правописно неутемељена) хиперијекавизација се досљедно спроводи у ријечима: предсједник, сједница, сјетити се, дјечји…

Истичемо да је на сајту „Просвјетног рада“ немогуће приступити архивираним издањима која су штампана ћирилицом.

Просвјетни или рад ДПС-а?

Садржај листа (узећемо као примјер број од октобра 2016.) упућује на закључак да се лист више бави планом и програмом Демократске партије социјалиста него школским планом и програмом.

Насловницу тако красе наслови изјава Мила Ђукановића, Филипа Вујановића и Предрага Бошковића.

Лист обилује написима о НАТО интеграцијама, као да је ријеч о политичком, а не васпитно-образовном гласилу.

Од историјских тема, у подлистку имена „Црногорски идентитетски гласник“ третирају се теме попут „црногорске самобитности“, дјела Секуле Дрљевића, Туђемилска битка…

Нигдје званичног назива језика

Интересантно је да се званично прихваћен назив службеног језика и предмета који га изучава (црногорски-српски, босански и хрватски језик и књижевност) не наводи пуним именом већ се негдје скраћује у „матерњи“, негдје у „црногорски“.

Примјер за то је интерву са добитницом награде „Октоих“, проф. Мирсадом Бибић Шаботић из Рожаја. На насловници листа стоји исјечак из интервјуа, гдје се наводи да је добитница „Октоиха“ „професорица црногорског језика и књижевности“. У унутрашњости листа, гдје је дат цјелокупан интервју, у биографији проф. Бибић Шаботић наведено је да она предаје „матерњи језик“.

А гдје су дјеца у свему томе? На самом дну… У ћириличној рубрици „Ђечији свијет“…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: