Насловна Мозаик Промоција књиге митрополита Амфилохија отвара манифестацију “Ћирилицом” у Будви

Промоција књиге митрополита Амфилохија отвара манифестацију “Ћирилицом” у Будви

1
ПОДИЈЕЛИ

У организацији Удружења издавача и књижара Црне Горе и Народне библиотеке Будва, од 23. до 28. августа, на платоу између цркава у Старом будванском граду, биће одржана културна манифестација под називом “Ћирилицом”.

Како је казао предсједник Удружења издавача и књижара Црне Горе, Радомир Уљаревић, програм ће пригодном бесједом отворити, у сриједу, 23. августа у 20 сати, предсједник Општине Будва Драган Краповић, а присутне ће поздравитиу име организатора, директорица Народне библиотеке у Будви Мила Баљевић.

Прво вече манифестације биће посвећено књизи „Свети Петар Други – цетињски пустињак и ловћенски тајновидац“, митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића, о којој ће говорити, проф. др Синиша Јелушић, док ће у наставку вечери о Његошу бесједити митрополит Амфилохије.

Наредних дана трајања ове манифестације, публици у Будви ће се представити, позната бугарска пјесникиња Елка Њаголова, предсједница Свесловенске академије умјетности и цултуре у Варни, пјесникиња И преводилац Вера Хрватин из Србије, Славомир Гвозденовић, познати српски пјесник из Румуније, као И црногорски пјесници: Милица Бакрач, Андрија Радуловић, Бећор Вуковић и Милутин Мићовић.

Програмом је предвиђено и одржавање Округлог стола на тему: Ћирилица и латиница, изазови мултикултуралности у контексту ЕУ, док ће последње вечери манифестације, о 170 година штампања Његошевог Горског вијенца, говорити проф. др Синиша Јелушић.

Смисао оввог пројекта је допринос заштити ћириличног писма, које је све више потискује у јавном животу у Црној Гори, казао је поред осталог, пјесник и предсједник Удружења издавача и књјижара Црне Горе Радомир Уљаревић.

„Наша иницијатива и пројекат Ћирилицом имају за циљ да допринесу покушајима да ћирилица буде равноправна, да се на ћирилицу не гледа, као на израз неког екстремистичког културног пројекта, већ напротив“, казала је директорица Народне библиотеке у Будви Мила Баљевић.

Има много смисла, истакла је она, да се у ћирилици препозна позив на толеранцију, на добронамјерност, јер, наша намјера је добра и могу је и могу је сврстати на супротну страну, само они, који немају добре намјере.

„Поштујемо народе који имају латиницу као писмо своје знаковне цултуре, али наш народ, ако жели да има истинску нудућност, он је не може имати без ћирилице“, казала је поред осталог директорица Народне библиотеке у Будви.

ПОДИЈЕЛИ

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    Да ли је то онај Уљарецић који спаја 2 финта само да добије Његоша на латиниц на насловници? јер тај фонт нема ш,ж,ћ…

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here