Промјене

Дуго сам размишљао због чега просвјетне власти Црне Горе избјегавају ријеч промјене и радије је мијењају ријечју реформа, док уводе „ред“ у црногорске школе? Коначно сам домислио због чега је та нелагода.

Започињање промјена у школама може да буде опасно попут вируса. Уосталом није ни чудо што некада нијесмо смјели омирисати „пољско цвијеће“. И зашто су нагло из продавница играчака повучени из продаје плишани медведићи након догађања у Чехословачкој. Ништа не смије макар да асоцира на промјене. Како тад тако сад. Одржава се порука: „досањали смо хиљадугодишњи сан и ниђе није небо лијепо као изнад Црне Горе.“

Спавајте ушушкани у свом полу свијету полу знања и живите од својих подјела и митова! Промјене су дуг процес после кога се увијек види свијетло на крају тунела. А ми смо у брижљиво креираном мраку и нема промјене. Док напољу негдје друго тече живот.

Из ових разлога просвјетне власти радије се терминолошки опредјељују за реформу. Нема народа на кугли земаљској који је више „реформисан“ од нас. Ма, ми смо константно у реформама.

Још је Петар I покушавао да нас „реформише“ да се не убијамо међусобно, и да не крадемо једни од других. Па је онда после њега Његош основао и прву школу у Добарском селу у покушају да унесе свијетло и просвјети знањем ове горе црне.

Да не помињем како смо се све реформисали после II свјетског рата. Од Бога до Маркса, преко Голог отока па до данас. Наше реформе личе на трчање у мјесту. Трчимо а не мрдамо с мјеста. Реформишемо се а остајемо исти. Срећна 1948 нова година. Ево и сада нас као друштво реформишу. Ме можемо остат од силних реформи. Реформа школства је још само једна од реформи, у низу која неће ништа неће промјенити. Због тога просвјетни радници ћуте. Знају фино, да се неће ништа промијенити. Нови министар нова реформа. Живео ја, живјели ви, и тјерај по старом.

Због чега је то тако? Због страха од промјена. Промјене откривају и бацају свијетло на незнање. На неспособност. На непотизам. На преписивање. На ситне феудалце који управљају нашим животима. На браћу и кумове и донове. И коначно и најважније, промјене откривају све наше страхове и наше неспособности.
Ето, због тога нама треба просвјета. Због тога не морамо да имамо обућаре , али морамо да имамо слободне просвјетне раднике. Због тога су нам потребне промјене, а не реформе. Промјене које ће извести сами просвјетни радници.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: