Промена у САНУ: Ограничава се број академика

Српска академија наука ограничила је укупан број својих чланова на 160, а свако одељење моћи ће да има највише 25. Ова новина омогућена је изменом Статута САНУ, која је усвојена на Годишњој скупштини Академије, када је изгласано и формирање Аудио-визуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ.

Председник САНУ, академик Владимир Костић, образложио је предлог о увођењу ограничења броја чланова великом несразмером међу одељењима, наводећи да се 65 одсто чланства бави природним и техничким наукама, а тек трећина друштвеним и уметношћу. Он је навео и да ће малобројна одељења, попут Одељења друштвених наука које има само шест чланова, у изборни процес моћи да укључе чланове из сродних одељења, који ће учествовати у одабиру кандидата. Нагласио је да ће управа САНУ предлагати придружене чланове, али да одељења немају обавезу то да прихвате.

„Након протеклих избора констатовано је да је дошло до велике несразмере између појединих области науке и уметности у САНУ. Националне академије наука и уметности производ су ентузијазма током стварања и јачања националних држава и пробуђеног националног полета. Занимљиво, САНУ са својом историјом спада у „зреле“ европске академије, које су одболовале неизбежне дечје болести“, рекао је академик Костић.

Нису сви академици подржали предлог о увођењу ограничења броја чланова, јер ће та одлука посебно да погоди одељења медицинских и техничких наука. Они имају 24, односно 25 чланова, те би на предстојећим изборима 2018. године, могли да бирају само једног, односно ниједног новог члана.

„Ако се усвоји да Одељење медицинских наука, које има 24 члана, може на изборима следеће године да прими само једног члана, имаћемо оштру и оправдану критику од стране медицинске научне јавности“, оценио је академик Владимир Кањух.

Председник Одељења историјских наука академик Василије Крестић оценио је да, иако није за ограничавање броја чланова по одељењима, тренутно нема другог решења проблема, јер постоји опасност да нестану дисциплине на којима је потекла САНУ и на којима и даље мора да почива. То је илустровао чињеницом да међу 11 чланова Одељења историјских наука нема археолога, историчара цркве и војске, као и да је већина академика историчара старија од 80 година.

Улога у 21. веку

САНУ се у протеклим деценијама мењала пратећи сигнале времена и догађаја. Током 2016. године поставили смо питање како видимо улоге, организацију, форме рада и евентуалне промене барем у првој половини 21. века – нагласио је академик Костић. – Свесни ризика ad hoc приступа променама Закона о САНУ, које би биле неопходне за известан број решења, заједнички смо одлучили да се таква активност одложи да не би интереферирала са непосредним задацима изборног циклуса у 2018. години. Планирано је да председништво септембра или октобра ове године озваничи почетак дискусије о САНУ у 21. веку.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: