Прокураторка Сузана

Ђубриво историје не може да буде било шта, али ђубриво историје може бити било ко. Ђубривом историје може бити чак и неко попут црногорских прокуратора. У најопштијем смислу, ђубриво историје јесу политички системи, идеологије (прокуратуре), попут ове чије смо жртве преко седемдесет година.

Тешко је дочитати се до сопственог аналфабетизма. Тако, неко духовит – сковао је величанствену параболу: „Код Сузане“.

Прокуратурка Сузана Мугоша дала је себи и додатне прокуре. Ерго, прокуре (пуномоћија), за које не зна икакво право, од далеког Рима, до данашње провинције Цетиња. „Код Сузане“ – из дубина колективног талената, муњевито, винула се парабола која гарантује да актер, и његов колектив, имају будућност.

(Растерећени, некад смо се довикивали, и дозивали преко улице: видимо се „Код Босе“. Ехеј, видимо се довече „Код Даринке“ у Сјерогошту“. Кад подлади, наврати „Код Маре“. Има једна крчма у планини… Љуљају се њедра у долини, јој…

Немајући шта да кажу (немајући идеја), извесни метафоричари – да кажемо проминенти –стидиљиво, промуцали су да кандидат за будућег предсједника Црне Горе буде жена.

Да ли је предлог, опет, потекао од америчке амбасаде, или сорошлија, или црногорских црвених кмера, није утврђивано, али, становито (како каже метафорички клипан црногорски), иако без прецизнијег описа, предлог је затекао и највеће политичке клипане. Па ипак, можда би метафоричари могли инспирисати мафију – што ће рећи саму врхушку на власти –  да за предсједницу кандидују судиницу Сузану Мугошу. (Моји чауши до јутрос нису ми проверили да ли је раније судиница Сузана Мугоша била, можда, прокуратурка, што би се по речнику и понашању, ласно могло закључити. Не могу све сам да проверим, па остављам штошта и вама).

Прокуратурка Сузана би била сјајно решење. (Катнића још нико није помињао, па нећу ни ја дужити, и зато све ово у вези ове карикатуре и кандидатуре, остављам између заграда). Цијелу гротеску и бласфемију овдашњу, не би смјела да збуне дешавања у Србији. Што се тиче предсједника Владе, Србија је направила велики искорак (корак од осам миља). Предсједница Владе Србије је жена, и још, поврх свега – геј. И, изнад свега – нероткиња!

Боље затруднети и у Прокрустовом кревету него остати нероткиња.

У српском језику имате обадве варијанте: лезбејка и лезбијка, тер, бирајте. Свакако, црногорски новоговор мора имати друкчији термин, али оставимо то њиховим стручњацима. Молим лепо, Србија је освојила, ерго, највеће јевропске критерије. Србија је превисоко поставила лествицу.

Хрватска има липу предсједницу, госпожу Китаровићку (са знаковитим презименом), Њемци, дебељуцу Ангелицу, а Еуропска Унија симпатичну Могериницу, често на конференцијама, и за говорницом, уоквирену мушким, балканским политичким клипанима.

Идемо даље: зашто за предсјеника Монтенегра не би предложоли и онога Калезу (знате онога са вазда заокруженим уснама), и шлицом – одзади.

(Којој политичкој, демократској опцији припада округлоусни Калеза, овде дописати………)

Тешко је дочитати се до дна сопственог аналфабетизма, који у наше дане може да гласи: елем, под јесен, селимо се из Содоме у Гомору.

Каква режија режима такав и „државни удар“, и таман таква и држава, каква држава такви и актери „државног удара“ (Синђа, убица, и друге тајне и јавне партијске полиције….), каква  партија на власти таква и диктатура и диктатор, какав ДПС такав и морал, такви и државни прокуратори, таква и скупштина, таква и судиница. Уопште, какво лудило. Још ће бити „похвала лудости“. И заиста, изгледа да се сва Црна Гора претворила у лудницу, па још једино лудост може да говори истину, да парафразирам славног Еразма.

Црногорски прокуратори нијесу дозволили сужњу да запали свијећу свом умрлом дјетету!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: