Проклет био ко растура

Манастир Калудра налази се код истоименог села и реке, у околини Берана. Посвећен је Светом Луки, а подигнут у доба Немањића, у 14. веку.

Турска разарања није преживео, али записи кажу да се на месту светиње окупљао сабор и служила литургија на дан Светог Луке. Земља се и даље сматрала манастирском, па су мештани избегавали да је користе. Причало се да су они који су ту секли шуму, косили или орали, после тога преживљавали разне тешкоће, да су им се дешавале болести и несрећни случајеви у кући.

Калудрани сматрају светим и извор који у близини тече, а тиме и лековитим, па позивају пролазнике да се са њега напију и умију. На Лучиндан одатле носе водицу за своје домове. Коначно, 1991. године, на захтев мештана, Полимски музеј из Берана отпочео је истраживања на локалитету разорене богомоље, пронађени су комади древних фресака, а на месту где је некада стајала часна трпеза, налазио се и натпис, вероватно ктиторски: „Дионисије… цркву с братиам јаже… учиних општежитије тко ће раскинути де проклет … овех свјатих амин.“

Радови су стали у доба ратова у СФРЈ, па су настављени тек 2001. године. На старим темељима древног здања подигнуто је ново, захваљујући Вељку Ралевићу, доктору агрономије и професору на универзитету у Америци, који је рођен у Калудри. Он је тражио да нови манастир добије првобитни изглед и то тако што ће бити грађен баш онако како су манастире градиле велможе. Трудом клесара саграђени су конаци, звоник и око манастира бедеми. Урађен је и рибњак и све остало за потребе братства, а унутрашњост манастирске цркве је оживео академски сликар Драгомир Јашовић.

Недалеко од Калудре налази се око 500 пештера-испосница у којима се пре Косовског боја водио келијски монашки живот, па је отуда до данас у народу сачуван назив Ћелије. У манастиру се данас чува део моштију апостола Луке, заштитника овог манастира и села, као и делови моштију светих великомученика Артемија, Евстатија Плакиде и Игњатија Ивиронског.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: