Програме Миланског едикта виделе десетине хиљада посетилаца

Програми државног пројекта „Милански едикт 313 – 2013, Србија“ изазвали су огромно интересовање јавности, концерте и изложбе видело је на десетине хиљада посетилаца, саопштила је данас Прес служба „Милански едикт 313 – 2013, Србија“.

Прослава Миланског едикта почела је 17. јануара у Нишу свечаним концертом хора Сретењског манастира из Москве а завршена је светском премијером опере „Ин хоц сигно“ 8. октобра у Народном позоришту у Београду.

Низом културних манифестација у Србији обележено је 17 векова од доношења Миланског едикта: реконструсан је Римски амфитеатар у Виминацијуму где је ансамбл Опере Народног позоришта први пут под ведрим небом извео оперу „Аида“, више од 30 000 посетилаца било је на изложби Народног музеја Србије „Константин Велики и Милански едикт 313“.

Римски амфитеатар у Виминацијуму, један од ретких амфитеатара из периода Царства сачуваних на тлу Европе, реконструкцијом је добио верну реплику, која ће и у будућности служити за извођење културних манифестација највише вредности.

Директор Археолошког парка Виминацијум проф. др Миомир Кораћ оценио је да је прослава Миланског едикта била од посебног значаја за ово налазиште, трајно је добио реконструисани амфитеатар а прослава Миланског едикта ове године довела је више од 12 000 посетилаца у Виминацијум.

Кораће је истакао да поред тога у Вашингтону, Њујорку, Бостону и Чикагу организоване су изложбе експоната римских императора као и макете самог Виминацијума а припремају се изложбе за Кијев, Лозану и Брисел и стална поставка у Лондону.

Он је рекао да је у години обележавања јубилеја покренут и пројекат реконструкције Константинове виле са перистилом и изградње заштитне конструкције над њом на археолошком налазишту Медијана у Нишу, који ће бити завршен почетком следеће године.

Тако ће 1000 квадратних метара подног мозаика као и зидне слике у једном делу виле, које су по степену очуваности јединствене у нашој земљи, бити доступне целокупној јавности.

Изложбу Народног музеја Србије „Константин Велики и Милански едикт 313“ у Виминацијуму, Београду и Нишу од маја да октобра посетило је више од 30 00 домаћих и страних туриста.

Према речима в.д. директора Народног музеја Бојане Борић Брешковић Милански едикт је поред 180 експоната изузетне културне вредности, промоције Константиновг наслеђа показао јавности да једна од најзначајнијих културних институција какав је Народни музеј ради пуном паром.

Музичко-сценски спектакл „Цонстантинус Магнус“ аутора Сање Илића, „Музика Константиновог града“ Слободана Тркуље, Девета Бетовенова симфонија у извођењу Нишког симфонијског оркестра и Вердијев „Трубадур“ у извођењу Опере Народног позоришта у Београду, испунили су летњу позорницу Нишке тврђаве до последњег места.

У оцени домета државног програма обележавања Миланског едикта истакнуто је да је он допринео и повећаној туристичкој посети и промоцији града у коме је Константин Велики рођен.

Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић, тим поводом је рекао да је у временском шкрипцу и без много новца, кроз обележавање 17 векова од доношења Миланског едикта, град на Нишави промовисан на најбољи начин.
„Огроман број ходочасника на Светој миси 21. септембра и више од 17 000 верника на Светој литургији 6. октобра доказују да је овај град, у години на измаку, заиста био културни и духовни центар Србије“, рекао је Перишић.

Програм обележавања 17 векова од доношења Миланског едикта завршен је опером „In hoc signo“ за коју је либрето писао православац (Дејан Миладиновић) а музику католик (Марко Фризина) и како је оцењено, на најбољи начин затворила годину обележавања 17 векова од проглашења акта чије су главне вредности слобода вероисповести и толеранција.

Главни руководилац пројекта Славица Трифуновић задовољна је програмима, она је истакла да је „прослава Миланског едикта показала да Србија у духовном и културном смислу не заостаје за европским породицама“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: