Професор Шћепановић: Нијесам био по вољи „ректоркином тиму“ и њиховој снобовској режији

Професор Природно-математичког факултета у Подгорици Стеван Шћепановић демантовао је наводе професора Владимира Пешића, додајући да је његов колега „застранио у својим двоструким аршинима“.

„Дужност ми је да укажем јавности на бројне неодмјерене, искривљене и непријатељске изјаве које је колега изрекао на мој рачун, омаловаживши мој и рад мојих колега на ПМФу. Зна он добро да сам као ванредан професор, изабран за декана по свим редовним процедурама, задовољивши све потребне критеријуме. И да је Одлука Управног Одбор којој је допринио и колега Пешић, била неправда без преседана, а њено образложење несувисло. Према закону, за декана може конкурисати и неко ко је доцент, тј. нижег звања од оног које ја посједујем“, навео је Шћепановић.

Како је рекао, Пешић је застранио у својим двоструким аршинима, заборављајући данас да му је честитао избор након Вијећа.

„Мора знати да ми је мјесто декана припадало, прије свега јер су ми повјерење дале моје колеге и сарадници, (преимућством од 36:20) као и представници студената, сматрајући да сам предано, поштено и успјешно обављао дужности шефа студијског програма и продекана у претходним  мандатима. Они су препознали да поред академског, посједујем богато искуство у руковођењу тимовима, јер сам се дуго бавио креирањем и организацијом информационих система великих фирми и државних институција“, истакао је Шћепановић.

Био сам, додао је он, трн у оку врхушки, у вријеме општег обезвређивања академских вриједности, заједно с колегама ПМФ-а, јер сам се борио за очување онога што се показало као квалитет и потреба – да наши студенти стичу дипломе према важећим законима наше државе, који прописују четворогодишњи студиј.

„То није одговарало бившој Ректорки и њеним људима, који су свако другачије мишљење оцјењивали као „неспремност на сарадњу“. Први сам Црногорац који је стекао докторат из области рачунарских наука, усавршавао сам се на престижном Московском државном универзитету „М.В. Ломоносов“, гдје су и објављивани моји научни радови. Тако да констатација да „немам ни један научни рад“ не стоји. Изјава да нијесам неко „ко би могао бити добар узор младима“ крајње је увредљива и нетачна, јер све анкете показују да студенти високо оцјењују моју посвећеност њима и преметима које предајем“, казао је Шћепановић.

Како је навео, на заласку каријере, као сатисфакција за сву љагу и неправду коју су ми нанијели, остаје сјећање на повјерење колега које сам доживио, као и на Јавни час који су организовали наши студенти, који је  веома стидљиво пропраћен медијски у крајње контролисаној атмосфери. Била је то лекција из демократије и слободе мисли коју су наши студенти одржали својим професорима.

„Остаје ми да се надам да ће нове генерације, преданим радом који ће бити поштено вреднован, унапређујући и поштујући законе, протјерати једном заувијек поигравања моћника и снобовско режирање, иживљавање над Академском заједницом, чије је здравље предуслов за напредак младе генерације, а самим тим и нашег друштва“, закључио је Шћепановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: