Проф. др Дејан Поповић: Шта ће да определи Шкоте

Шкотска се ујединила с Енглеском 1707. године у Уједињено Краљевство (УК), а Шкоти су се, упркос почетним бунама, касније добро уклопили у британско друштво – седморица британских премијера били су из Шкотске. Осамдесетих година 20. века дошло је до колапса старе индустрије, што је посебно погодило Шкотску, па од тада почињу тензије.

Блерова влада отворила је процес деволуције, у којем су на шкотске институције пренете бројне надлежности, али не и одбрана, спољни послови, фискална политика и још неке. Шкоти су 1999. године изабрали свој Парламент. На последњим изборима (2011), Шкотска национална партија (ШНП), која се залаже за одвајање Шкотске од УК, добила је апсолутну већину. Тада је покренута кампања за референдум о независности, па је са Камероновом владом постигнут договор да се референдум са питањем „Да ли Шкотска треба да буде независна држава?“ одржи 18. септембра ове године.

Све три водеће британске партије – конзервативци и либерални демократи (власт), као и лабуристи (опозиција) – снажно су опредељене за очување Уније и воде кампању под паролом „Боље је заједно“. Индепендисти, предвођени ШНП, наступају под слоганом „Да Шкотској“. До пре десетак дана изгледало је да покрет „Боље заједно“ има значајну предност, али су најновија истраживања показала да унионисти имају тек минимално вођство.

Прилично упаничена реакција лондонских политичара, укључујући премијера Камерона и лидера опозиције Милибанда, имала је и прорачунати циљ да се продрмају неодлучни гласачи и мотивишу присталице Уније да изађу на референдум.

Шкотски први министар Салмонд је имао сложен задатак да прошири почетну подршку од само трећине бирачког тела. Две су недоумице биле и остале кључне – статус независне Шкотске у односу на ЕУ и задржавање фунте као валуте. Вестминстер је стално слао поруку да би Шкотска морала да стане у ред за пријем у чланство ЕУ. Шкотске власти тврде да, како се Шкотска (у саставу УК) од 1973. године налази у ЕЗ, односно ЕУ, не може бити говора о приступним преговорима, већ само о техничким аранжманима, који ће се усагласити до пролећа 2016. године. Но, и тада би преговарачка снага мале Шкотске у Бриселу била мања од снаге коју остварују преко УК.

У погледу валуте, у целој Британији влада негативан однос према евру, чему је погодовала и дужничка криза која је погодила еврозону. Салмонд жели да независна Шкотска задржи британску фунту, што Вестминстер не прихвата, чиме изгледа иритира део гласача.

Додатни проблем је чланство Шкотске у НАТО. Заједнички став свих про-индепендистичких партија је да се британске нуклеарне подморнице „трајдент“ морају иселити из база у Шкотској, што ће угрозити позиције остатка УК као нуклеарне силе. Међутим, од 2012. године ШНП напушта залагање за излазак из НАТО.

Иако је питање сецесије увек набијено емоцијама, у зрелој демократији каква је британска кампања се води мирно. Износе се аргументи у прилог и против независности, који се своде на то да ли би она донела бољи живот грађанима. Вестминстер је спреман да најважније економске захтеве индепендиста (нпр. пребацивање фискалне политике на ниво шкотских институција) испуни чим на референдуму победи опција „не“. Шкотима је скренута пажња да би, уколико им банке крену путем којим су ишле исландске или грчке, на сваког пореског обвезника у независној Шкотској пао више но двоструки терет него када би остали у заједничкој држави. Кредитни рејтинг независне Шкотске зависио би од поделе британског јавног дуга, али би био нижи од рејтинга остатка УК. Присталице независности тврде да је данас Шкотска у бољем економском положају од остатка УК и да би се тај однос додатно поправио уколико би приходи од нафте и гаса припали Шкотској. У четвртак увече чућемо суд шкотских гласача.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: