Насловна Поглед Продали кућу да подигну манастир

Продали кућу да подигну манастир

1
ПОДИЈЕЛИ

manastir MALA Продали кућу да подигну манастир

Најплеменитији подвиг године: Јадранка и Иван Митровић сву имовину приложили за обнову манастира Бешенова. Следимо знак који нам је Господ дао још 1998. године.

Да не знамо да ће, и она, допринети обнови Бешенова у коју су се, племенито, укључиле и „Новости“, прича о нама никада не би доспела до јавности. Јер, оно што смо учинили и што, и даље чинимо јесте само остваривање послушања које нам је дао Господ. А то ваља радити у тишини, смерности и дубокој покорности.

Јадранка и Иван Митровић данас живе у пре много деценија напуштеном, и више него скромном, кућерку, тек неколико десетина метара удаљеном од нових темеља манастира Бешеново. Ту су се уселили уз благослов Његовог преосвештенства епископа сремског Василија пошто су, претходно, за 20.000 евра, продали породичну кућу у Руми и сав тај новац, не колебајући се, приложили за обнову манастира до темеља срушеног у Другом светском рату и непосредно после њега.

– Вера је, одувек, дубоко, била укорењена у мојој породици, а то је, целим бићем, прихватила и Јадранка – објашњава Иван пут до ове одлуке. – Годинама смо обилазили наше манастире и, тако, 1998. стигли и у Витовницу код Пожаревца. Ту нам је наш потоњи духовник, отац Тадеј, без било каквог додатног објашњења, рекао да нас, заправо, чека манастир Бешеново и тако нам означио пут којим нам ваља ићи.

Одмах после тога су, разуме се, отишли на падине Фрушке горе и затекли – голу ледину. Коров је већ био сасвим сакрио темеље некадашње светиње, а назнака обнове није било ни од куда. После неколико неуспешних покушаја, она ће озбиљније почети тек 2012. године, када ће се њих двоје, никад не заборавивши поуку оца Тадеја, одрећи и дома у Руми, и новца који су за њега добили и сасвим преселити на падине Фрушке горе.

Између материјалног које је, нажалост, постало толико важно, али које је краткотрајно, и духовног које је, једино, вечно, ми никада нисмо имали дилему – веле, на новим темељима манастира које обасјавају за новембар готово нестварно топли сунчеви зраци.

Темељи су, иначе, изливени пре отприлике месец дана, а приликом освећења у њих је, по древном обичају, похрањена и грамата са именима Јадранке и Ивана, као главних ктитора. То их, кажу, само додатно обавезује да уз манастир остану све док се он, коначно, поново не уздигне до неба свете Фрушке горе и тако ће и бити. А потпуно одрицање од овоземаљског и примање монашког пострига виде као логичан наставак, и циљ, својих живота.

Бог ће, као и о свему другом, одлучити и о томе – кажу смирено и смерно. – Не, нисмо ми сада искушеници, мада у кућу, у дубокој молитви, већ сада живимо монашки. Знак да је за то дошло време ће нам бити послат и ми га, с радошћу, ишчекујемо.

ДЕЦА СУ НАС ПОДРЖАЛА

Митровићи имају троје деце, Бранку, Петра и Тамару, и троје унучади, Викторију, Виктора и Атину. На путу је и четврто, девојчица за коју се Иван нада да ће се звати Милица. Тамара се, у међувремену, замонашила и сада је сестра Јелисавета у манастиру Каленић. Сви су, веле, без резерве подржали њихову одлуку да остатак својих живота посвете обнови Бешенова.

САМО ЈЕ НЕБЕСКА МАПА ВЕЧНА

Митровићи су за Бешеново први пут чули 1998. у Витовници. Тек неколико година доцније су, међутим, читајући оскудну литературу о манастиру, сазнали да су се у њему, још у 16. веку, бежећи испред Турака, склонили монаси управо из Витовнице.

– И то нас је уверило да, у времену, постоји само једна поуздана, и вечна, мапа, она небеска – кажу углас њих двоје.

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    Svetinja je Bog. Svetinja su preci i potomci a ne nekakve građevine. Toga su svjesni i svještenici koji pare ulažu u najluksuznije džipove umjesto u, kako oni kažu, „svetinje“. Svaka čast ovom poštenom čovjeku i njegovoj skromnoj i poštenoj supruzi ali mislim da griješe.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here