Насловна Колумне Приручник о вјештачком

Приручник о вјештачком

0
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Сибин

Pro forme

Ајте молим вас, па како може бити да вам срцу не прирасте маркиза de Gisak, не, она није производ на који можете набасати у тзв. лакој љетњој литератури неке списатељице која је такође, као препоручен милк-шејк, уз то и водитељка јутарњег програма (јутарњи програм: временска прогноза, стање у саобраћају (не, не стање у саобраћају у пегишу граду, јер нема потребе кад још немамо трасу за тролу и неку мало већу петаљанију на улаз/излаз, јела која препоручујемо за скухати и запаприти за овај петак, недељу, уторник, итд., као и питање шта је то потоњи шик и шта је благоизволила посрати нека од мало или готово малчице тек угојене селебрити, а што можете благоизволити и читати на порталу Информер или Курир, Портал аналитика, к’о да има разлике кад је све то таман једна Трачара…), да, овдје је ријеч о високоуваженом маркиз де Саду, „Приче и кратке приче“, који нас, иначе читаоце без длаке на језику, прије свега подучава из правила стила, како се носе чипкане рукавице док нам се изнад лобање надвија сјенка чипканог кишобрана, како се мамуза расна кобилендра и, како се баца прољетњи поглед са какве заокружене терасе што се не без разлога издваја на високонабуџеном љетњиковцу у коме дрема она литература на чијим корицама стоји 18+, што је, е сад, био готово случај са ђаољим „Парењем лабудова“, и ако ме ишта иритира као докоњака који је подбацио у цинизму, онда је то ова „књижевност“, тако отрцана и сирова, да то одмах, већ и на прво листање, у исувише вјештачком организму изазива сметњу, чему то, предраги „писцу“ Секулић, за име свега, па кад си ти открио еротизам у поспаној фонтати и истински масакар у винограду, офарбани, немаш ти појма о томе, као густо и тешко вариво и тиме никако сварљиво домаће чељаде, ма дај, не би се ваљда још упустио у враголије таписерије и у надменост позоришног лустера, саклони се ти од вјештачких природа које је мода до краја отровала и зато се не могу пронаћи ниуједној религији – Хришћанство им је одвећ напето, а Будизам буцкаст!…

Јесте подухват за дивљење, али стисни кураж своју и начас замисли – даму која о$ећа! Ужасно, је л’ да, још у ексцентричном мозгу (сјети се Делеза, питања о мозгу и хаосу, тој релацији…) узгајати слику даме која о$ећа! Зато се на овај голи и нешто мрачнији крш еротика још није примила; у пакету добијаш само исфрустриране четвртане и даме које, изнад свега, угрубо о$ећају ни саме више не контајући шта, што им и није потребно. Дакле, овђенах би поменута маркиза de Gisak (и/или де гуска) доживјела тотални дебакл, што је свакој, већ природним путем, подразумијева се мрско. – Како главари пегиша још нису дошли на идеју дизајнирати латентно шеталиште, логично је да нам послепоноћна симпатисања рђају гдје год да се окренеш; па откуд осми падеж Миго да прихвати изградњу шеталишта које би било једино резервисано за љубавнике у цвату. Ох!, већ видим како ова идеја доживљава велику осуду, што од нашег чојка и даме која о$ећа, што од пензионера који сваки младалачки врисакотпора из парка после седам ура анатимишу до зла свега…

„Пут претеривања води ка двору мудрости.“ Блејк. Е, чек’ сад, уважени и докони мој, ако овај визионар није проникао у неке дубиозније тајне (које су ти обично пред носом), онда тешко да јесте неко други, и не велим да је можда уважени маркиз де Сад, међутим, горди читаоче, дозволи да се питам зашто у Черној Гори, еротско и вјештачко – оно уображено стилизовано и музичко, чаме на маргини, и да ли је то последица претјераног поверенија у политичко које је тек у нас ствар кича и лажног патријархата? Не знам, а још мање сам дужан осјећати кривицу, далеко од разумијевања појма кривице, по себи је јасно што сам ондашњу колумну посветио Сајму и лесковачким пљескавицама (њам метафизик!), те сад угледах шансу да ову дарујем де Саду, који пострада у апсу једне лажне јавности која тобоже не знаде шта је врцава голотиња, генијални парфем и уклета чоколада.

Чујем да се пегишом – из кога сам на вријеме штурнуо главом без обзира! – развио тежак задах шита и амока, што и није нека штета, будући да смо и ми црногорци осуђени на анатомију, па опет, да ли само због хистеричног смрада судити осмом поменутом падежу Мигу, коме није мрска канализација, штавише… Миго ти не ферма политику ама никако, тога ти првенствено интересују шахте, мрачни портуни, као и засране Скалине и угашена расвјета што је свега један пресахли мјесец украшавала Блажов мост, све док се под њега не подвукоше полицијски џукци увијек већ спремни још једно народно окупљање или (демократску) шетњу претворити у неред тако драг ДПС-у. Капиш: усирена еротика одражава се на многа поља, као што је неартикулисани саобраћај напуцан псовкама, бласфемично Позориште једном милфачом, што, само по себи доносидубок смрад који префињене кафе типове дуж Бокешке посебно згражава и тјера да се расцвркутају на твитеру – ко о чему, подгоричани о говнима и непожељним сјеверњацима који им освојише велеград а нико не конта на основу чега и одакле та божја промисао… (Мене боли бригинез, од малених ногу осјећајући да ми је мјесто на височијим крајевима, оним готово под облаке, церекам се на представу котлина-пегиш, типовима начичканим булеваром који упркос тешком задаху не признају да је, ништа мање, дио њихових трбуљина и гузичетина!)

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here