ИН4С

ИН4С портал

Како се калила фарса: Синђа звао четнике на збор 16. 10. у ЦГ за одлазак у Украјину

1 min read
Предсједник Четничког покрета Братислав Живковић тврди да је Александар Синђелић два дана пред изборе у Црној Гори нудио новац припадницима тог покрета да дођу у Подгорицу, како би их, како се испоставило касније, намјестио за покушај терористичких напада.

Предсједник Четничког покрета Братислав Живковић тврди да је Александар Синђелић два дана пред изборе у Црној Гори нудио новац припадницима тог покрета да дођу у Подгорицу, како би их, како се испоставило касније, намјестио за покушај терористичких напада.

Он је члановима тог покрета, како тврди Живковић, понудио новац да оду у Црну Гору јер се тамо, тога дана, скупљају добровољци који треба да иду на ратиште у Украјину. Живковић каже да су они прозрели његову намјеру, и одбили да иду у Црну Гору, јер знају да се ради о човјеку који је сарадник српске и црногорске тајне полиције. За све ово, Живковић каже да има свједоке који ће пред тужилаштвом јавно посвједочити шта је Синђелић од њих тражио.

Пошто му је план проваљен, додаје наш саговорник, Синђелић је ријешио да ангажује Мирка Паја Велимировића, бившег полицајца, како би направили штету опозицији.

Синђелић је два дана пред изборе у Црној Гори контактирао чланове и ратне ветеране четничког покрета, чији сам предсједник. Обећао је да ће им дати паре и платити путне трошкове, да пођу у недељу, 16. октобра у Црну Гору. Казао им је да се тога дана у Црној Гори окупљају добровољци да иду у Украјину и да ће им добро платити само да оду тамо. То је урадио јер је знао да смо ми већ ишли у Украјину, прије двије године, па је рачунао да ће нам ту причу продати најлакше. Синђелић је мојим пријатљима из покрета рекао и да је већ контактирао неке добровољце из Републике Српске, који ће такође доћи у Црну Гору и да онда сви заједно, са неким људима из Подгорице, да иду у Украјину. Није им помињао никакве нападе по Црној Гори нити упаде у Скупштину или било шта друго. Мене су ти људи одмах контактирали и казали шта им све нуди Синђелић.

Све ми је то у старту било сумњиво јер знам да је Синђелић човјек који ради за полицију и сумњао сам да спрема неку превару. Свим људима које је он контакртирао савјетовао сам да не иду у Црну Гору тог дана јер сам знао да се спрема нека прљава игра. И сви су ме послушали и спремни су да јавно испричају да је Синђелић намјеравао да им подвали да дођу у Црну Гору и да буду похапшени, како би његов и сценарио оних који су све смислили био спроведен у дјело, прича Живковић у исповијести за „Дан“.

План Синђелића је, каже он, био да се четнички покрет ували у његову полицијску игру и да наши људи буду злоупотријебљени.

Пошто је Синђелић још прије десетак година, када је робијао у Спужу, заврбован од стране АНБ-а Црне Горе, знали смо да се ради о подвали и нијесмо отишли у Црну Гору. Пошто му је план са четничким покретом пропао, односно, ми смо га провалили, помоћ је затражио од Мирка Паја Велимировића, бившег полицајца. Тако су, на брзину, скупили неке људе и представили их као чланове четничког покрета, које су послали у Црну Гору и жртвовали их да буду оптужени за тероризам, тврди Живковић.

hapsenje-srba

Сада је, додаје он, свима јасно о каквој прљавој игри је ријеч, и шта је све требао Синђелић да одради за службу.

Ријеч је о човјеку који се лажно представља, а пошто сам знао с ким имам посла, ријешили смо да га раскринкамо до краја. Набавио сам копију његовог извода из књиге рођених и личне карте. Тамо се јасно види да се он не зове Александар, већ да му је право име Саша и ко зна због чега се лажно представља и ко му је рекао да то ради. Такође, ријеч је о особи која је сарадник српске тајне полиције и која је за новац спремна за све прљаве игре. На нашу срећу, није му прошло да нам подвали овај сценарио, али ми је жао људи који су жртвовани, а који немају везе ни са чим. Свима је сада јасно да су тога дана Синђелић и екипа која је смислила тај план хтјели да науде опозицији у Црној Гори, појашњава Живковић.

Синђелић је, наглашава он, прије десетак година већ робијао у Спужу, због крађа и од тада потичу његове везе са службом.
Живковић каже да везе између Синђелића и Братислава Дикића датирају још из 2006. године, у вријеме побуне у нишком затвору, када је он био затвореник.

-У то вријеме је Синђелић служио казну за ситну крађу и преваре, био је тамо кувар и такозвани „тастер“ полиције, казао је Живковић.

Саша Синђелић
Саша Синђелић

Према његовим ријечима, Синђелић јавно прича да има 3.000 добровољаца који су му одани и који га слушају.

-Међутим, то је све једна обична лаж и подвала. Тај човјек нема никога, али је спреман да другима подвали и да их гурне у проблем. Сви знају ко је Синђелић и да је то само један пион у рукама тајне полиције, који за њих одрађује послове и покушава да за њихов рачун подмеће лажне афере, наглашава Живковић.

Он се, каже Живковић, свима нудио и говорио да има људе и везе, само да му унапријед дају паре.

Он је за шаку новца спрема да уради шта год му се понуди. Па, јавно се хвалио својим везама у Црној Гори и да је радио тамо за људе из Миловог обезбјеђења. Све то је и документовано и лако провјерљиво, прича Живковић.

У обраћању јавности, након што је објављено да се потражује због спремања терористичких напада, Синђелић је саопштио да је радио у Црној Гори у обезбјеђењу неких људи, „а неки од тих особа су били Милови људи”.

На питање зашто га тужилаштво Црне Горе сумњичи да је био један од организатора покушаја терористичког напада, Синђелић објашњава да је те 2002. године био у обезбјеђењу неких људи у Црној Гори, а неки од тих особа су били и Милови људи.
Када сам схватио да се они баве криминалним радњама, престао сам да радим за њих, иако су они инсистирали да наставим. Могуће да су нешто уклапали и да су ме умијешали у то због моје прошлости, јер сам тамо непожељан, казао је Синђелић.

Слична акција пропала у Русији

Живковић каже да је Синђелић недавно у Русији покушао да спроведе у сличан план као и у Црној Гори, али да је осујећен.

У Ростову је покушао код неких козака да прода причу како има 3.000 наоружаних специјалаца спремних за рат. Наравно, тражио је да му паре дају унапријед. Међутим, они су од њега тражили да одмах позове десет људи да провјере да ли говори истину и он наравно никога није позвао. Провалили су да покушава да их превари, тако да је побјегао главом без обзира. Иначе, он се лажно представља као патриота и човјек који је привржен Русији, а све то ради за новац и по задатку, каже Живковић.

Ратовао у Украјини

Братислав Живковић је предсједник Четничког покрета, а прије двије године боравио је на ратишту у Доњецку, у Украјини. Такође, добитник је одликовања „За повратак Крима“, као и одликовања „Одбрана града Севастопоља“. Прошле године, почетком октобра, Агенција за националну безбједност му је забранила улазак у Црну Гору, на годину дана.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

19 thoughts on “Како се калила фарса: Синђа звао четнике на збор 16. 10. у ЦГ за одлазак у Украјину

  1. Sad vam je Milo kriv što ste ratove izgubili. Biće da vam je i za bitku na Kosovu kriv. Milo je vjerovatno kriv i što ste junački 450 godina bili pod turcima čekajući sami da odu. E nije vam lako. Istina boli a vama svi leđa okrenuli.

  2. Masu ovakvih „sinđelića“klovnova sam vidio od 91-95 u onim našim unapred izgubljenim ratovima zahvaljujući Miloševiću i Đukanoviću i kompi ratni profitera,Glavno ratište im je bio kokošinjac gdje su klali kokoši i prskali se krvlju da bude što upečatljivije.Sve vojvoda do vojvode .Zakletvu polagali ispod šanka u „Čađavij mehani“.

  3. Trla baba lan , da joj prođe dan…vala Bogu koga je Sinđa ocvikao ?
    Mnogi se tresu danas , idem da kupim kokice i pravo pred Tv , u 13h diretno !

  4. Синђелића знам лично…..не верујем у све ово….поготову не у новчани интерес

    1. Zivkovica znam licno! Prevarant,perfidan lazov,beskoristan coveculjak koji nema posao,porodicu,radni staz …. nista,osim eksponiranja na drustvenim mrezama. U Oktobru,prosle godine,bio je u Rusiji,zatim,u Novembru,bez dinara u dzepu,dosao u Vojvodinu,Novi Sad i boravio u mom domu nekoliko dana. Zivkovic nije Komandant niciji,jer taj njegov Pokret NE POSTOJI. Ljude obmanjuje putem fejsbuka, uzima novac i putuje,provodi se,a u ime nepostojeceg Pokreta. Sindjelic Sasa napravio je dve emisije o njemu,pod nazivom PREVARE BRATISLAVA ZIVKOVICA,no identicno je samo ime i prezime a sa aktuelnim,uhapsenim Sindjelicem,ovaj o kom laze Zivkovic,veze nema.
      Posedujem fotografije lencuge Zivkovica,koji po ceo dan boravi na fejsu i tako “ratuje“,tacnije, obmanjuje srpsku omladinu i rodoljube.

    2. Lazes Zivkovicu !!!!
      Prevarant, besposlicar bez dinara u dzepu,tumara gradovima,te u ime nepostojeceg Cetnickog Pokreta,od lakovernih i dobrodusnih ljudi,uzima novac,koristivsi ga za privatna putovanja i provod !!! Licno poznajem coveculjka Zivkovica! Fejsbuk ratnik! Sve Vas obmanjuje. Proslog oktobra provodio se u Rusiji,a ovog Sindjelica uopste ne poznaje. Jedan drugi Sindjelic,napravio je dve emisije o Zivkovicu,na YouTube,pod nazivom “Prevare Bratislava Zivkovica“,sa autenticnim svedocima protiv ove gnusobe. Dolazio je kod mene,neuredan,u pocepanim farmerkama,sa rancem na ledjima i trazio NOVAC za navodni Pokret koji ne postoji!!! Imam fotografije nabedjenog,samozvanog Komandanta koji ceo dan visi na fejsu,zavodeci lakoumne momke i starije rodoljube.

  5. Panika u četničkim redovima: “Šta će sve ispričati ova budala?“
    Ovo je obični kriminalac. Kad ih uhvate, ovakvi pjevaju sve što znaju samo da bi im smanjili kaznu. Katnić je obećao da će tražiti maksimalnu kaznu za ovo djelo što znači da mu prijeti 15-20 god. On ima dug staž po zatvorima i zna šta mu je činiti da spasava sebe.
    Sve ovo nije sporno, ali je pitanje kako ovakvi likovi dobijaju najviše činove u četničkoj vojsci? Volio bih da čujem neko racionalno objašnjenje, mada znam da su četnici uvijek izdavali jedan drugog (npr. Kalabić je isporučio Dražu), izdali su svoju zemlju i udružili se sa Njemcima da bi se borili protiv svojih političkih protivnika komunista, danas sarađuju sa Rusima i bore se za njihove interese da bi se borili protiv Đukanovića. Dugačak je spisak četničkih izdaja i izdajnika, ovo je samo jedan u nizu.

    1. Zlocini komunista nad Srbima u Crnoj Gori
      Prva žrtva komunističkog terora je bio arhimandrit Nikodim Janjušević, nastojatelj manastira Župe kod Nikšića. On je bio ubijen 29. juna 1941. godine.
      Na događaje u Jugoslaviji imao je veliki uticaj Staljinov govor održan u novembru 1941. godine, u kome naglašava da će se rat završiti za dvije nedjelje ili najkasnije za šest mjeseci; njemačka armija biće uništena. To je bio propagandni govor bez realističke procjene tadašnje situacije. Prema izjavi Vukmanovića-Tempa, kada su komunisti čuli Staljinov govor, shvatili su da je njihov zadatak „prvenstvena likvidacija pristalica kapitalizma prije završetka rata. Tako će biti lakše izgraditi socijalizam“.
      Staljinov govor je bio ključ dogmatskih marksističkih ideologa da otvore vrata klanica, počevši „drugom fazom“ revolucije – „diktaturom proletarijata“. Kao rezultat toga, Crna Gora i Hercegovina bile su okupane krvlju uglednih patriota, pobijenih „ne zato što su bili krivci, već zato što su bili ugledni i uticajni“.
      U Crnoj Gori i Hercegovini ekstremizmi druge faze bili su odvratni čak i nekim jugoslovenskim komunistima. Vlado Šegrt i Petar Drapšin bili su ukoreni od Vrhovnog partizanskog štaba zbog primjene užasnih kaznenih ekspedicija protivu naroda Hercegovine.
      U Crnoj Gori i Hercegovini „druga faza“ revolucije dostigla je zenit krajem 1941. i početkom 1942. Partizani su zadržali nazive svojih protivnika: „izdajnici“, „kolaboracionisti“ ili „članovi pete kolone“. Bez obzira kako su pokušali da diskredituju svoje protivnike partizani su slijepo slijedili Lenjinov diktum da „komunistička diktatura ne znači ni manje ni više već punu neograničenu vlast bez granica, pravila ili propisa zakonskih“.
      Kasne 1941. i rane 1942. godine masovne likvidacije izvršavane su po komunističkim naređenjima kroz Crnu Goru i istočnu Hercegovinu. Prema izjavi Dedijera, njemu je Peko Dapčević rekao da su likvidiranja naređena od viših partizanskih štabova. „Istovremeno je Kominterna upozoravala Tita da se u sadašnjoj etapi radi o oslobođenju od fašističkog podjarmljivanja a ne o socijalističkoj revoluciji“ (V. Dedijer, Novi prilozi za biogra-fiju ***, II, Liburnija, Rijeka: Mladost, Zagreb, 1981, str. 387). Najmasovnija ubijanja su vršena u srezovima: kolašinskom, šavničkom, nikšićkom, danilovgradskom i cetinjskom, a i u srezu podgoričkom. Partizanske novine „Naša borba“, publikovane u Crnoj Gori, sadrže imena pobijenih uz primjedbu „nastaviće se“. Partizani su napunili rupe, jaruge, jame, bunare, krečane i groblja elitnim Srbima, u svojoj nemilosrdnoj primjeni „druge faze“ revolucije. U procjeni takvog užasa može se samo napraviti pregled imena ovih ljudi, žena i čak mladića u ovom stravičnom periodu.
      Nakon zlostavljanja, žrtve su bacane u masovna groblja, kao što su komunisti postupali u Gornjem polju kod Nikšića. Stevan Vučetić tvrdi da je bačeno više od sedam stotina leševa u jamu u Gornjem polju! Partizani su dali ime toj jami Kotor jama, jer je prva žrtva bačena u nju iz Kotora. Jame okolo Cetinja i svih strana Crne Gore primile su leševe žrtava, a u Šavniku žrtve su bačene u bunar. Prota Bogdan Perović i sin mu jedinac brutalno su mučeni, a poslije ubijeni.
      Više od četrdeset Karadžića, rođaka čuvenog srpskog reformatora jezika i skupljača narodnih pjesama Vuka Karadžića, pobijeno je u Drobnjaku.

      Tri sanduka braće Jovovića – pozadi njihova rodbina, koja ih je izvadila iz jame na Dragovoljačkoj ploči

      Osamdeset i dva lica, uključujući mnoge Džakoviće, bačeno je u jarugu Boana. Žrtve iz srezova Cetinja i Bara pobijene su u partizanskom štabu Kunovog prisoja, uključujući braću Šćepanoviće (jedan je bio profesor a drugi oficir), pukovnika Nika Jovanovića, braću Draga i Blaža Kapičića, zemljoradnike, i druge. U jamu na Vrbanju bačeno je više ljudi iz hercegnovskog i krivošijskog kraja.
      U Kolašinu nakon povlačenja Italijana 5. januara partizani ulaze u grad i u kasarnu na Brezi zatvaraju sve uglednije i bogatije ljude iz Kolašina i okoline. Na Badnje veče 6. januara partizani su u gradu spremali igranku i Ćnarodno veseljeL. Međutim druga grupa partizana je tjerala zatvorenike da na desnoj obali Tare kopaju rupe u baruštini punoj pjeska. Tako dok je u gimnaziji uz velike količine konfiskovanog alkohola trajala proslava praćena govorima i pucnjavom druga grupa proletera je u Lugu likvidirala sve zatvorenike.
      Partija nije trpila kritiku ni iz svojih redova. Mnogi njeni članovi koji su se usprotivili preranom ustanku ili partizanskim likvidacijama ubrzo su likvidirani. Među njima sudija Slobodan Marušić, učitelj Milovan Anđelić (ubijen iz zasjede 6. januara 1942.) Aleksa Pavićević i drugi.
      U Hercegovini je bila slična situacija. Prvog februara 1942. iz Vrhovnog partizanskog štaba instrukcije je dobio Đukica Grahovac, komandant operativnog štaba Nevesinja, da se odmah likvidiraju poznati i sumnjivi protivnici, a to je postao njihov svakodnevni posao. Nekoliko dana kasnije operativni štab je obavješten da je 250 članova pete kolone strjeljano. Krajem marta u Gackom je bilo ubijeno oko 70 osoba i približno isti broj u Nevesinju.
      Karakteristika mnogih komunističkih likvidacija je da su izvršene po noći. Takođe poslije ubistava partizani su često igrali na grobovima svojih žrtava ili su čak tjerali rodbinu žrtve da to čini.

      1. Istorijska nauka nema podataka da je ikada četnik ispalio metak na Njemca. Niko se toga ne sjeća, ako se ti sjećaš ispričaj nam, nauči nas nešto novo.
        Ali se zna da su tako dobro čuvali prugu od Bg prema Solunu za potrebe njemačke vojske da nikada nije uspjela nijedna diverzija na ovom vitalnom objektu za snadbijevanje fašističke vojske u Grčkoj i dalje u Africi. Dobro odrađen posao za okupatora.
        Ali sve to nije bitno. Bilo je na obje strane i dobrih ljudi i zločinaca. Zločinci su platili za svoja zlodjela i to davno završeno. Problem je učešće četnika u ratu u BiH 90-ih godina. 125 000 ubijenih ili 250 000 ubijenih. Ne znam tačan podatak, pomozi mi.

      2. Dragi Cetnice.
        Evo npr . „Stevan Vučetić tvrdi da je bačeno više od sedam stotina leševa u jamu u Gornjem polju! “
        Posto sam odatle, mogu ti reci da je ovo cista laz. Ajde navedi 10 imena.

        „Više od četrdeset Karadžića, rođaka čuvenog srpskog reformatora jezika i skupljača narodnih pjesama Vuka Karadžića, pobijeno je u Drobnjaku.“
        Odatle mi je rodbina, takodje lazn strahomorna.

        Covjece, dje ti je dusa…naucna fantastika koju ovdje prosipas i siris zlu krv je uzasna…nemam volje da idem stavku po stavku gotovo sve sto si napisao je cista fantazija….

        . Da, bilo je partizanskih zlocina, ali niti u mjeri niti y namjeri bliskoj cetnickim. Uostalom kraj rata i povlacenje cetnika zajedno sa ustasama, nijemcima kroz zagreb pod zastitom NDH, dovoljno govor e…

    2. Комлену или Каменелому добро си овај коментар смислио како би нешто додао Ђукановићевом труду да раскринка опасну дружину различитог стручног профила српско-руског састава и четничких банди.Лако је докучити наум превејаног политичког преваранта који по систему кукавичјег јајета делује,али којој ти циљној групи покушаваш да увалиш ову причу са рационалним објашњењем: mada znam da su četnici uvijek izdavali jedan drugog (npr. Kalabić je isporučio Dražu), izdali su svoju zemlju i udružili se sa Njemcima da bi se borili protiv svojih političkih protivnika komunista.Ни у Африци је не би могао да продаш кроз овакав примитиван сценарио,а не знам ни једну групу са толико ниским коефицијентом која би могла да прихвати ову причу као истиниту кроз коју Ми
      ло плаши мечку,и то руску,са решетом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *