Припадници Савеза Сокола Краљевине Југославије у Другом светском рату

Пише: Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Савез Сокола краљевине Југославије сматрао је да једино национална држава пружа сигурно јемство за опстанак и даљи привредни и културни напредак. Зато су васпитавали своје чланове као будуће браниоце народа и отаџбине припремајући их за будућа искушења. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Сарађивали су са сличним организацијама Народном Одбраном, Савезом добровољаца, Аеро-клубом, Јадранском стражом … .

При соколским друштвима радили су стрељачки одсеци. Одсеке су водили активни и резервни официри, чланови сокола. Соколски рад на пољу телесног васпитања обухватао је разне гране телесног вежбања, а посебно су се неговале вежбе са елементима војне обуке. Акција на народно одбранбеном пољу обухватала је шоферске течајеве, стрељачке утакмице, обуку у руковању аутоматским оружјем, у вожњи бициклима и мотоциклима. Стрељачки одсеци могли су да користе војна стрелишта и стрелишта Стрељачког савеза Краљевине Југославије. По плану рада Начелништва ССКЈ соколи су вежбали са ваздушним, малокалибарским и војничким пушкама.

У соколском систему вежбања пушка је сматрана за гимнастичку справу. Са дрвеним пушкама изводила су деца разне вежбе. Савез је тежио да сва деца у соколским редовима добију дрвене пушке до Свесоколског слета планираног за 1941. годину у Београду. Дрвене пушке имале су предњи и задњи нишан па су коришћене и за обуку у нишањењу по вежбалиштима. Соколске јединице набавиле су пушку „Марс М. 10“ и „Марс М. 135“. Савез је доделио жупама 25 комада ваздушних пушака „Марс“ М.100 и 25 комада ваздушних пушака М.115 са куглицама и прибором. Са ваздушним пушкама вежбао је нараштај и чланство.

Гађање са малокалибарским пушкама извођено је зими у соколанама а лети у слободном простору. Приређивана су такмичења у гађању, а као награда су даване ваздушне и малокалибарске пушке. Са војним пушкама вежбали су чланови после завршене обуке са ваздушном или малокалибарском пушком. При излетима, на логоровањима и у летовалиштима организовано је гађање из пушака и пиштоља.

Утакмице у стрељању биле су: Војничком пушком на 400 корака, војничком пушком на 300 корака, малокалибарском пушком и ваздушном пушком. Најбољим стрелцима додељиване су медаље Добром стрелцу.

Године 1939. у саставу Савеза Сокола Краљевине Југославије било је 2.343 јединице (друштава и сеоских чета) са 313 стрељачких одсека, 454 пушке и 98 ваздушних пушака. У 1936. било је 76 стрељачка одсека, 1937. основана су 73 одсека а 1938. још 154 стрељачка одсека. У стрељачком одсеку сокола у селу Беркасово одржано је више теоријских почетничких течајева у руковању војничком пушком, као и више практичних гађања војничком пушком.

На дан 22. јула 1939. одржана су код села Бразде такмичења у гађању бојним метком Соколског друштва Скопље-Матица. Овим гађањем руководио је прочелник стрељачког отсека капетан I класе Александар М. Толић. Гађање је имало карактер излета, који се после гађања продужио цео дан у манастиру Св. Илија. Командант артиљеријског пука II Армијске области ставио је на расположење за извршење гађања потребно људство, материјал и транспортна средства.

Иницијативом жупског одбора СПП одржан је од 17. до 26. октобра 1939. у Инђији соколски самаритански течај. Предавао је др. Петар Илић. Предавања у соколани су посећивали многобројни учесници, оба пола и различитих година старости. По завршетку течаја одржан је испит и пригодна свечаност, којој је присуствовао у име жупе Београд ђенерал Стаја Стајић (1)

Удружење добровољних поборника из борби за ослобођење и уједињење нашег народа под називом „Народна свест” позвало је на сарадњу патриотска, ратничка и витешка друштва „да се духовно и морално спремимо за све догађаје који могу да наступе”. У Београду је основан „Одбор за сарадњу патриотских друштава” маја 1939. У Одбор су ушли Савез сокола Краљевине Југославије, Удружење резервних официра и ратника, Савез ратних добровољаца, Удружење старих четника, Удружење носилаца Карађорђеве звезде, Удружење носилаца ордена белог орла с мачевима, Удружење носилаца албанске споменице, Јадранска Стража, Савез емиграната из Истре, Српски културни клуб, Југословенски културни клуб, Коло Српских Сестара и Београдско женско друштво. Одбор је радио на снажењу патриотског духа најширих слојева народа. Кад је једно друштво вршило своју националну и патриотску акцију, чланови свих других удружења били су дужни да га помажу. (2)

Сви чланови народно одбрамбеног одсека Жупе Београд целе године су недељом вежбали гађање на стрелишту код „Цареве ћуприје”. Стрељачки одсек Соколског друштва Београд-Матица преко целог лета 1940. вршио је обуку у гађању из малокалибарске и војничке пушке, тако да је 209 чланова, чланица и нараштаја оспособљено за руковање и гађање из војничке пушке, а 110 нараштајаца и деце за гађање малокалибарском пушком. Референт стрељачког одсека био је мајор Рада Косовић. Жупске стрељачке утакмице одржане су 29. септембра 1940. на војном стрелишту у Јајинцима. Одржано је такмичење са војничком пушком на растојању од 200 метара. Захваљујући мајору Косовићу добијени су камиони који су све такмичаре одбацили на стрелиште и вратили их назад. Соколи су спроводили течајеве за соколску одбрамбену приправност. У Савезу сокола одржан је једномесечни течај из народне одбране за путујуће предњаке из свих жупа (3). Жупа Београд организовала је 1940. у Београду течај за инструкторе. Учествовали су чланови из свих јединица Жупе (друштава и сеоских чета) који нису били војни обвезници. Предавачи су били соколски радници, официри и инжињери Аеро-клуба. Жупа Скопље организовала је од 1 до 14 марта 1941. предњачко-одбранбени течај у соколском дому у Скопљу. На течају било је 26 слушалаца са целе територије Жупе. Предавано је 30 соколских и војно-одбранбених предмета. Војне предмете предавали су официри. (4).

Због уредбе о забрани одржавања зборова у земљи, није било могуће одржати главну годишњу скупштину Савеза Сокола па је 8. и 9. јуна 1940. одржана пленарна седница управе Савеза Сокола. У оквиру сарадње сокола са осталим организацијама основан је Савет родољубивих и витешких организација. Заседање пленума Савезне управе у свечаној дворани Савеза Сокола 9. јуна 1940. отворено је заклетвом свих чланова управе, положеном у духу соколске приправности и народно-одбрамбеног рада, којом су се заветовали, да ће све дужности вршити најсавесније и неустрашиво, ма каква им опасност претила, и ма какве тешкоће наишле, за њих или за целину. Заклетва је положена у историјској дворани у којој је проглашено уједињење 1918. У дну дворане, изнад председничког стола, била је постављена велика слика краља Петра II, а под њом попрсје краља Александра, окићени државним заставама и цвећем. Док су сви учесници седнице стајали, ушао је у дворану барјактар, са савезном соколском заставом, а за њим савезни начелник Ковач, носећи краљев мач, дар краља Александра, за победнике на савезним утакмицама. У свом говору Белајчић је истакао сву озбијност времена, у којем су живели и императивну потребу решености сваког сокола, стави у службу отаџбине, и да се посвети њеној одбрани.

Први се заклео др. В. Белајчић, положивши руку на краљев мач, а затим је пољубио савезну заставу. После тога, су положили заклетву, скупно, остали чланови пленума. Полагали су руку на краљев мач и љубили заставу. После седнице Савезне управе , пошли су сви учесници седнице на београдски аеродром, где су им, захваљујући Аеро-клубу, приказане вежбе спуштања падобранаца из авиона. На аеродрому је била присутна и једна група из четничке организације, па су сви пратили спуштање наших падобранаца. Након тога су пошли до падобранске куле, на сајмишту, где су им показане вежбе у спуштању падобраном. Том приликом се спуштало и више чланова Савезне управе, савезним начелником Иваном Ковачем на челу. Пошли су у просторије Аеро-клуба где су били дочекани од председника инг. Т. Сондермајера и осталих чланова управе Аеро-клуба. Сондермајер је у свом говору истакао важност авијације за одбрану земље и позвао да пораде на томе да се што већи број сокола пријави у авијацију. Капетан Долањски, стари соколски радник, одржао је предавање о падобранцима, а поручник Вуковић предавање о одбрани од падобранаца. Др. Белајчић је захвалио председништву Аеро-клуба и предавачима, на указаној пажњи, и обећао да ће соколи развити што живљу пропаганду у својим редовима за јачање авијације.(5)

Министарство физичког васпитања народа је соколским друштвима Босанске крајине која су се изјаснила као српска додељивало пушке ради стварања одбрамбеног фронта српских крајева насупрот милитантне Хрватске сељачке заштите. Изасланик министарства извештавао је да је соколима много стало да им се доделе пушке и друга оружја којима би се омладина обучавала и потпуно оспособила за руковање оружјем. Савез Сокола приредио је Прве савезне стрељачке и бициклистичке утакмице у Београду 20. октобра 1940. Утакмице су приређене на војном стрелишту у Јајинцима. (6)

У свим соколским домовима у Београду 27. марта 1941. заказани су свечани соколски скупови. После одржаних манифестација у соколанама, сви соколи са заставама, у соколским одорама или у оделу са соколским значкама окупили су се у дворишту Соколског Дома Матице у Делиградској улици. Ту се већ налазило старешинство Савеза сокола и соколске жупе Београд. У 5 часова поподне неколико хиљада сокола и соколица били су сврстани у редове на летњем вежбалишту, испред дома. Скуп је отворио начелник Соколске жупе Београд Душан Јовановић. Пошто је музика интонирала државну химну узео је реч заменик старешине Соколске жупе Београд инжињер Светислав Вучковић. После њега говорио је заменик старешине Савеза сокола др Владимир Белајчић, рекавши између осталог:

„У овим судбоносним данима опет је једном стихијском снагом проговорио народ и рекао, да се слобода, част и независност ником не дају. Проговорио је глас народа који је целом свету објавио да ова генерација неће се постидети пред генерацијом које су стварале ову нашу дивну земљу… У овим тешким данима ми хоћемо и треба да докажемо да смо достојни потомци косовских јунака и да смо поносни, што је тако”.

После говора др. Белајчића испред Дома Матице формирала се соколска поворка. Соколима су се придружили четници и остала национална удружења. На челу била је соколска музика, а онда застава, старешинство Савеза и Жупе а затим соколи и соколице. Поворка је прошла улицама Делиградском, Краља Милана, Кнез Михајловом до Калемегдана где се растурила. Масе грађана, које су прекриле улице кроз које је поворка прошла топло су поздрављале соколе и придруживали се соколским узвицима. Ноћ се већ почела спуштати када је соколска поворка стигла до Калемегдана где се разишла.

У Панчеву је старешина Сковран са целокупним чланством Соколског друштва Панчево изашао на улице 27. марта (7).

Савез С.К.Ј. поводом 27. марта 1941. послао је телеграм младом краљу: „Југословенско соколство је спремно да неизмерну радост, којом је поздравило данашњи велики дан изрази и највећим жртвама кад их буду од соколства затражили Краљ и Отаџбина“ (8).

Соколска друштва из свих области Југославије давала су подршку ступању на престо њиховог старешине краља Петра II. У листу „Дубровник“ штампан је поздрав који су упутили Соколи Дубровника и околине младом Краљу: „и најсветији завјет да ћемо са пјесмом на уснама хрлити у бој за част младога Краља а за слободу, величину и независност Југославенске Отаџбине.“ (9)

У Априлском рату група сокола на челу са каснијим старешином Савеза Сокола Југославије др. Слободаном Ђорђевићем покушала је да се пробије до Грчке у чему није успела. После бомбардовања Смедерева чланови сокола Сретен Рајчић и још четворица узели су пушке и отишли на положај код Младеновца, одакле их је вратила војска. Одред од 60 наоружаних нараштајаца кренуо је из Смедерева према Луњевачкој шуми, али је по наређењу општинских власти после неколико дана расформиран. (10)

После забране Савеза сокола, соколске организације прешле су на илегални рад под окупацијом. Већ априла или маја 1941. у Словенији формиран је Соколски војни савет, који је требало да организује општи отпор против окупатора. Овим саветом руководио је инг. Ладислав Бевц. Соколска легија формирана 2. августа 1941. имала је око 1.000 чланова и Соколски савет на челу. Са Соколском легијом тесно је сарађивала илегална полувојничка организација Побратим (11).

Др Миха Крек, подпредседник југословенске владе у Лондону, истакао је 26. априла 1942. да савезници признају само Михајловића и позвао соколе да следе упутства Драже Михајловића. (12) Међу соколима дошло је до поделе око приступања Југословенској војсци у Отаџбини или партизанима. Део сокола у Словенији приступио је Ослободилној фронти под вођством комуниста. Др. Гојко Јаковчев истакао је у својој књизи „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918. Прогон Соколске организације у Хрватској” да су се соколска друштва, пре свега активно фискултурно чланство, придружила напредним елементима у јединствену фронтовску организацију. Борци из соколских друштава су својим претходним радом и вежбањем у соколу створили себи довољно физичких и психичких услова да издрже напоре у партизанској борби.

Партизани су се утврдили у Долењској и Нотрањској, где су била снажна соколска друштва, која су дала бројне борце. (13)

Чланови соколског друштва у Новим Дулићима Душан Мандић, Благоје Дујо Бољановић и Максим Мандић припремали су Шестојунски устанак у источној Херцеговини. Предводници устанка Душан Мандић и Благоје Дујо Бољановић погинули су првог дана устанка, 6. јуна 1941. (14).

У јесен 1941. др Владимир Белајчић ушао је у Централни национални комитет Краљевине Југославије. У извештају Обавештајног одељења Команде Београда ЈВуО од 15. новембра 1943. истиче се да у Београду постоји соколска организација, 2.000 организованих испод 20 година, подељена на реоне и да имају честе састанке. У извештају се истиче: „Ово је једина солидна организована национална организација способна да се стави у покрет за релативно кратко време; њу сачињава омладина високе националне свести, готова за највећу жртву”. На челу ове организације били су : 1) инг. Света Вучковић, шеф службе у Дир. Трамваја и осветлења у Београду; 2) Адвокат Душан Јовановић, чиновник Аграрне банке; 3) Милош Роксандић, чиновник Општине београдске. Инг. Светомир Вучковић био је проваљен и ухапшен од стране Гестапоа . Био је у логору на Бањици, а затим је послат 5. новембра 1942 године у КЛ Маутхаузен (15).

Бивши припадници Савеза Сокола били су ангажовани и у разним организацијама које је основала Недићева власт. Добровољно или присилно. Као пример наводимо Светомира Павловића. Светомир Павловић био је на X Свесоколском слету у Прагу 15. јула 1938. Септембра 1942. био је у Националној служби рада у Београду. Био је у 1. радној групи у првој чети. Чета је радила на багеру. Четовођа је био Крстић. Уз њега су били Жикић, Драгутин Младеновић и Момчило Станојевић.

После ослобођења соколска друштва нису била обновљена. Председник владе Словеније Борис Кидрич, у лето 1945. у Љубљани, захвалио се соколима на патриотском ставу у борби против окупатора, и у исто време најавио да соколска друштва морају да окончају своје деловање и рад. Као разлог навео је наводно приступање већине чланова српског сокола четничком покрету. (16) Соколи су сматрали да су само вршили своју дужност према краљевини Југославији.

Напомене:
1. „Стрељачки отсек ССКЈ у прошлој и идућој години“, „Соколски гласник“, бр.33, 18 август 1939, Београд 1939., стр.7; „Извештај о раду управе ССКЈ. за годину 1938. поднет на IX редовној главној скупштини ССКЈ. 23. априла 1939.”, Београд, стр. 24, 54; Соколско друштво Скопље-Матица, „Споменица о прослави 30-годишњице и извештај о раду у 1939 год.” Скопље 1940. стр.54-55; Никола Жутић, „Соколи“, Београд 1991., стр.75; „Соколски самарићански течај у Инђији“, „Соколски живот“,„Око соколово“, бр.2, Београд 4. фебруара 1940.; „Соколски живот“, „Око соколово“, бр. 2 и 3, Београд 1. март 1941.;
2. „Ратни поменик”, Београд, јуна 1939., бр. 3, стр. 1;
3. „Соколски живот”, „Око соколово”, бр.3, 1940., Београд; Вести Соколског друштва Београд-Матица, „Око Соколово”, бр. 7, 1940., Београд, стр. 119; Вести Соколског друштва Београд-Матица, „Око Соколово“,бр.8, 9. октобар 1940. Београд, стр.138; „Жупске стрељачке утакмице”, „Око Соколово“,бр.8, 9. октобар 1940. Београд, стр.136;
4. „Соколски живот”, „Око соколово”, бр.7, 1940. Београд; „Два успела течаја соколске жупе Скопље“, „Соколски гласник“, бр.13, 28. март 1941. Београд;
5. „На седници пленума управе Савеза сокола К.Ј. донети важни закључци за соколски рад”, „Соколски гласник”, Београд, 14. јуни 1940. бр. 24, стр. 3, 4;
6. Никола Жутић, „Соколи“, Београд, 1991. стр. 251; Др Владан Вукашиновић, „Соколство у Смедереву”, Смедерево, 2013. стр. 180;
7. „Проглас Савеза Сокола”, стр. 6, „Правда“, субота 29. март 1941. Београд; Др Никола Жутић, „Идеологија и политика Нике Бартуловића“, књига II/2, Београд 2010. стр.505,507; проф. др Гојко Јаковчев, „Учешће чланова сокола у манифестацијама 27. марта 1941. године у Београду“, „Око соколово“, бр. 5-6, септембар 1996. Београд, стр.13-14;
8. Небојша Рашо, „Српски соко Херцег Нови”, Херцег Нови, 2008. стр.80;
9. „Телеграфски поздрав Сокола“, бр. 12, „Дубровник”, 29. марта 1941., Југословенска Штампарија, Дубровник, стр.2;
10. Др. Владан Вукашиновић, „Соколство у Смедереву”, Смедерево, 2013., стр. 180;
11. Слободан Кљакић, Маријан Ф. Крањц, „Словеначки четници”, Београд, 2006., стр. 25;
12. Др. Душан Ступар, „Дража-истина о четницима”, Београд, јун 2015., стр. 72;
13. Др. Гојко Јаковчев, „Соколска организација у борби за братство југославенских народа до 1918, Прогон Соколске организације у Хрватској”, Загреб, 1970., стр. 81;
14. проф. др.Петар Мандић, „Јунски устанак Срба у Херцеговини 1941.”, „Просвета”,Гацко, 2003., стр.118, 122;
15. Прим. Др Павле Милошевић, „ Равногорска омладина у покрету ђенерала Михаиловића 1941-45.”, Крагујевац 2003, стр. 62-63;
16. Бранка Протић-Гава, Јован Пауновић, Мирослава Ковачев, „110 година новосадског соколског друштва и 164 године гимнастике у Новом Саду”, Нови Сад, 2015., стр. 89, 90.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: