Насловна Колумне Прилог плагијату

Прилог плагијату

1
ПОДИЈЕЛИ

Ако зачас на нешто друкчији начин поставимо ствари, зар неће бити да се гријех, између осталог, скрива у потајној потреби да се буде први, незаменљиви и оргинал? Скромност налаже да се неупитно служи, и овдје буде задњи међу једнаким, на тај начин зарађујући (нематеријалну) небеску плату… У том смислу, дало би се рећи како у иновативности чучи големи мрак изопаченог. И саблажњујућег! Зато – благо плагијатима, њихова је у свему прва прилика!

Овдашњи, поштен и сирома чоек, није склон изумима и још којекаквим шареним помодаријама, изван најпростијег алата, баш га брига за бјелосвјетске играчке, смарт фонове и ефектне три-де ледове и друге дрангулије…. Уздајући се у својих десет прстију познаје муке које су сковале ону – нема хљеба без мотике!

Крајем прошле зиме, на истој овој адреси, публиковао сам малено писаније које се бавило проблематиком плагијата као идеологије која се попут епидемије шири међу млађаним ДПС кадром… Ево, на измаку двијехиљадеседамнаестог Господњег љета, опет код плагијата; не треба, искусивши овај круг, увијек већ слијепо вјеровати, иначе, надвеличанственом усклику – Панта реи! Нарочито не кад је у питању тренутно стање у Црној Гори, која оваква каква је сад, биће понајприје да се самоизмислила, што је, ево си и ти свједок, случај са непостојећим Демосом за кога смо вјеровали да има два а не једног набеђеног представника. Него, о томе можда неке друге прилике, петак није дан да би се тако лако жертвовао тој причанији без главних актера…

Међутим, није гријех не бити оргиналан! Поручује се да је човјек већи од звијезда, шири од океана, неспознатљиви од броја и тајанственији од пијеска, али и као такав, није друго до прах, што само од себе говори: у овој прасвијетлој свестанији има безброј других бића и модела, од којих је сваки на свој начин битан за непогрешиви рад ове „прасилне машине“ (Његош).

То као да не допире до мозгована који чине ДПС: недосањана Сања енд Влаховић, остаје при своме да је, управо захваљујући њеном плагијату, оргинал угледао свјетлост дана, као што је она, захваљујући плагијату, угледала вјечни град!

У оваквој Црној Гори, гдје се плагира језик, црква, духовно и национално биће ове камене колијевке, њени историјски факти, итд., логично је да се плагира и она политика која се у озбиљним земљама увелико третира и тумачи као својеврсна постполитика. Недосањана Сања од науке, следи, ипак, следећу памет: стварност је једна, али се увијек тек перципира и интерпретира на екстремно индивидуалан начин, мада, објективно гледано, стабло има кору, гране и зелено лишће. Самим тим (наставља надоргинална амбасадорка), немојте ме гонити да и ја тамошњој (мисли се на Подгорицу) чаршији срочим своју верзију Час анатомије!

(У постмодернистичкој метаинтерпретацији текста без аутора, оргинал више није ни повод…)

Слобода за Чађа!

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here