Прикажите Живков филм који још увијек чами у тами сандука и магацина

Двадесетог новембра ове године Филмска фондација “Живко Николић” из Никшића означиће из својих прескромних приватних средстава датум рођења највећег синеасте у историји црногорске кинематографије. Држава Црна Гора очито тврдокорно остаје на љепорјечивим фразама као максимумом кад је ријеч о овом филмском великану и перспективама даље афирмације његовог дјела.

Аутору чувених филмова дугог и кратког метра, овјенчаних међународним високим наградама (“Бештије”, “Чудо невиђено”, “Љепота порока”, “У име народа”, “Прозор”, итд.) никако чак ни постхумно да успије да му домовина ода заслужено признање. А томе су највише заслужни суревњиви умјетници кратког даха, који напредују на таласу режимског концепта програмиране културе.

Као сценариста ТВ-серије “Ориђинали”, која је досад највећу гледаност у Црној Гори постигла у репризном термину за Нову 2014. годину, још једном указујем културној јавности да у архивима Јавног сервиса, осим девет епизода, постоји и десета, засебно филмско остварење, још неприказана културној јавности, а коју је такође режирао Живко Николић.

Додатну констернираност изазива и податак да главну улогу игра нико други до примадона црногорске позоришне сцене Драгица Томас, која је такође отишла од нас, па ни то још увијек никог није понукало да се са ријечи пређе на дјела, и поменути материјал изнесе на свјетло дана.

Интересантно је да се и поред апела аутора овог текста, и указивања на то филмско благо које почива у фундусима ТВ ЦГ, нико од надлежних није сјетио да се предузме конкретнији корак, и тај материјал коначно пронађе, погледа у каквом је стању, и од њега измонтира филмско остварење, уз премијеру бар сљедеће године, кад се пуни 75 година од рођења најпризнатијег синеасте наше земље.

Зато се обраћам Министарству културе и министру Горановићу лично, као и још једном истинском великану филма, нашем савременику Бранку Балетићу, да нађу начина да се провјери у каквом је стању материјал десете епизоде серије, то јест, засебна филмска цјелина. Можда би неком највише одговарало да се напросто каже да су траке пропале, и да се стави тачка на причу. Али вјерујем да у Црној Гори ипак постоје одговорни појединци, који ће се заинтересовати за овај филмски материјал, за који многи нијесу ни знали да постоји. Запитајмо се какав би културни доживљај за Црну Гору био да се, на примјер, на сљедећем филмском фестивалу у Херцег Новом прикаже овај Живков филм, који још увијек чами у тами сандука и магацина.

Ваљда овога пута неће остати све на хвалоспјевима и немрдању с мјеста, у духу наше већ провјерене традиције испразног навијања, без иједног конкретног корака. Да је велики Живко Николић данас жив, а отишао је остављен од своје матичне земље, у животној муци и невољи као и многи велики ствараоци, вјероватно би га неко потапшао по рамену у знак јединог конкретног признања на нашим просторима кад су такви великани у питању.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: