Насловна Друштво Приче са границе

Приче са границе

0
ПОДИЈЕЛИ

Описујући Константинопољ, као и успон Источног римског царства, књига „Приче са границе“ говори о Ромејима и варварима, о иконоборцима и иконобранитељима, о завјерама и ратовима, о суманутим владарима и изгубљеним поданицима, а највише о искуству границе и о прелазним временима, у којима је готово све могуће.

Nina Rabrenovic Price sa granice 250x250 409x336 Приче са границе

Роман „Приче са границе“ је бијег у прошлост, покушај да се ухвати дух врeмена, личи ми на утопију, да би се бритким пером описала наша стварност, оцијенио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, говорећи о књизи Нине Рабреновић. „Приче са границе“ је постхумно објављена збирка прича у издању београдског „Архипелага“.

Ректор Цетињске богословије је примијетио да је Рабреновићева препознала икону као основни темељ исповиједања вјере и „зналачки у двије реченице описала суштину иконоборства“.

Ауторка нам је открила дух словенског православља, који су нам даровали свеци и просвјетитељи Ћирило и Методије, рекао је протојереј Перовић.

„Ово је прича о Богу и људима, прича о двојствима истине и стварности, како је записао Васа Павковић. Добар дио њених приповједака из ове књиге говори нам о иконоборачком рату у Византији, који је бјеснио у 8. и 9. вијеку, и као свештеник могу рећи да је Нина Рабреновић изузетно препознала суштину тог сукоба и као врсни интелектуалац препознала значај иконе за православље“.

Приче Нине Рабреновић поручују да се само стварањем и образовањем, које досеже праведност, супротстављамо ефемерности и пролазности у безнађу, казала је професор српског језика и књижевности Нина Кадић Јововић.

„Вертикално и хоризонтално кореспондирање и сучељавање искуства историје и цивилизације, укрштање и сажимање симболично-асоцијативног поступка, ауторкино бављење позицијом правде, разума, умности и духовности у материјалном свијету указују на сврсисходност умјетности, истакла је она. Литература опстаје управо захваљујући тежњи језика да надвлада сопствене границе и поистовијети се с бићем“, закључила је Кадић Јововић.

Он каже да  се Нина Рабреновић сјетила година вјечности и пред нас изронила приче из ћутања, у коме се, на крају, сви губимо.

Анализирајући ову збирку прича пред бројном публиком окупљеном у књижари Матице српске професор српског језика и књижевности Радоје Фемић истакао је да храброст теме сугерише ерудицију и богат приповједачни дар.

„Цијела ова књига протиче у потрази, приближавању божанском. Нина Рабреновић непоновљиво влада простором ерудиције. Кроз њено цијело дјело провлачи се ауторкина наклоност и тежња за слободом“, примијетио је он.

Избор тема подсјећа на Иву Андрића, што додатно појачава утисак универзалности ових „прича са границе“, оцјењује млади професор.

andric 409x297 Приче са границе

Књига „Приче са границе“ говори о Ромејима и варварима, о иконоборцима и иконобранитељима, о завјерама и ратовима, о суманутим владарима и изгубљеним поданицима, а највише о искуству границе и о прелазним времена у којима је готово све могуће. Узбудљиво, занимљиво и неодољиво.

Приче Нине Рабреновић заступљене су у неколико антологија савремене српске приче, међу којима су и антологија младих српских приповједача „Тајно друштво“ и антологија српске кратке приче „Ослобађање лектире“.

Богата библиотека књижевнице и правнице Нине Рабреновић одскора се налази у библиотеци Цетињске богословије.

Удомила се у бољем свијету

Промоцији књиге „Приче са границе“ присуствовали су и родитељи прерано преминуле књижевнице, која је поред „Прича са границе“ оставила за собом и књиге „На Средоземљу“ и „Под својим знаком“.

Њен отац Радивоје Рабреновић, познати телевизијски новинар и документариста, признао је да своју вољену кћерку није добро познавао као писца. У Римском царству и Византији, гдје је смјештена њена последња књига „Приче са границе“, како је рекао он, његова кћерка је пронашла оно што није могла наћи у нашем свијету.

„Удомила се Нина у Цетињској богословији, она више не борави код нас, него у много бољем свијету“, рекао је њен отац.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here