Предсједник

ФиЈип (лажни) III, има идеју да бившег предсједника Владе, ради интереса и добра Црне Горе, у најскорије посавјетује да се опет кандидује за првог човјека и домаћина Државе, будући да се његов рејтинг ваљда не доводи у питање, и да је црногорско друштво навикло на његову харизму, појаву, пожртвованост, итд… Изгледа да сам у једном био у праву: ФиЈип има исту природу као и Тома (невјерни) Николић, што говори да и једног, и другог „предсједника“ у првом плану краси невиђено полтронство. ФиЈип енд Тома јесу од оних људи који се највише прибојавају одговорности; иду чак дотле да се одричу и сопственог идентитета, што у овом случају није филозофска ствар, став човјека према свијету и смрти.

Јесте ли гледали онај видео у коме Тома тверкује, са све штапом у усхићено распомамљеним рукама, неком тамо Абдулаху, онако у заносу му показујући вјештину коју је стекао у вртогузним куковима? Јесте, Тома краси кич природа, ништа мање од ФиЈипа, који запео да се покаже као онај који се – спасава од власти! Исто чини и Тома: одричући се власти, не конта да задржава титулу невјерног, све сваљујући на Првомученика Вучића, коме ни професор Јеротић не би могао, у његовом мегаломанско-параноидном пројекту, помоћи.

Него, зашто ФиЈип није предложио Тарзана за кандидата? Отуд сам склон посумњати да ФиЈип врши извјесну дискриминацију над Тарзаном. Зашто, дакле, не Тарзана за предсједника?! Тарзан је висок, стамен, одлучан; то је ђилкош који фаворизује само домаће; као здравина, Тарзану се баш јебе за помодарства и оно што је тренди: не, домаће на првом мјесту, па ко воли нек’ изволи. (Ок, да није шљега из Бијелог поља, још бисмо (били) вјеровали да се ради, прије свега, о пошетном и самотаквом чоеку. Овако, пегиш је учинио да се невини Тарзан, богме, баш исквари.)

У реду и то, него зашто је ФиЈип љут на Русију, и што, ништа мање, хита да посавјетује Амфилохија, који, према логици „предсједника“, мора моћи разумјети да тек са уласком у НАТО, долази до рехабилитације традиционалних, стољетних односа са Русијом. Е, сад, ко би, овако перципирајући геополитичке (и традиционалне ствари), гласао да се по питању НАТО-а иде на референдум? Докони мој, ФиЈип држи да се то решава у Парламенту!

Многим друштвима управо је демократија дошла главе… Филозофија као стил живљења нестаје са одвећ слободарски настројеним Грцима; они атински шетачи код мјењачнице на тргу, упражњавали су најдостојанственији однос према идеји постојања; замислимо Сократа у улози љубавника, као онога који је једном појаснио: „Ја сам онај који се, искључиво, бави питањем ероса.“ Након сумрака овог врхунско заокруженог живота, пада се у привид демократије, у тзв. глобализацију коју намеће убрзани развој тржишта. Међутим, Александар Дугин има право кад вели да „Живимо у пост-глобалном свијету!“

Будући да је глобализација пропала, нужно смо добили ФиЈипа (лажног) III, који се носи мишљу кога треба предложити за новог предсједника, иако ће то, априори, бити онај који му је претходио, зар не.

ФиЈип, упорно, не увиђа да су Европска унија и терористички НАТО, увелико, пред распадом. Европска Унија нестаје само тога ради што се покушава одупријети НАТО-у. Али, ФиЈип нас види баш у оним савезима који су, најбољим својим дијелом, ишчезли. У временима пост-глобализма, провинцијална политика Црне Горе умишља како повлачи круцијалне потезе према Западу на заласку, проглашавајући Русију за депасе (као што је ДПС депасе!), радећи све да се одрекне себе, јер у основи, провинцијализам се огледа у покушају да буде оно што није, вјештачки, савремен, демократски.

Провинцијалац је зао! Није ли, ФиЈип, – пост-провинцијалац?! Више држи до кандидатуре бившег предсједника Владе, него до поглавара наше Цркве, и до односа са немерљивом Русијом, која одбија да на њу падне ноћ.

Може ли бити и то, да је ФиЈип икад био предсједник? Ако је и то, дакле, немогуће, онда је неспоразум суштина универзума, како је волио вјеровати Бодлер.

Дозволите: уколико Тарзан не буде на листи међу кандидатима, тражим оставку на мјесто анонимног нихилисте! Па не може то тако, ФиЈипе, да на правди Бога дискриминишеш невиног Тарзана. Пресабери се, правниче, и разуми да није све у Вектри, да нешто има и у домаћем квалитету, какав је, несумњиво, непрскани Тарзан.

На крају, нашем својеглавом чоеку треба једна тарзанчина од предсједника да га бистро води кроз пост-глобална и не-мило-срдна времена, која уништавају све домаће, од РАДА воде, до патентираног пршута.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: