Предсједник СО Беране посјетио спомен обиљежја Црногорске санџачке војске

На позив предсједника СО Рудо Велибора Ћировића и начелника општине Рудо, Рата Рајака у посјети општини Рудо у Републици Српској боравио је пресједник СО Беране Горан Киковић, који је том приликом присуствовао свечаностима дана општине и славе града. Том приликом Киковић је посјетио спомен обиљежја припадницима Црногорске санџачке војске који су оставили своје животе ослобађајући Рудо и околину у Првом свјетском рату. Споменике је прошле године обновила општина Рудо у знак захвалности припадницима Васојевићке бригаде и тим поводом одржан је партастос.

Предсједник СО Беране Горан Киковић, историчар је овом приликом рекао:

Да су одбрамбене операције на Дрини, које је водила Санџачка војска, преузимање зоне одговорности од српске Ужичке војске у вријеме Колубарске битке од 15. 11. до 15.12. 1914. године, извршавање задатака и постављених циљева по веома лошим временским приликама, лоше опремљена, као ни једна војска у тадашњој Европи, црногорска војска је показала на дјелу да је жртвовање и братска помоћ јача од било каквих калкулација, које су прављене негдје далеко од ратишта, гдје се проливала крв за одбрану части и отаџбине.

Војничку зрелост приликом извршавања задатака и по веома лошим временским условима, примјена ратне вјештине и умјећа командовања, чојство, јунаштво и пожртвовање војника и официра, санџачка војска је показала у одбрамбеним операцијама, које су вођене од 22. октобра до 16. новембра на Дрини на правцу Рудо – Прибој и од 8 до 16. новембра 1915. године на Јавору на правцу према Сјеници.

У тим операцијама до пуног изражаја дошла је вјештина командовања сердара Јанка Вукотића, који је одлучном одбраном на Дрини код Вишеграда, вјештим маневром расположивим снагама, а затим и личним примјером, на првој линији фронта у рововима на Јавору, спријечио намјеру непријатељских снага да униште српску војску у повлачењу.
Његове наредбе о пребацивању Прве санџачке дивизије за затварање правца према Рудом, постављање Косовског одреда ради затварања правца према Прибоју и Чајетини, правовремено пребацивање Кучко-братоношке бригаде са Дрине ради затварања правца наступања непријатеља према Кокином Броду и Новој Вароши и Ловћенске и Колашинске бригаде према Јавору, ради спрјечавања непријатељског продора према Сјеници и Новом Пазару у циљу омогућавања повлачења српских снага према јадранској обали, довољно говори о времену када се дјелом, а не ријечима исписивале странице историје.

У овим борбама су учествовали и наши преци којима је Краљ Никола послао телеграм сљедеће садржине:

Команданту Васојевићког одреда војводи Лакићу Војводићу.

“Мојим храбрим Васојевићима изјављујем моју краљевску благодарност, како на храбром и неустрашивом држању у борбама против надмоћнијег непријатеља, а тако исто на хуманим и братским поступцима, исхрањујући не само војнике из васојевићких бригада, већ и остале војнике црногорске и српске војске, који дејствују и пролазе преко ваше територије. Истрај јуначки сој Васојевачки! Велика српска породицо, да се хвалиш и поносиш међу морем и Дунавом док год буде Срба и јунака! Истрајте најљепши синови моји!’’

Задатке које је током тих борби извршавао војник на фронту, жртвујући себе, његујући чојство и показујући велико јунаштво засјенили су све оне неспоразуме и закулисне радње које су пратиле ратна дешавања на фронту.

Сердар Јанко Вукотић и његова војска су добили највећу похвалу од самог краља Александара првог Карађорђевића који је одао признање Црногорско-санџачкој војсци и њеном команданту сердару Јанку Вукотићу, чије ријечи представљају најтачнију историјску оцјену улоге црногорске војске и њеног легендарног команданта одликујући га Карађорђевом звијездом са мачевима и том приликом је рекао:

„Војводо, Ви сте се више него ли одужили Српству, зато ми је драго што ми се пружила прилика да Вам лично из руке у руку предам за сада ово моје мало признање. Ми, Срби, дужни смо да се са поносом сећамо оних црногорских хероја који се вољно жртвоваше на Мојковачким положајима за спас српске војске и српскога народа. Захваљујући само великом осећању српства и братства, Црногорско-санџачка војска је истрајала у борби и потврдила старо уверење нашег народа да су Црногорци срж српства, његова узданица и његови вековни браниоци„.

Киковић се посебно захвалио професору Предрагу Остојићу што је написао веома квалитетну књигу о тој операцији и што није заборавио дјела наших предака који су не жалећи своје животе гинули и за данашњу Србију, Републику Српску и Црну Гору. Да није било њих неби данас ми били слободни. Слава нашим прецима-будимо добри потомци не обрукајмо честите претке.

Потом су домаћини организовали пријем за госте у част дана општине и славе овог мјеста и цркве која је посвећена Апостолима Петру и Павлу. Сарадња започета прошле године између двију општина наставиће се и у наредном периоду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: