Насловна Издвојено Прије једног вијека Енглези се дивили Србима, јуче слушали „Тамо далеко“

Прије једног вијека Енглези се дивили Србима, јуче слушали „Тамо далеко“

10
ПОДИЈЕЛИ

Мало је позната чињеница да је 1916. године српска храброст током Првог свјетског рата и симболика битке на Косову била једна од главних тема у британској јавности која није крила дивљење, а да су представници свих партија у УК на Видовдан одржали састанак у парламенту гдје су изразили симпатије и потребу да се помогне Србији.

Јуче је, тим поводом, уприличена свечаност у британском парламенту, а тим скупом је предсједавао посланик Конзервативне партије и замјеник председавајућег Свепартијске групе за Србију у скупштини, Стјуарт Ендрју.

Посланицима се обратио и амбасадор Србије Огњен Прибићевић, који је подсјетио да је те 1916. године краљица Мери била на челу Фонда за хуманитарну помоћ Србији, али и да је цијела Британија стала уз Србију у том тешком историјском моменту.

На крају скупа, Живорад Николић је одсвирао „Тамо далеко“ и „Марш на дрину“.

Видовдан се обиљежавао у 12 хиљада школа у Британији

Иначе, те 1916. године, импресионирани снагом косовског наслеђа и јуначким држањем српске армије у тешкој ситуацији на фронту, Британци су организовали читаву кампању подршке. Чак 12 хиљада школа обиљежавало је Видовдан широм „острва“, а у преко хиљаду биоскопа и позоришта приказивали су се филмови о Србији.

Тако се у књизи „Косово: Рат и освета“, аутора Тима Џуде, наводи да је 1916. године на Видовдан, цио Лондон био излеплљен плакатима који на енглеском језику поручују „Мисли о Србији, моли се за Србију, обнови Србију“. Посебно је дирљиво било писмо тринаестогодишњег дјечака, који је објавио један дневни лист, а којем се наводи да су Срби, иако мала нација, „борбени и непокориви“.

  • Они имају толико пјесама о палим краљевима, али никада не посустају и никада неће бити заборављени, до краја свијета – наводи овај дјечак и дочарава атмосферу и дивљење Европе према Србији.

Описујући косовски мит у то вријеме, Дејли Мирор је писао како је Србија на Косову поражена, али је тада постасла вјечна и да је после зиме долазило прољеће.

– Србима ће нићи руже у величанственом устајању из прашине, јер су навикли да из пораза стварају побједе и јуначки оживаљавају. Наша је обавеза да им у томе помогнемо – писао је Мирор те 1916. године.

Један од архибишопа у то вријеме, истакао је у једном од говора да до пре две године није ни знао за Србију, али су Срби „својом храброшћу заузели веома високо мјесто у Енглеској и у Европи уопште“.

Писмо Владике Николаја расплакало Британце

У исто време, Владика Николај Велимировића је писао британском краљу, а ово писмо изазвало је пажњу у свим медијима и дебатама тог времена. Он између осталог, пише како је храм у Лондону један од најљепших и највећих који је видио и да представља право архитектонско чудо, али да у малој и сиромашној Србији, уз сво уважавање, постоји љепши, већи и светији храм.

– Тај храм је у српском граду Ниш и зове се „Ћеле кула“. Саграђан је од лобања мог народа и тамо стоје пет година. Да су све лобање уграђене био би три стотине метара висок и широк и сваки Србин би тамо могао доћи, раширити руке и рећи „тамо је лобања мог дједе, мог оца, мог брата, мог комшије, кума, пријатеља“… Пет вијекова, Србија је бранила Европу својим костима и лобањама, да би Европа могла мирно живјети. На Видовдан 1389. године, Цар Лазар је дошао са својом храбром армијом, у име хришћанске Европе, са задатком да брани хришћанску културу и положио је свој живот у томе. Тада је Срба било колико и Енглеза, а данас нас има десет пута мање. Гдје смо нестали? Изгинули смо, бранећи Европу. Сада је вријеме да Европа врати дуг – пише Владика Велимировић.

10 КОМЕНТАРИ

  1. 31
    2

    Говор владике Николаја, једино не може да расплаче поцрногорчену пиц милет у државоликој творевини.

    Ми, Срби, смо срећни. Као и 1918 поново ћемо ослободити Космет и тзв Црну Гору.

    Живјела Србија!

  2. 8
    1

    Pretužno. Zvonila su zvona crkve Notre dame u Parizu… Nije to bio rat protiv druge vjere, već rat protiv nametanja vjere silom, u suštini rat za slobodu vjeroispovijesti… Ali Evropa nije pokazala zahvalnost…mnogo smo propatili svi na ovim prostorima… Zato ljudi treba da pobijede sebe, da se vole i budu mudri… to svaka religija propovijeda… a ispod svih religija postoji jedna iskonska iskra koja nas sve spaja i povezuje…… to je ta naša duša napaćena….Zar nijesmo zaslužili radost konačno?

  3. 0
    0

    1914, po ubistvu Ferdinanda, su Engleske novine pisale da Srbiju treba isjeci iz mape svijeta I baciti na dno okeana.
    U dva svjetska rata je stradalo mnogo Slovena, ukljucujuci Srbe.
    Mozda je to zbog pripreme globalizacije, da sto manje bude nepokornih.
    Obicni narod Engleske ili bilo koje zemlje moze biti dobar.
    Ali oni koji planiraju I sprovode te planove u djela, tesko mogu biti dobri, ili dobro uraditi.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here