Правда спора, али достижна: Црква на Крушевцу враћена Митрополији

Црква Светог Димитрија на Крушевцу, поред Дворца краља Николе, припада Митрополији црногорско-приморској одлучио је бјелопољски Виши суд, тиме укидајући пресуду Основног суда у Подгорици, који је досудио да је она власништво државе.

Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Велибор Џомић саопштио је за „Дан“ да та црква никада није била у својини краља Николе и династије Петровића.

У поступку за утврђивање права власништва над црквом, држава Црна Гора и Центар савремене умјетности поднијели су тужбу против МЦП ради предаје непокретности и утврђења права својине, након чега је Митрополија поднијела противтужбу.

– Противтужбени захтјев се усваја па се утврђује да је тужени противтужилац власник непокретности (Цркве Светог Димитрија), што су тужиоци противтужени (држава и Центар) дужни признати и трпјети промјену уписа права својине у катастру непокрености на основу ове пресуде, наводи се у пресуди трочланог вијећа бјелопољског суда.

Џомић је казао да је пресуда Вишег суда у Бијелом Пољу потврдила да су православне цркве – црквене, а не државне, без обзира што се налазе на територији неке државе.

– Исти је случај и са римокатоличким црквама и исламским џамијама. Од вајкада, а посебно у модерној државности Црне Горе или, прецизније, од доношења Општег имовинског законика 1888. године, па све до данас и данас, вјерски објекти са осталим непокретним и покретним стварима које им припадају – без обзира да ли је ријеч о православним манастирима и црквама, римокатоличким црквама и самостанима или исламским џамијама и вакуфима представљају својину конкретне цркве или вјерске заједнице која има свој духовни и правни субјективитет. Ово није прва пресуда или прва правоснажно пресуђена ствар такве врсте у Црној Гори којом је Цркви православној Митрополији црногорско-приморској признато право својине над православним светињама као вјерским објектима. Сваком правнику је то јасно ако хоће да буде правник. Шта би, уосталом, једна секуларна држава радила са вјерским, сакралним објектом, питао је он.

Подсјећа да је овај судски поступак трајао пет година.

Судија Основног суда у Подгорици Данило Јегдић је за пет година донио три пресуде и све три су поништене као незаконите по жалбама Митрополије.

Жалосно је, али истинито да један судија попут Данила Јегдића у овом случају пет година незаконито поступа, игнорише доказе, искључује здрав разум из поступка, пренебрегава укидне налоге другостепеног суда, доноси незаконите пресуде и навијачки се понаша, а све са циљем да својим атаком на Цркву остварује или своје амбиције или да служи некоме. Такво поступање нема везе са судом и судницом, законом и законитим поступањем. То је једна, метафорично казано, „трула даска“ у црногорском судству. Нимало се не чудим што није изабран за судију Вишег суда, јер са незаконитим пресудама не може да напредује. Прошла су стара времена. Све три Јегдићеве пресуде су на Вишем суду пале као гњиле крушке са дрвета. Мислим да се у овом случају треба испитати и његова судијска одговорност. Неодговорни покретачи поступка, али и судија Јегдић са три незаконите пресуде су коштали државни буџет скоро осам хиљада евра, истакао је Џомић.

Џомић истиче да су „ђавољи адвокати“ у овом поступку били рашчињени бивши православни свештеник Мираш Дедеић „и неки чланови његове организације који су се више пута оглашавали да је ‘црква на Крушевцу у својини државе Црне Горе’.

Нијесу то радили без разлога- паклени план је био да се ова светиња отме од Митрополије и да се преда на коришћење Дедеићу и лицима која уопште нијесу православни свештеници. Ипак, суд је пресудио друкчије, истакао је Џомић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: