Насловна Друштво Пожари на Луштици: Намјера или случајност

Пожари на Луштици: Намјера или случајност

0
ПОДИЈЕЛИ

Пише: мр Оливера Доклестић

Научили смо да нам током јула и августа букне пожар у неком дијелу херцегновске општине. Ако не би горјело ништа друго ту су обично били бјељански Столи, као симбол индивудуалне пироманске упорности. Полуострво Луштица, бар овај новски дио, остајало је углавном недирнуто, са својом нижом и височијом самониклом вегетацијом, маслињацима, шумарцима борове шуме и тврђавама.

Но шире подручје, са Грбљем, Бидовом, Плавим хоризонтима готово је сваке године захзваћено пожаром.

Серија пожара, која се догодила на Луштици, почевши од суботе 15 јула, од 23 часа, и наставила се мјењањем локацијаја и „прескакањем“ с једног положаја на други, који су међусобно удаљени по неколико километара, пробудила је сумњу да се не ради о самозапаљивању због енормно високих температура, дугог периода суше или пуког немара роштиљџија.

Gašenje požara 1 Пожари на Луштици: Намјера или случајност

Састављајући ток догађања, по хронологији неколико посљедњих година, увезујући чињенице: власништва простора на Луштици, просторно-планске документације, нижег и вишег реда, чија израда је у току и оних који су стављени ван снаге, нових закона о планирању и грађењу, намеће се закључак о могућем мотиву или мотивима настајања пожара. Општине у приморју су под диктатом који намече нацрт новог Закона о планирању и грађењу и Закон о морском добру, али и под уцјеном надлежних институција и служби државе, (МОРТ-а) о поштовању смјерница из тзв. Просторног плана посебне намјене обално подручје. Уз чињеницу система управљања простором, а простор је једини преостали ресурс који може да обезбиједи велики капитал претварањем у грађевинско земљиште, имамо и неадекватну спремност хијерархије сектора за ванредне ситуације у земљи (са изванредном анализом стања коју је у свом тексту дао Синиша Луковић у „Вијестима“ 21. јула), који се највећим дијелом ослања на срчаности локалних ватрогасних друштава, намеће закључак да пожари нису случајан догађај произведен немаром појединаца, или болесних умова – пиромана, каквих свакако има на нашем подручју, већ испланиране активности које у бити имају стварање предуслова за неке нове мега инвестиције, које не би могле да буду остварене у постојећим, реалним условима.

Пожар 15 јула, кренуо је у атару Роса, у шумовитом дијелу изнад Поткопа, који припада тзв. подручју „Нордстара“, који укључује тврђаве Горња и Доња Кабала, а гдје је планирана изградња хотелских комплекса високе категорије. Пожар је кренуо у ноћним сатима кад је дувао јак вјетар.

Данас су процјене временских услова толико добре да је паљење  одабрано у најповољнијем могућем периоду. Вјетар је распламсавао ватру да су пламени језици лизали у небо висине преко 20 метара. Опожарено подручје изнад Роса је више од 100.000 м2.Прва интервенција је обезбјеђена из ватрогасног друштва ДВД Кртоли. Новски ватрогасци су добили позив од колега из Кртола у 23:50 х и већ у 1 х иза поноћи почели гашење на рту под Кабалом. 17. јула у 3 х по поноћу пожар је избио у луштичком засеоку Беговићи, ватрена стихија је брзо напредовала ка Ували Весло. Из ватрогасне службе смо сазнали да им је због великог дима и високе ватре било тешко да приђу подручју. Ту се већ догађала драма са становништвом које је измицало ка мору.

pozari 2 Пожари на Луштици: Намјера или случајност

Пожар је, потом, напредовао према Жањицама и Миришту. Правац вјетра се мјењао па се пожар поново усмјеравао ка Беговићима. 17. јула избија пожар на новој локацији, на Обоснику, гдје су радио и ТВ антенски стубови, и напредује ка насељу Забрђе, а траје, с промјенљивим интензитетом, све до 25 јула. Новски ватрогасци су даноноћно на задатку на Луштици, чувају опожарено подручје, али их стижу нова изненађења с новим локиацијама. Укључују се пољопривредни авиони, МУП, војска. Потом, се игра наставља, и пожар се јавља  с друге стране новске општине, у Коњевићима и Малти, ка Видовом врху, ширећи се сљедећег дана ка Бјелотини. Новска ватрогасна служба је дио људства и средстава с Луштице пребацила на ово подручје. У помоћ стиже противпожарна авијација из Хрватске. У исто вријеме гори на много локација у Црној Гори, и код Подгорице и на приморју, посебно у Сутомору и Бигову, до Плавих хоризоната. Изгледа као да је пожар у Суторини, на Малти и Коњевићима избио да би неко скренуо пажњу са Луштице на другу локацију да би на Луштици ослабиле ватрогасне снаге и приправност.

За сада су пожари угашени – али је остала голет, пустош, гареж. С јесени ће кише опрати камен, а требаће деценије да се омлади нижа макија, за опрљене маслињаке и више, а за борове, ако их неко не буде садио, стотине година да врате своје пређашње заједнице. Ватрогасци су наилазили на токсичне и запаљиве материје на Луштици, заостале од војске. До сада се нико није ни поудио да им укаже на потребу медицинског прегледа да се утврди шта су удисали, колики је ниво токсичности опасних и штетних материја на Луштици. У неколико наврата је било експлозија заостале муниције. Срећом, нико није страдао.

Сумња да све ово није узроковано само високим темепратурама, него су временске, климатске прилике искориштене за настајање и развијање пожара, као оправдање, јесте повезујући планове за развој Луштице. У ПППН Обално подручје, који је узет за постулат Просторног плана Општине ХН, чија израда је у току, јасно је да је циљ да се велике слободне површине (Јаз, Буљарица или Луштица) изузму из руку приватних власника и претворе у површине великих ресорта и/или са голф игралиштима. На јавној расправи у Херцег Новом за ПППНМД јавио се потенцијални инвеститор заинтересован за узимање под закуп (???) обале Луштице, на потезу од Роса, Жаљица, Миришта, Увале Весло и Добре Луке са Кочиштем, све до границе са Општином Тиват (с вањске стране Луштице), за изградњу 6 голф игралишта и хотелима за туристе, са неколико хиљада лежаја, гдје би читав тај обални појас добио изглед туристичке, урбане агломерације, без доступности домаћег становништва, мјештана. По томе би домаћи могли да продају или уступе своје земљиште уз новчане накнаде, а заузврат да не могу да граде сопствене објекте на мање од 1000 метара, од обале и комплекса. У том контексту требало би посматрати Закон о екпопријацији који има неколико јасних, али за власнике земљишта погубних чланова, за рјешавање питања случајева великих инвеститора са сусједним парцелама власника.

požari 2 Пожари на Луштици: Намјера или случајност

Нови закони су осмишљени да потпомогну измјену структуре обале, власничке структуре, бавећи се само и јединокрупним капиталом. То је, у начелу, најгрубљи облик капитализма, који би буквално разорио сваку помисао на ишта локално и домаће. Посебно су на мети садашњи маслињаци, иначе законом заштићени. Луштички маслињаци су као и Валданос заштићено подручје и пренамјена простора, од маслињака до изграђеног подручја је могућа једино тоталним разарањем.

Оно што је за некога (Владу ЦГ која развија такав принцип власништва на рачун интереса народа) економски погодак, заправо је удар на власништво малих власника, за мјештане са скромнијим амбицијама, који желе да очувају дједовину.

Најбитнија чињеница којој тежи ПППНОП, намјењен управо за управљање из центара моћи и заузимање десетина километара обале и простора до 1 км ширине, минимално, од линије обале. У ту причу се не уклапају бројни Локални планови локације, којих је у посљедњих неколико година урадјена која десетина на подручју Луштице, као примјер намјере легализације постојећих објеката и стварање нових стамбених агломерација. Нажалост, свјесно обарање ПП ОХН, који је донешен 2009. године, стављање уз њега ван снаге и многих других планова у новској општини, потпуно је прикочило урбанистички развој новске општине. Активирана је израда новог ПП ОХН али су јој наметнути диктати развијања по условима из ПППНОП, такође, и услови хоботнице зване „Регионални водовод“ коме се деценијама одваја новац из грађевинских дозвола али је волшебно ћутао до прије десетак година када се умјешао „Водацом“ , као ново предузеће, са причом о снажењу локалних ресурса на приморју поштујући вољу разочараних општина у приморју.

За Луштицу је, само на новској страни, урађен велики број ЛСЛ. Један од таквих примјера су ЛСЛ Увала Весло и ЛСЛ Добра Лука, (увала Кочишта). ЛСЛ можда нису најсрећнија рјешења али дају урбанистичка рјешења за развијање техничких система: саобраћаја, електро и хидротехничке инфраструктуре, комуналног опремања. Оба плана, који су урађени још 2014 и 2015. са својим СПУ. ЛСЛ „Увала весло“, налази се у захвату катастарске општине Радованићи, на Луштици, на јужној страни полуострва, на падини равномјерног нагиба ка отвореном мору. Површина захвата је 53,21 ха, а урбанизована површина је 19,64 ха, са највећом дужином од око 1200 метара и највећом ширином до 850 метара. Коте терена су у распону од 10  до 118 мнм, при чему је западнији дио равномјерног, једноличног нагиба, у правцу сјевер-југ, плански је дефинисано развијање система снабдијевања водом са евентуалним прикључењем на регионални водовод, резевоаром, хидранТек километар или два од овог захвата, а уз саму границу са тиватском општином, је захват „Порто Боно“ предвиђен са великим капацитетом хотела и индивидуалних објеката, наравно са разрађеним мрежђом снабдијевања водом. Да ли су плански документи усамљених захвата, попут ова два, могли да исфинансирају развијање водоводне мреже на Луштици и обезбиједе сигурност својих имања, па без обзира да ли вода треба да додје са новске стране или туватске, из регионалног ? Нико о томе није ни размишљао на ваљан начин. Нико није хтио да све увеже у једну цјелину техничког система, у циољу безбједности живота и имања на Луштици.

pozari 1 Пожари на Луштици: Намјера или случајност

Постојала је само калкулација о великим пословима. Концепт „Порто Боно“ захватне површине 118 ха заснива се на планирању хотела високе категорије и станова и вила за тржиште, за клијентелу више класе, док је Увала Весло више подређена индивидуалном становању скромнијих размјера. Индивидуална градња све више напада Луштицу, али органи управљања простором већ одавно су морали да знају шта са великим слободним просторима, али да осјете пулс да ли нам заиста и требају велики комплекси. Имамо злосрећно искуство с приватизацијом постојећих хотела у Новоме, а трговина простором је постала крајње бескрупулозна. Може ли се рећи да се концепт уситњавања простора малим агломерацдијама, које дефинише ЛСЛ, интересно косе са нечијим вишим плановима?

Тзв. „велики инвестори“ попут Норд стар-а“, „Тентх планет“, „Моцон инвестментс“ и други, као и неизбјежни „Орасцом“ који ће почети од Мамуле да прави ресорт по свом укусу, на ужас и згражавање свих поштовалаца прошлости овог острва и сјени свих страдалникана састанку у новској општини, дебатовали су о потреби изградње система снабдијевања водом на Луштици. Питање је који је и какав концепт за развој водовода на Луштици разрађен у нацрту ППОХН, обзиром да у ПППНОП о Луштици готово да није ни било ријечи, али да су управо развој система снабдијевања радили људи повезани са Регионалним водоводом.

С друге стране, Закон о планирању и грађењу, на чији текст већ објављен на сајту МОРТ-а се подигала на ноге велика већина инжењера архитектуре и грађевинарства, али и других техничких струка у Инжињерској комори Црне Горе,има основне недостатке који ће фаворизовати „чудно“ понашање у простору и остављати бројне недоумице једнима, а другима слободан простор да раде шта хоче и како хоће, по именом подобности. У извјештају Струковне коморе грађевинских инжењера, који је предат у јуну МОРТУ, као заједничко мишљење на овај текст закона, који у бити има задатак централизације простора и концентрисање силе моћи управљања простором из Подгорице, из Владе, односно Министарства, скреће се пажња на штетне посљедице због:Укидања ревизије планских докумената;Укидања идејних пројеката;Укидања пројеката водовода и канализације;Укидања грађевинских дозвола;Укидања техничког прегледа;Укидања употребних дозвола;Укидања општинских надлежности за доношење планских докумената;Укидања општинских инспекција, што ће довести до повећања бесправне градње и других злоупотреба;Укидања овлашћења и надлежности ИК ЦГ;Укидања плаћања комуналног опремања за примарне угоститељске објекте и објекте производње, прераде  складиштења;Огромни послови су повјерени инспекцијама, државном архитекти и градским архитектама.

Прво овакву кадровску структуру ће бити  немогуће формирати у многим општинама, а друго они неће моћи да спроведу све обавезе, треће немају ни законску нити подзаконску  инфраструктуру за то.

Легализација нелегалних објеката је недопустиво упрошћена. Одредбе овог закона су супротне Закону о регуларизацији неформалних објеката, који је очигледно занемарен.

У свој овој причи о страдању Луштице, новац, заправо крупан капитал, чини кључни апект. У нужди, каква је новонастала ситуација на опожареној Луштици, потребно је хитно рјешавање техничких питања. Тако је акутна проблематика страха и уништавања постала постулат новог курса у управљању простором. Је ли тиме постигнут циљ ?

Са еколошког становишта, заштите људских живота, здравствене заштите, потребно је свим директним учесницима у гашењу пожара, ватрогасцима и добровољцима, обезбиједити систематски здравствени преглед, због евентуалног контакта са штетним и опасним (токсичним) материјама.

Gašenje požara 2 Пожари на Луштици: Намјера или случајност

Потребно је да Центар за екотоксиколошка испитивања Црне Горе или нека друга мериторна  установа изврши испитивања квалитета ваздуха, тла и воде (иако је већ  прекасно за неке параметре). Потом, очекује се да Општина уради детаљну анализу опожареног подручја у смислу процјене штете да би се тражила новчана накнада из Фондова ЕУ. Задатак полиције и истражних органа је да се озбиљно позабаве настанком пожара. Ако је утврђено да је било потпаљивања наслаганих гума и других средстава за паљење, проналажење лица који су подметали пожаре је тек почетак. Важно је ко су налогодавци, ко су инспиратори овог гнусног чина, који је у десет дана од прелијепе Луштице направио пакао.

Најстрашније ће бити ако из свега овога ако ми, обични грађани, не извућемо поуку, и не тргнемо се у својој љетњој успаваности и не схватимо да смо, заправо, сви ми обични, мали људи ништа друго до заморчад једног система који пред налетом новца, убија свако достојанство у нама.

(Ауторка је члан Еколошког друштва Боке Которске и Матице Боке.)

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here