Повео 12 војника на 300 терориста „ОВК“ на Кошарама
1 min read
Један од сведока пакла Кошара, Горан Јевтовић, описао је јунаке који су тамо дали животе за част, слободу и отаџбину. Ми преносимо, да се не заборави.
Око поднева, на гранични камен Ц 4/6 (око 400 м од карауле) који је са 12 војника бранио водник Иван Васојевић (родом из Сјенице), преко пропланка је кренуло у напад око 300 терориста специјалне јединице „ОВК“ (сви у црним униформама).
Наредио сам му да се повуче 100-тинак метара уназад и заузме растреситији распоред. Извршио је наређење. Наредио сам му затим да се у случају озбиљнијег продора непријатеља повуче на резервни положај, да не отвара ватру без велике потребе и да стрпљиво чека појачање које је већ упућено.
Известио је да је разумео наређење.
Уследило је затишје. Васојевић је известио о бројности противника и захтевао артиљеријску подршку у случају да терористи крену дубље на нашу територију. Наређено му је да не предузима ништа осим наређених мера. Известио је да је разумео.
Десетак минута касније, одједном се у радио вези чуо његов глас. Припремао је војнике којима је командовао. Издавао им је последње инструкције за прави јуриш! У првом тренутку помислио сам да се шали и да покушава да завара непријатељске снаге и посебно стручњаке који су слушали нашу радио везу. Међутим, убрзо смо схватили да је случајно заглавио микротелефонску комбинацију у опртачу чиме је несвесно омогућио да сви који су имали радио уређаје, а то је стотине учесника а уз њих и око њих још 5-10 бораца, слушају уживо противнапад 12 војника на најмање 300 арнаутских и осталих специјалаца.
Чуло се „Урааа“ као у најлуђим филмовима и кренула је невиђена битка! Битка која је неколико минута ишла уживо и у којој је њих 13 јуришало на њих 300. И буквално, прса у прса, очи у очи! Након 15-так минута је уследило затишје.
Затим потпуна тишина.
Нико не позива никог. Дуго траје. Ако га позовем, да ли ће се јавити?… Процена је била да су изгинули сви до једног.
И, јавља се Васојевић, рапортира (по сећању износим) „…сви смо живи, имам једног рањеног, непријатељ неутралисан, они који су преживели повукли се дубоко преко границе… нисам извршио наређење о повлачењу, али јесам их неутралисао у противнападу…“
Следи одушевљеље свих бораца на фронту ширине преко 50 км! Паљба из свих оруђа и оружја! Адреналин свима да истрају, да се боре храбро, да остану на положајима. А онај пропланак на коме се одиграла битка, није био више зелен, црнео се… од униформи терориста „ОВК“.
Два дана након тога, водник Иван Васојевић је погинуо у рејону Маја Глава, на Васкрс, спашавајући рањеног војника. Војник је преживео.
Херој! Слава ти и хвала Иване!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bravo draga Braćo,
Sve ste lijepo rekli o junacima našeg vremena, ja nebih znao ništa da dodam jer vi istinu znate bolje od mene…Milo mi je što makar na ovaj način odajemo poštu i sjećamo se naših najboljih sinova…Drago mi je i što se makar i na ovaj način družim sa vama koji mislimo isto…
Какав је пакао био тих дана на Кошарама и ко су српски јунаци свједочи и податак да су тога дана са водником Иваном Васојевићем погинули и: водник прве класе по уговору -Комарица Драган (1969) из Смедерева; војници: Дарко Бјелобрк (1978) из Бача, Миленко Божић (1979) из Сремске Митровице,Иван Богосављевић (1978) из Крушевца, Предраг Богосављевић (1979) из Лебана и Радиша Илић (1978) из Уба.
Само 3 дана потом 14.04.1999. године на Кошарама гину: капетан прве класе Крунослав Иванковић(1964) из Шида, потпоручник Предраг Леовац (1975) из Пљеваља, десетар Стојадин Томашевић (1979) из села Суво Грло – Исток, војници: Данило Војводић (1973) из Пећи чија породица живи у Подгорици, Бранислав Негић (1978) из Бање Ковиљаче и добровољац Милосав Јошовић (1960) из Краљева.
Два дана потом, на Кошарама гине и нестаје још 10 српских младића.
Шта рећи ?
„Покољење за пјесну створено,
виле ће се грабит кроз вјекове
да вам вјенце дословне саплету“.
Е ово је витез,а то је тешко бити.На крају,овакви момци и јунаци никад не умиру.
Ima! Koliko ti duši drago ima.
… Neću ja pogriješiti kad to kažem.
Martovska klasa granicara 98/99. Sve klinci od 19 i 20 godina. Tesko da sad ima takvih momaka.
Blago tebi Vasojevicu , ti si sada u drustvu , Milosa , Lazara, Blagoja Jovovica, Starine Novaka, Vuka Micvunovica, Nikca od Rovina, Tepica , Principa, Majke devet Jugovica, Janka Vukotica……………..
a mi , cekamo da nas Milo sa njegovim basibozlukom proda u roblje.
SLAVA tebi VASOJEVICU.
БРАНИЋУ СРБИЈУ И КАД БУДЕМ МРТВА
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол`ко можемо да знамо.
Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија ту су сви векови наши.
Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде,
ал` Србију никад, то је све што имам!
Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,
због њих ће погача и отров да буде.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати,
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
Slava im i hvala!
Ivan Vasojeviće Vaske, junak kakav se rijetko rađa!
Slava mu i hvala, rod mu odužiti ne može!!!
Ni njima trima srpskim heroinama : neviđenoj ljepotici, dobrovoljki VJ Ljiljani Žikić-Karađorđević, Božidarki Marković, civilnom licu u Ministarstvu odbrane i Slađani Đani Stanković, dobrovoljki VJ!!!
Ostavile su doma đecu i pošle da brane domovinu.
Nijesu premišljale već su prve potrčale na branik domovine, Srbije i Crne Gore!
Država ih zaboravila, rod im nije valjano odužio!
I mi, puna nam usta domoljublja, svuđe đe to ništa ne košta!
… Ako ništa drugo, da se makar prisjetimo boljih no smo mi.
https://youtu.be/CLQewSKyitc?t=261
Два дана након тога, водник Иван Васојевић је погинуо у рејону Маја Глава, на Васкрс, спашавајући рањеног војника. Војник је преживео.
Херој! Слава ти и хвала Иване!
Nista mi ne znamo o ovim junackim bitkam na Kosovu i Metohiji,na drugoj strani pohode nas samozvane vojvode izmisljeni junaci ,a zlocinci UCK postadose nasi drzavni prijatelji.
Boze dragi kao li ce o nama suditi budca pokoljenja,kako li cese zvati ova bolumenta koja zajaha ovaj narod ,ili kako li cemo izgledati mi u ocima nasih unuka? Jedank kao sto ova vlast izgleda u nasim ocima!
Slava svima koji su se tamo junacki borili,vjecni pomena postradali junaci !