Потврђена оптужница за геноцид против Васића

Посланик у Народној скупштини РС-а и још двије особе оптужене за геноцид, ЦИК тврди да нема основа за одузимање мандата.

Суд Босне и Херцеговине потврдио је оптужницу која Драгомира Васића, Данила Зољића и Радомира Пантића терети за кривично дјело геноцид, почињено на подручју Сребренице током 1995. године, потврђено је из те правосудне институције.

Васић је на протеклим опћим изборима у БиХ изабран на позицију посланика у Народној скупштини Републике Српске и члан је Клуба посланика СДС-СРС.

У оптужници се за Васића наводи да је 1995. био командант Штаба полицијских снага Зворник и начелник Центра јавне безбједности (ЦЈБ) Зворник.

Зољић је обављао дужност команданта Посебних јединица полиције ЦЈБ Зворник, а Пантић је био командир прве чете Посебних јединица полиције ЦЈБ Зворник.

„Дјелујући индивидуално и у договору са другим учесницима удруженог злочиначког подухвата, у периоду од 6. јула до 1. новембра 1995. године, у заштићеној зони УН-а Сребреници, [они су] помогли извршење кривичног дјела наношењем тешких физичких и душевних повреда, присилним премјештањем становништва, одвајањем мушкараца и дјечака од њихових породица, заробљавањем и погубљењима мушкараца и дјечака Бошњака на ширем подручју опћина Братунац, Сребреница и Зворник“, саопћено је из Суда БиХ.

Васић је одлуком тадашњег високог представника у БиХ Падyја Ашдауна смијењен са јавних функција које је обнашао 2003. године због „мреже подршке“ Радовану Караџићу и Ратку Младићу.

Забрањен му је политички рад и кандидирање на изборима, као и обављање свих функција све до јуна 2011, када је Уред високог представника (ОХР) поништио своје одлуке.

Мандат му остаје

„Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ тренутно нема елемената за одузимање мандата посланику у Народној скупштини бх. ентитета Република Српска из СДС-а Драгомиру Васићу након што је Суд Босне и Херцеговине потврдио оптужницу која га терети за почињење кривичног дјела геноцид“, изјавила је Максида Пирић, гласноговорница ЦИК-а БиХ, за агенцију Анадолија.

Навела је чланове Изборног закона БиХ по којем „ниједно лице које је на издржавању казне коју су изрекли Суд БиХ, судови Републике Српске или ФБиХ и Брчко дистрикта, или које се није повиновало наредби да се појави пред тим судовима због озбиљних повреда хуманитарног права […] не може бити уписан у Централни бирачки списак, нити може бити кандидат, нити имати било коју именовану, изборну ни другу јавну функцију на територији Босне и Херцеговине“.

У складу с другим чланом истог Закона то није могуће ни за „ниједно лице које је на издржавању казне коју је изрекао суд друге земље, или лице које се није повиновало наредби да се појави пред судом друге земље због озбиљних повреда хуманитарног права, а Међународни суд за ратне злочине за бившу Југославију разматрао је његов досије прије хапшења и утврдио да задовољава међународне правне стандарде“.

Истим Законом прописано је да „изабраном члану органа власти на свим нивоима престаје мандат прије истека времена на које је изабран даном правоснажности судске пресуде којом је осуђен на казну затвора у трајању од шест мјесеци или дуже“.

„За сада нема нити једног испуњеног услова да би се приступило примјени законских одредби о одузимању мандата“, навела је гласноговорница Пирић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: