Насловна Поглед Потребна нам је национална стратегија и национални оквир

Потребна нам је национална стратегија и национални оквир

3
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Ђорђе Бојанић,
проф. историје и уредник сајта Српска историја

Потребна нам је национална стратегија и национални оквир. Задатак матице је да штити све Србе широм граница и да покуша да их врати старим коренима и по могућности вери… зашто да не.

Можда би било добро да се угледамо на Јевреје и њихов национални оквир… њихов ЗИД ПЛАЧА (Холокауст) треба узети као пример за стварање српског „браника“ – зар Јасеновац није наш ЗИД ПЛАЧА… све док немамо МАУЗОЛЕЈ за све страдале Србе, не можемо напред, такве нас неће ни Европа. А зашто га немамо?

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, као и за много тога… кривца не треба тражити у комунизму, Титу, титовим марионетама и гњидама… већ у нама самима, ми смо трпели национално, родољубиво и православно угњетавање и спутавање… зарад социјалног мира.

Као пример мог чуђења је и маузолеј на острву Видо, које је највећа гробница Срба страдалих у Првом светском рату, и данас се тамо може видети хрватска шаховница, као реликт југословенства, иако су тамо сахрањени искључиво Срби… они Срби који су се борили баш против тих Хрвата коњушара… Југословена. Зар то није тужно?

krf 409x240 Потребна нам је национална стратегија и национални оквир

На пример, колико нас зна да је на Јиндриховицама страдало 7.100 Срба у Великом рату – одговор је: врло мали број Срба. Колико нас зна за бугарске бајонете? Дуго се у школама није спомињао Топлички устанак. Шта се десило са нашим инвалидима из Великог рата, како су окончале живот поједине војводе из Великог рата? …а Другом светском рату и да не спомињем. Ово су само нека болна питања.

У 20. веку Србима је било битније братство и јединство од родољубља, што се показало као велика грешка. Једна од већих је она из 1918.и стварања вештачке творевине КСХС и 1929. Краљевине Југославије. Да није било те 1918.не би било ни аустроугарског каплара.

Шта се то десило са Србима 1941. године? Тада смо олако кренули за туђим интересима. Чудно је и да је тада мало људи говорило да је то изазивање најјаче војске света и да је пораз неминован. Упркос свим сазнањима о неспремности Хрвата и свих мањина да се боре, о застарелости војне стратегије и технике, неоствареној мобилизацији, ипак веровало се у митску и ирационалну представу о српском војнику, непобедивом кад брани своју отаџбину. И шта се десило после јуначких урлика и парола „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“? Да ли су тако Срби повратили своје „назови“ достојанство и почели исписивати нове странице савремене историје, које ће се показати као доста лоше за наш народ… а те пароле су нас одвеле право у грађански рат. Ми ни данас не разумемо залагање Милана Недића и његову визију спасења Српства.

Што је најгоре, ми из тог грађанског лудила, опчињени комунизмом и оним човеком који нас је држао на нишану на Церу и Колубари, крећемо у нову будућност и суноврат који ће се десити након 10 година од маршалове смрти… од ових последица ми ни данас не можемо да се опоравимо, али се радо сећамо, делимично лагодног живота, а последица нисмо ни свесни.

Као да смо били зачарани, опчињени, замађијани, не можемо се отрести југословенске авети.Она нас све више стеже, хоће да нас удави, а ми молимо да нас не напушта… и желимо да нам се врати.

jasenovac 409x306 Потребна нам је национална стратегија и национални оквир

Ми Срби смо се баш својом победом одрекли права да будемо слободни и поразили сами себе. Уместо да створимо своју српску државу, створили смо Југославију и постали окупатори и робови у рођеној земљи.

Док сву ову проблематику не схватимо и разумемо ми нећемо моћи даље… образовање мора да прихвати овај изазов, изазов чињеница и истине. Морамо се изнова едуковати, многе ствари су прошле поред нас, нисмо их разумели, нису нам биле тада битне… сада је време да сазнамо истину, као и оне ствари које су биле на историјском сметлишту као небитне.

Зар није понизно темељити нашу историју од Немањића и Константина Порфирогенита… шта је било пре њих… где су били Срби? Питам се да ли треба дозволити Албанцима да тврде да потичу од Илира, а доказа нигде… где су деманти, а до скоро смо то потврђивали ми сами у уџбенику за 6.разред?

Зашто не разјаснимо ко су Бошњаци, ко су Срби католици и шта се са њима десило… то су битне ствари које морају бити јасне и свима доступне. Морамо разјаснити темељно шта се то десило са Србима у Хрватској, Босни, Македонији, Црној Гори… ми као матица морамо имати стратегију како те Србе вратити коренима… свакако та стратегија мора дуго да траје, можда и цео век, али морамо је имати.

mitraljsko gnezdo Kumanovska bitka 409x265 Потребна нам је национална стратегија и национални оквир

Сетимо се, за време Другог светског рата у Србији је било подела… партизани, четници, недићевци, љотићевци (све сами СРБИ)… после рата Југословени… а надам се сад само СРБИ… па ваљда смо нешто научили… нећемо се ваљда опет делити… а истину морамо знати и из ње нешто научити… грешили смо и испаштали… једино шта нам је остало је да будемо јединствени и искрени… праштајмо на сопственим грешкама, СРБИ смо!!!

Зашто о погрому Јевреја зна цео свет (и треба да зна, то је за пример), о ономе што се дешавало у Јасеновцу не зна скоро нико? Одговорност је наша. Јасеновац је за Србе оно што је за Јевреје Аушвиц. ЗАШТО ЈЕ ТО ТАКО, то је велико питање?

И сада оно најбитније… време када је Србија ишла напред…

Да се подсетимо „Начертанија” некадашњег тајног „програм спољашње и националне политике Србије” (коју као такву на жалост Србија нема од почетка 20. века), који је крајем 1844. године написао министар унутрашњих дела Илија Гарашанин. Према „Начертанију”, Србија би требало да ради на ослобађању Срба и осталих Словена и на припајању суседних области Босне, Херцеговине, Црне Горе и делове данашње Северне Албаније (што је подразумевало и Косово и Метохију), тада под окупацијом Османског царства, те касније и Срема, Бачке и Баната, тада у саставу Аустроугарске. Главна пропагандна активност Србије би се заснивала на припремању становништва ових области на сједињење са Србијом. На том темељу треба поново подићи велику српску државу.

Ми данас морамо поново да радимо на уједињењу свих СРБА, ма које вере били… то је дуг процес, едукација, образовање и медији су врло битни… а ту ће нам наша историја помоћи.

Ако хоћете да уништите један народ… уништите његову историју… ту вам рат није потребан!!! То се нажалост нама десило и дешава… време је да се расвестимо!!!

Када се једном народу ишчупа корен сећања на своју прошлост, на своје јунаке и војне победе, када му се ишчупа историјски корен постојања и битисања, он постаје зомби руља. Такав народ губи национално достојанство, поимање државне свести, престаје да има узоре и за њега више ништа није свето – па ни жртве које су пале, да би он данас уопште постојао.

cele kula01 409x327 Потребна нам је национална стратегија и национални оквир

Нажалост, оно што је добијено у рату, српски народ је губио у миру. Када судбину у руке узму људи који из личних или политичких интереса одређују судбину других људи, па и целог народа, постоји дилема – да ли је могло бити све другачије?

Ко је крив за део наше омладине… која пише латиницом, користе стране изразе, носе мајице са енглеским и америчким заставама, воле „Мекдоналд“, слушају страну музику… (све је то лепо…) и ту не треба тражити кривца. Треба деловати едукативно и васпитавати како у школи тако и код куће, баш онако како се васпитава и омладина у Америци и Енглеској, да ли они носе мајице са српским грбом? Врло ретко можемо видети на нашим путевима (аутопут) да се виоре српске заставе, за разлику као на пример на путевима у Албанији, Хрватској, Грчкој, Македонији… тамо се на сваком месту виоре заставе (што је и врло лепо видети, тако поштују себе и своју државу). Зар се ми стидимо наше заставе? После се чудимо што омладинци носе мајице са америчким и енглеским заставама.

Одавде треба кренути… створити и осмислити стратегију и национални програм Србије, када те оквире имамо, лако нам је да даље делујемо и да се боримо за наше територије Косово и Метохију и Републику Српску… али без стратегије и националног програма, биће све тешко.

Има наде!

3 КОМЕНТАРИ

  1. 10
    0

    Одличан текст. Мора се нешто конкретно урадити на обједињавању свих српских организација и удружења и створити једно језгро, по мом мишљењу у Дрвенград у или Андрић граду.

  2. 9
    0

    Odličan tekst. Ako se pogleda koje riječi etimolozi navode kao ilirske, to su srpske riječi, koje ne postoje ni u albanskom ni u grčkom jeziku. Srbima je milenijumima uništavana materijalna kultura, ali je nešto uvijek preživljavalo sa nama, a to je jezik. Jezik pamti.

  3. 1
    0

    Mislim ali ne znam da li sam u pravu?
    Strategija se pravi u nekoliko osnovnih strateških opredjeljenja . Najviše desetak tacaka.
    Prvo i osnovno opredjeljenje je Definisanje nacionalnog identiteta .
    I uopste odrediti se prema srpskom nacionalnom, kulturnom, verskom, državnom i državotvornom identitetu.
    Uz sve uvažavanje SPC koja je kao autohtona hriscanska zajednica Srba očuvala jak verski identitet i vezujući nacionalni za verski identitet većinskog srpskog naroda , učinila medveđu uslugu svim Srbima koji su postojali pre hriscanskog perioda, kao i onima koji su iz vise razloga napuštali pravoslavlje i prihvatili druge vjeroispovjesti, ideologije u šumi verskih , ideoloških , filozofskih i ostalih ponuda i kretanja koja su u raznim istorijskim razdobljima bili na „trpezi “ velikih osvajačkih imperija . SPC je baštinila hriscansku veru poistovjećujuci versko i nacionalno i tako se odričući svih onih koji su govorili srpskim jezikom a prihvatili druge vere i ideologije najčešće iz egzistencijalnih razloga. Velikim imperijalan je to dgovaralo jer je pokoravanje manjih grupacija bilo lakše i tako su stvarane nove nacije (19. I 20. Vek) rastakajuci nacionalno jednog većinskog balkanskog naroda i njegovog nacionalnog identiteta. I tako smo došli tu gde smo danas. Pojedinci u srpskom narodu nisu uspeli da dobiju naklonost velikih imperija za konsolidaciju nacionalnog srpskog i tada kada se nacionalno stvaralo. Borba dve dinastije i razlike među njima u 19. Veku su donekle velike žrtve i vise podela nego sloge..
    I tako bi mogli redom nabrajati razloge današnje nesreće koja se kao „zla kob “ nadvila nad srpskim nacionom i traje li traje. Definirati nacionalni identitet je osnova daljeg opstanka. To vise ne može SPC. Ko može? Samo neka harizmaticna ličnost koja se može nametnuti i velikim moćnicima i narodu većinskom na balkanu srpskom ? Da li je to moguće danas? Teško?

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here