Потомци славних ратника на путу Српске војске у Великом рату

Савез удружења потомака ратника Србије 1912.– 1920. године поводом обележавања значајних датума у Великом рату је организовао студијско путовање од 22. септембра до 1. октобра током којег су посетили или ће тек обићи значајна места на путу преласка Српске војске преко Албаније и 99. годишњице од пробоја Солунског фронта 1918. године. 

Око педесет потомака ратника и вођа пута Љубомир Марковић,пуковник у пензији, обићиће значајна места и објекте на Косову и Метохији, Албанији, Грчкој и Македонији.

На почетку путовања, 22. септембра (петак), првог дана, етапа је на релацији Београд, Дечани, Призрен (440 км). Потомци су тог дана обишли српске светиње, Пећку патријаршију и манастир Високи Дечани, два верска објекта од четири на КиМ (друга два су манастир Грачаница и црква Богородица Љевишка), који су увршећени у светску културну баштину.

Иако се све четири  српске светиње налазе под заштитом УНЕСКО, власти такозване државе Косово покушавају да их својатају, настоје преко својих лобиста у свету да их ставе под своју “заштиту”. Врх цинизма је што уз дозволу те исте власти годинама и деценијама уназад српске светиње на КиМ се скрнаве, оштећују, руше, монаси заплашују, прети им се, крше им се основна  људска права, а такозвана међународна заједница не чини ништа да свештенство и објекте заштити.

Колико је Србима загарантована слобода кретања и боравка на КиМ најбоље сведочи чињеница да потомци на овом путовању, како је ред, неће спавати у неком хотелу  у Призрену, већ у манастиру Свети Архангели (!?).

ПРИЈЕМ У АМБАСАДИ СРБИЈЕ У ТИРАНИ

У суботу, 23. септембра, другог дана путовања, после обиласка Призрена, цркве Богородица Љевишка, задужбине српског краља Милутина, отварања изложбе Савеза „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, следи  нова тура, Призрен, Скадар, Драч (290 км).

У Албанији, у Скадру ће потомци имати сусрет са Удружењем Срба и Црногораца “Розафа – Морача”, обићи Скадарску тврђаву и друге знаменитости, да би сутрашњи дан (недеља, 24. септембар), трећег дана путовања, искористили да обићу Тирану и Крују, родно место албанског хероја, иначе, Србина православца, Ђурђа Кастриота (отац Јован, мајка Војислава), познат као Скендербег (1405 – 1468. г.). У Тирани потомци ће имати пријем у амбасади Републике Србије и обићи спомен-костурницу у којој леже посмртни остаци српских војника страдалих у албанској голготи..У понедељак (25. септембар), четвртог дана путовања, чланове Савеза чека дуг пут од 363 км на релацији, Драч, Берат, Валона, Ђирокастра, Саранда. У Берату ће потомци имати прилику обићи град, који је насељен православним страновништвом и Цркву Светог Архангела Михаила. У току дана обићи ће и Валону, из које је део Српске војске пребачен на Крф. И петог дана путовања (26. септембар) на туру Бутринт, Игуменица, Крф (100 км) биће занимљив. У Бутринту потомци ће разгледати сачуване грађевине из разних периода, римске терме, светилиште Минерве, византијску базилику. При крају дана, је планирана вожња трајектом до острва Крф.

Среда, 27. септембра, је један од најзначајнијих тренутака на овом дугом путешествију, јер ће  потомци обићи свето место, острво Видо, познату као Плава гробница.

Њу памтимо  по сахрани на хиљаде српских војника, који су после албанске голготе доласком на острво исцпљени и болесни – умрли и сахрањени у Плавој гробници. На Виду биће одржана комеморација, а по повратку на Крф чланови Савеза ће посетити познату Српску кућу.

И седми дан путовања (четвртак, 28. септембар) биће садржајан јер ће се одвијати на релацији Kрф, Aгиос Maтеос, Гувија (25 km). У Агиос Матеосу биће одржана комеморација и одата пошта стадалим војницима Дринске дивизије. Затим, следи одлазак на Гувију, место искрцавања Српске војске на Крф, одржаће се и комеморација, дан ће се завршити традиционалном  манифестацијом „Српско-грчко вече на Крфу“.

Потомци ће имати веома напоран осми дан (петак, 29. септембар) јер ће на путу Крф, Игуменица, Метеори, Паралија прећи аутобусом чак 390 км. На том дугом путовању ипак имаће задовољство да обиђу Метеоре или „Висеће стене“, скупину православних манастира, који су познаати јер се налазе на стенама-стубовима  и сматрају се највреднијим верским објектима у Грчкој после Свете горе.

ОБИЛАЗАК СРПСКОГ ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА

Деветог, претпоследњег дана (субота 30, септембар), после ноћења у Паралији, одлази се у Солун, где ће се обићи наша светиња, Српско војничко гробље Зејтинлик.

Биће одржана комеморација не само на српском гробљу, већ и на савезничким гробљима, француском, енглеском, италијанском и руском гробљу. У Великом рату при пробоју Солунског фронта Српска војска је имала помоћ Француске војске, па Уједињеног краљевства, Италијана и руских добровољаца. Сто година касније само су Руси остали уз нас. Шта се десило да нам савезници из два светска рата (Французи и Британци) окрену леђа? Одговоре ће ваљда једног дана дати историја. По повратку са Зејтинлика следи обилазак Солуна.

Десетог дана (недеља, 1. октобар) предвиђен је повратак за Београд. У повратку код споменика у Поликастру, који је подигнут 1968. године у част велике савезничке победе на Солунском фронту, биће организована комеморација. На путу кроз Македонију чланови Савеза положиће венце у цркви спомен-костурници српских војника и старешина, у Удову.

Велику цену своје слободе, али и јужних Словена, Србија  је платила победом у Великом рату. Скоро трећина, односно, 28 посто, становника је страдало (1.247.000 људи) од тога, 56 одсто мушке популације! Историја, као учитељица живота, је још једном показала, да су Срби у Првом светком рату, без разлога, гинули за туђе интересе.

Данас о српским  жртвама за слободу Јужних Словена у Великом  рату, када је стварана по некима погрешан државни пројекат – Југославија,  мало се говори. И, ако се прича о српским жртвама и победама у Првом светском рату, онда многи то чине са потцењивањем и омаловажавањем..

У Доњим Калесларима, код Велеса, у некашњој јужној Србији (сада БЈРМ Македонија) на спомен-костурници, коју је подигло Удружење за заштиту и очување српских споменика у Македонији, је исписано:

„Путниче, када дођеш у Македонију реци јој да смо пали за њену слободу!“

Извор: Јадовно 1941

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: