Насловна Друштво Поштујмо туђе, волимо своје!

Поштујмо туђе, волимо своје!

3
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Драгана Б. Мијушковић

Како се ми опходимо према нечему што је наше? Ево како! Баналан примјер су порушени украси на центру у Никшићу и залеђено језеро Крупац. Видим многима је чак „драго“ што су украси поломљени, јер свеједно овдје ништа не ваља. Даље, ледено језеро је „опасно“ и глупо је клизати се и крајње „неурачунљиво“ повести дјецу тамо (наравно нико није луд да ризикује живот свог дјетета).

Елем, да се ови украси и ово ледено језеро налазе негдје у Западној Европи или у Њујорку сви би се сликали и тако поносно чекирали да се види гдје је „ господа“ доспјела. Међутим локалним хипстерима смета ако је неко срећан у чарима свога града и одмах се хејтује све што у њиховим малограђанским, неписменим умовима не може да заголица сиве ћелије. Јер да се оне одрже треба напора да се бар једна књига ( ту се не рачуна Свијет, Скандал и остало смеће) прочита ту и тамо!

Вратићу се на почетак мисли која ме је навела да напишем ово на данашњих -10 у мом Никшићу; Роде мој, волимо своје, јер ако ми нећемо ко ће? Од оваквих „ситних“ ствари почиње све, тако и дођемо до спуштања погледа кад нам неко критикује Његоша, кад нам неко уклони слику Косовке дјевојке ( која је готово свима у кући на неком зиду имала своје мјесто, бар у мојој кући је било тако).

Лијепо је чекирати се у свим Европским градовима, лијепо је читати Шекспира, лијепо је дивити се Монализи. Али имамо ми наше писце, имамо ми нашу Монализу чије су руке храниле Косовске мученике и све мученике од Косова до Мојковца, који падоше да би ми данас могли слободно ходати. Стетимо се ко смо, сјетимо се Светог Саве, сјетимо се и опстајмо. Најлакше је насмијати се и поругати се са онима који траже трунку смисла у економском и социјалном бесмислу данашње Црне Горе. Сви ви који се смијете само се себи смијете, себи и свом породу!

ПОДИЈЕЛИ

3 КОМЕНТАРИ

  1. 3
    0

    Sve mi imamo, što drugi nema!
    Bez naše nam zasluge dato!!!
    No, mi pameti nemamo!
    Sve drugo imamo, kako zaslužili nijesmo.
    Ali, nama ludijema, tuđe slađe!?
    Nama, i tuđe g…. miriši!?
    Nama avetnima, koji se i svog narodnog imena odričemo, kukala nam majka, a kamoli čega drugog!
    Poluđeli, kako nas je dobri Bog jednom bio pogledao, mimo svakog drugog!!!
    Pa mi sad gledamo na drugu stranu, mimo sebe.
    … Protivno sebi, od dobra poluđeli!
    Pa nam se čudi, dobri nam se Bog čudi, naučuditi ne može.
    Jednoga dana, prije ili kasnije, sve će da nam bude kazano.Sve će da nam se kaže!
    Kad kasno bude.
    Za sve kasno!
    … Već za kajanje. Ludom kajanje!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here