Поправљање биланса: Даниловић остаје у Влади?
1 min read
Опозициона „тројка“ у влади, према писању неких медија, још увијек вага да ли ће да напусти Владу. Наиме, лидери Социјалдемократске партије, Демоса и ГП УРА Ранко Кривокапић, Миодраг Лекић и Жарко Ракчевић још увијек нијесу усагласили став о јединственом напуштању Владе.
Према наводима подгоричких медија, нови министар полиције Горан Даниловић, иначе предсједник Извршног одбора Демоса, сматра да је због предстојећих активности у Министарству унутрашњих послова који се тичу контроле изборног процеса потребно пролонгирати останак у Влади изборног повјерења.
На састанку са Кривокапићем и Ракчевићем одржаном прије два дана, лидер Демоса Миодраг Лекић је презентирао Даниловићев став, наводећи да још није завршен посао када је у питању сређивање бирачких спискова, као и контрола изборног процеса.
„Тек треба да побољашамо билансе учинка министара у Влади изборног повјерења“, казао је Лекић, преносе подгорички медији.
Напуштање Владе најавио је Ракчевић уколико Скупштина усвоји допуну уговора са А2А.
Са друге стране, Даниловић је у изјави медијима најавио суспензије у ресору који води истовремено избјегавајући да се изјасни о ставу Демоса о напуштању Владе, већ је казао да то што постоје турбуленције на политичкој сцени, не значи да ће дозолити било какав покушај политизације у МУП-у.
„Одговорно тврдим и најављујем да ће због тих покушаја да се злоупотријеби политички компликована ситуација или се опструише изборни процес, и његово детаљно спорвођено бити суспензија у Министарству, јер је то недопустиво“, поручио је Даниловић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Aha, tek treba, dakle, da poboljšaju bilanse učinka ministarstva u Vladi „izbornog povjerenja,“ kaže Ćaki, a sve mi se čini kako američka trojka u pomenutoj Vladi figurira kao engleska kraljica. A2A je izglasan, a ovi još vagaju šta im je činiti, mada je sve bilo jasno još dok je premijer boravio u Beranama, ne držeći do trojke ni pet para, i, zaista, ako ništa drugo, mora im zahvaliti što mu dopuštaju da trenira neviđen cinizam i bahatost, koji, očito, nemaju granica i otud mi se, moram priznati, dopadaju, uvijek sam na neki način bio na strani tirjana: ima nešto u robu što pobuđuje prezir! Međutim, No.1 pjesnik sa pendrekom, ipak, i dalje Odgovorno tvrdi, iako nikog više nije briga da li tvrdi ili prdi u praznu tikvu, što mu ga dođe da je isto, je l’ da?…
Umrli bismo od dosade da na „političkoj sceni“ ne postoji, ovako ili onako, američka trojka, čija kolebljivost zabavlja i najvećeg flegmatika koji (opet očito) boluje od ujeda cece muve… Tako su prigrlili fotelje (naročito se u tome izdvaja moračko momče, koje, naprosto, ne može sakriti oduševljenje, i tu je barabar sa Pajkijem, kome slatke uši rastu svaki put dok pre$edava da ti ta slika mora prisjesti) da sam namjesto Boss-a, ne bih imao srca da ih najesen nogiram, ali, oduvijek se veli – s jeseni sve pada, pa i vlada. – (Nego, pustimo zafrkancije, otvorene i zatvorene zagrade, rečenice koje ne pristaju na tačku, i sve drugo što potpada pod stilske vježbe, budući da tek treba, dakle, da poboljšaju bilanse učinka ministarstva u Vladi „izbornog povjerenja,“ kako glasi uvodna rečenica ovog „komentara“ kome se, jeste, oslačalo da svakodnevno maltretira caffe Demos, istina nešto kulturnije u nastupu nego što to radi Boss, taj neotesanko što se odsječno javlja iz Berana. I, tako, umjesto da ministar kulture iz sjenke (izvjesni Bakijeli ili Antonio, kako ti već drago moj dragi) posavjetuje preduzeće-Rakčević da malo prikoči sa ponižavanjem, on zapeo da se dokaže u svijetlu kolumniste i postmoderniste, kako ga je tatko već krunisao u knjizi Jeretički versi, u kojoj je sve opjevao (imaš preslicu, sto, sat, i ,mnoge druge drangulije, pa ako te ne mrzi, snađi se za štivo i prelistaj), onako muški, kako to inače zna činjet’ crnogorac, koji se svagda sa svim svojim diči. Otud mi ne ide u glavu (kaže li se ovako?), kako to da se extra crnogorska trojka spušta na najniže grane; vazda sam bio u tripu da crnogorci drže do obraza i riječi, ili se to samo tako priča, onako s koljena na koljeno prepričava, bog da me ubije ne znam ni sam više.
Ovaj politički blam koji sebi dopušta američka trojka, prerasta još i u blud: mazohizam je takav da u čeljadetu pobuđuje najniže strasti, pa i gađenje – da upotrebim moju omiljenu riječ! Biće da zbog toga očajni domaćin na silu izbjegava ovu temu koja je pravi skandal; sad kad je Feb ugrabio olovku, a bogme i poneku nagradu, treba je zašiljiti i nagnati da pljune pokoju o tome kako se teniser, preduzeće i promašeni državnik na pravdi boga žrtvuju za svjetinu koja je slijepa to uvidjeti, i dok oni trpe poniženja koja ni Dostojevski nije mogao opisati, mi ih još kamenujemo; ali, negdje u maglovitoj daljini, ova momčad čuju glas koji im blago refrenuje: Izdržite braćo do jeseni, i onda će svi ugledati svjetlost vašeg učinka u ministarstvu, i bla, bla, bla… Tu se glas stišava i ja prelazim na novi red, a i bio je red, zar ne?
Sad ja odgovorno tvrdim da američka trojka nema ni jedan crnogorski atom u svom političkom krvotoku, jer koji bi majčin sin i ponos kuće dozvolio sebi ovakve ekscese časti! Nemoj tako, znam dobro da si ogorčen, ali šta je, na kraju, sačuvalo ovaj goli krš ako ne još golija prsa u ajduka; sad je neko drugo vrijeme, aplikacija, pokemon go, starleta, i raznih Budvi bluda… Uhala, da nam se popridignu usukani stari, kako bi nas zagnali preko brda, sve onako nogama u guzicu, lelečući šta su dočekali sinji kukavci, da im američka trojka zapišava ono malo svobodijade koju su ispesničili od samog crnog đaola. Ali, upravo u tome je čar demokratije: sva prava su ostvarena, samo fali stvarnosti u kojoj bi se mogla potvrditi!
Oh, najgore je što još ima nade – veli mi jedan za kojeg držim da je majstor međ’ skepticima, i taj mi je obećao, prije neki dan u parku, kad natrefismo jedan na drugog, i razmjenjujući koju o stilu Sloterdejka, reče mi: Vala ‘oću, onako iz čiste sprdnje zaokružiti Demokrate, onaj mučenik od Bečića zbilja izigrava poštara koji uvijek zvoni dva puta, od vrata do vrata, mladić se ozbiljno prihvatio rabote, a i sam znaš kakvi su eks-fudbaleri, to su tipovi koji ne sanjaju, nemoj molim te, pa možeš li ga zamisliti kako se smije na crni humor ili kako gleda pornić! Ne mogu ga uopšte zamisliti – rekoh, i produžih u stilu: Da, ja ću zaokružiti nepostojeći caffe Demos, znaš da sam na strani onih koji odbijaju bilo kakav identitet radi građanskog profila koji je apstraktan i kao takav tako mi dobro pasuje da nemaš pojma, baš onako kao neka frik krpica koja bi izazvala simpatije i u jednom subverzivnom J. Ljumoviću. Ma daj, – reče na to car skeptika i odmahnu rukom – zaokružićeš Lekija koji je ništa više do dezedorans, i onog Nivea-Gogija koji iz dubokog kompleksa sad trenira mačiju strogoću, blazirani policajac sa police cvikerama koji se voza moračkim stranama na vespi! (Da, na ovo sam iz sebe istresao sav bogohulni smijeh, ludački jurcajući kroz ništavilo lišća, osjetih da samo još budala drži do svog mišljenja…)
Pozdrav: SLOBODA ILI NIŠTA!!!
Duo Lekic/Damjanovic su klonovi Novaka Kilibarde.
..odgovorno tvrdi ON.. zato ja odgovorno tvrdim .. Daniloviću oslačala vlast.
Nista novo ovo samo lud covjek ne vidi ko je ovaj covjek i njegova stranka.
Па зар сад да се изађе, а тек су се позадине навикле на удобне фотеље.
Бојим да се их г. Ђукановић не би ни пушком истјерао из Владе.