Помен војницима ЈВуО страдалим ’45. на Лијевчем пољу

Дана 17. 6. 2017. године у 10.00 часова у цркви у Разбоју (општина Србац) биће служен молитвени помен војницима Југословенске Војске у Отаџбини и српском народу из Црне Горе, страдалим 1945. године, на Лијевчем пољу.

Истог дана, са почетком 13:00 часова, ће код крста и Спомен плоче на Шибовима (Бања Лука) бити служен парастос.

У Лијевчу се 1945. године водила крвава битка између јединица Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) и усташа.

Битка се одигравала од 4. до 6. априла 1945. између усташа и домобрана с једне стране и четника с друге стране, недалеко од Бањалуке. Снагама НДХ је заповиједао генерал Владимир Метикош, а четничким потпуковник Павле Ђуришић.

Прешавши ријеку Врбас, четници и народ под командом војводе Ђуришића загазили су у широко Лијевче поље. Умјесто слободног пролаза који је јемчио црногорски сепаратиста Секула Дрљевић, сачекао их је улитиматум: да пређу Саву и ставе се под усташку команду или ће бити нападнути. Ђуришић је ултиматум одбио.

Драгољуб Дража Михаиловић је на суђењу 1946. године Лијевче поље назвао другим српским Косовом.

Усташе су заробиле више стотина официра и војника међу којима су били и Павле Ђуришић, Петар Баћовић, Мирко Лалатовић, Захарије Остојић… Сви су одведени у логор Стара Градишка. Велика је вјероватноћа да је у Лијевчу пољу мучки убијен и академик Драгиша Васић, други човјек и идеолог Равногорског покрета. Готово сви официри ЈВуО који су заробљени у Лијевчу страдали су мученичком смрћу. Мало је познато да је у вријеме лијевчанске битке у католичком самостану код Нове Тополе, у срцу равнице, почињен још један злочин. Тридесетак православних свештеника је у католичкој богомољи звјерски мучено и потом убијено. Данас остаје само горко сјећање и обавеза да се не забораве пострадали официри, свештеници и народ.

Процјена је да је у бици учествовало око 30 хиљада усташа, док је четника било око 20 хиљада. Генерал Дража Михаиловић на суђењу је рекао да је у Лијевче пољу на страни четника било 40 хиљада људи, од којих је само хиљаду преживјело бој. Након деценија ћутања под комунистичким режимом, историчари су расвијетлили кључне чињенице у вези са овом битком. Мртви, међутим, још увијек нису избројани а чини се и да њен значај још увијек није у пуној мјери препознат.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: