Насловна Поглед Положај Срба у Црној Гори – актуелни тренутак и предлог будућег дјеловања

Положај Срба у Црној Гори – актуелни тренутак и предлог будућег дјеловања

33
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Андрија Мандић

Не постоји народ у Европи чија се права тако брутално и неометано газе, као што је то случај са српским народом у садашњој Црној Гори! То се једноставном анализом може доказати. Без обзира на број Срба који чине трећину становништва Црне Горе, режим Мила Ђукановића пуних двадесет година спроводи политику масовног и систематског рушења елементарних права српског народа.

Срби су свакодневно изложени сталној тортури безмало свих овдашњих медија. На удару државе непрестано се налазе српски језик и Српска православна црква. Таква политика црногорске власти према Србима није ништа друго до новоцрногорски национализам и шовинизам камуфлиран у вербалну одору грађанског мултиетничког мултикултурализма и мултиконфесионализма. Да је то тако лако се може доказати бројним конкретним примјерима.

Једноставно – Срби су грађани другог реда у Црној Гори. На питање зашто је то тако, постоје два одговора. С једне стране – Црна Гора није држава истих шанси за све грађане, а са друге – Срби у Црној Гори имају проблема само зато што су Срби. Кад би Срби постепено одустајали од свог традиционалног, историјског, културног и националног идентитета – држава би према њима била благонаклонија. Ако ова власт успије да доврши свој пројекат, они ће и дефинитивно постати грађани другог реда..

У црногорским органима државне управе, односно на руководећим мјестима у просвјети, здравству, правосуђу и полицији, Срба готово да нема. Њихово присуство у наведеним структурама мјери се не процентима, него промилима. Не постоји ни један директор Србин у основним и средњим школама, вртићима, домовима здравља и болницама у Црној Гори. Нема их ни међу запосленима у дипломатско-конзуларним представништвима Црне Горе  у иностранству.

У школским програмима, нарочито у уџбеницима историје за основну и средњу школу, Срби се третирају као рушилачки и реметилачки фактор, не само у Црној Гори, него уопште у региону, и као једини и искључиви  кривац за сва негативна дешавања на Балкану у последњих сто година. Исти третман Срби имају и на Телевизији Црне Горе, која је наводно јавни сервис свих грађана ове земље. За књижевно-умјетничка и научна дјела настала на српском језику, и чији су аутори Срби, из државног буџета не издваја се ни један цент.

Српски језик, који је у Црној Гори доминантан (са 45 одсто говорника),  сврстан је у категорију језика другог реда, док је за службени језик проглашен лингвистички и историјски непостојећи тзв. црногорски језик (за који се опредијелило 35 одсто становништва на последњем попису).

Устав Црне Горе игнорише постојање Срба у овој држави, а режим, очигледно, не признаје стварност. Истина, у преамбули устава каже се да у Црној Гори живе „припадници народа и националних мањина: Црногорци, Срби, Бошњаци, Албанци, Муслимани, Хрвати и други“. И то би било све што се тиче третирања Срба у највишем правном акту ове земље. Међутим, то наравно не само да није довољно, него је и крајње лицемјерно констатовати да су припадници поменутих народа равноправни  грађани, кад свако ко не жели да затвара очи пред чињеницама види какав је положај Срба у Црној Гори.

А садашњи однос режима према Србима најбоље илуструје чињеница да предсједнику Нове српске демократије није дозвољено да на позив предсједника Републике Србије отпутује у Нови Сад на састанак представника Срба из региона са руководством Србије, Републике Српске и Патријархом српским г. Иринејом.

Мене и српског посланика у Скупштини ЦГ Милана Кнежевића црногорски режим је оптужио за лажни државни удар, одузели су нам путне исправе, а мог најближег сарадника Михаила Чађеновића већ шест мјесеци држе у затвору зато што не пристаје да лажно свједочи против мене. Та акција државног терора није усмјерена само против Срба из ЦГ јер се у спушком затвору налази генерал Дикић и још четворо грађана Србије, а лажно су оптужене и колеге из црногорског Покрета за промјене – једине црногорске странке која не дјелује са антисрпских позиција и чија три члана су у притвору, такође, под лажним оптужбама за прање новца.

Када се овоме дода и чињеница да у домаћем саобраћају представници црногорског режима кажу да о „државном удару“ нису знали ништа него све „доказа“ што имају дала им је Србија, па Срби из Црне Горе, за оно што проживљавају, не треба да се љуте на њих него на Београд. Када дођу представници америчке администрације, коју беспоговорно слушају, онда иде друга прича како су се одлучно и храбро, захваљујући властитим безбједносним службама, које је обучио НАТО, а које су направиле снажан продор у службу безбједности Србије и амбасади Србије у Подгорици,  обрачунали са мрачном и подлом акцијом која је требала у Црној Гори да ојача српски и руски утицај.

Пошто је наш противник веома опасан, има снажну међународну подршку за антисрпску политику коју води, боље се сналази у замагљеним и полудефинисаним  односима националних заједница, неопходно је да и убудуће иступимо са јасном српском националном политиком у Црној Гори. Треба упорно да тражимо да се обезбиједи национална равноправност која се мора гарантовати новим уставним и законским механизмима, какви постоје у вишенационалним државама са сличном националном структуром.

Не само што ти механизми у Црној Гори не постоје, него власт сваку причу о овој теми третира као покушај рушења државе и угрожавања њеног наводно грађанског концепта. Досадашњи покушаји представника српског народа у Скупштини Црне Горе да се српско питање стави на дневни ред, односно да се постави питање елементарних људских права Срба у Црној Гори, третирају се као национализам и удар на тзв. црногорски демократски пројекат. Да ли би нас и даље пратили порази, дискриминација, сегрегација и насилна асимилација ако би српски народ поново превредновао властити национални програм, који би се базирао на историјском завјету наших предака и сложно стао иза његове реализације. Да ли би тада шовинизму и насилној асимилацији склоне малобројне антисрпски настројене националне заједнице могле да чине оно што нас дубоко вријеђа и национално слаби? Ја сам сигуран да у таквој ситуацији не би могли о томе ни да помисле.

А шта у ствари траже Срби у Црној Гори? Траже за себе колективна права, односно оно што сви други имају. То је неопходно да би се у Црној Гори успоставио систем етничке равнотеже и да би Црна Гора постала земља заиста равноправних грађана и равноправних народа. (Режим Мила Ђукановића, међутим, то не дозвољава, јер жели да успостави систем црногорске националне хегемоније над другим народима.) Срби у Црној Гори желе да Црна Гора буде стабилна и демократска земља, а основно питање демократије у свакој вишенационалној држави јесте правично решење националног питања. Српски народ треба да се позиционира као правни субјект и да као такав постоји у Уставу Црне Горе, како његов положај не би зависио од тога ко је на власти у Црној Гори.

Срби на простору данашње Црне Горе су историјски, аутохтони народ, који има свој материјални српски језик, своју хиљадугодишњу културу, своју препознатљиву националну индивидуалност, своју 800 година стару црквену организацију, и као такав народ желе да опстану у земљи својих предака, који су прије само сто година у њој чинили 95 одсто популације. А да би опстали, Срби морају стећи правно признање, односно статус конститутивног народа, пропорционалну заступљеност у органима државне управе и културно-просветну аутономију.

Једноставно речено, Срби у Црној Гори не траже за себе ништа више од онога што имају други народи у овој земљи, и не пристају да имају мање права од других. Срби, као уосталом и сви други народи, Црну Гору уважавају и доживљавају као своју државу тачно у оној мјери у којој она уважава њих као своје грађане.

Успостављање националне равноправности могуће је кроз измјену устава Црне Горе, а то подразумијева: 1. Уставно-правно дефинисање положаја српског народа као конститутивног; 2. Уставно дефинисање српског језика и ћириличног писма као службеног; 3. Пропорционалну заступљеност Срба у свим институцијама система  у складу с резултатима пописа становништва; 4. Систем специјалних веза са Србијом.

Убијеђени смо да је у подијељеној Црној Гори ово најбољи пут за остварење, од стране државе прокламованог мултинационалног склада, као врхунског циља коме сви треба да тежимо. Као народ са дванаестовјековним историјским памћењем, и као људи који живе у Европи 21. вијека, желимо безусловно, уставно-правно остварење ових наших захтјева.

Пут до овог циља јесте тежак и неизвјестан, јер власт у Црној Гори не показује расположење да се у том правцу крене. Напротив. Власт показује јасну намјеру да под фирмом изградње грађанске државе настави са асимилацијом српског народа, односно његовим превођењем у националне Црногорце. Крајњи циљ црногорског режима је свођење Срба у Црној Гори на 3 одсто, након чега би им био „великодушно додијељен статус националне мањине“.

Из разговора са нашим сународницима који живе на српским просторима изван данашње Србије схватили смо да је ситуација слична приликама у Црној Гори, а да су тенденције власти свуда исте – смањити број Срба и наметнути им тзв. државни национализам. Дакле, свуда се омета или насилном кампањом државних медија компромитује љубав коју појединац гаји према властитом српском народу а диктира нова једносмјерна веза према новооснованој држави која је настала на антисрпству и у случају бивших југословенских република отцјепљењем од Србије.

Ми очекујемо да се као народ вратимо завјетној мисли наших предака о обједињавању српског народа. Треба да вратимо наду народу која се негдје загубила на путу служења туђим стратешким, националним, економским и државним интересима. Та нада мора да постане опет српска врлина која ће надахнути нове генерације енергијом која ће нас донијети до нашег националног циља. Ми не треба као нови народи и нове државе да сада дефинишемо националне интересе јер су тај важни посао давно урадили наши преци, а наше је да упорно и истрајно идемо ка том циљу.

33 КОМЕНТАРИ

  1. 21
    8

    Једноставно речено, Срби у Црној Гори не траже за себе ништа више од онога што имају други народи у овој земљи, и не пристају да имају мање права од других. Срби, као уосталом и сви други народи, Црну Гору уважавају и доживљавају као своју државу тачно у оној мјери у којој она уважава њих као своје грађане.
    Kad propadne ova vlast a samim ti i ova drzva ovakva kakav jeste to treba proglasiti praznikom za sve,a narocito za Srbe.Predlazem da se zvoni u svim crkvama kada ova druzina ode,pa ako nijesmo sposobni da napravimo bolju ne treba da postojimo.Kazes 30% ,kako to samo toliko,kad jos toliko suruje sa DPS strankom ,i pitate se kako je Milo jos na vlasti.Treba malo raditi na terenu gospodine Mandicu i ostali,nijesu dovoljna saopstenja i tviter i odlazenje kod Vucica,malo se pokrenite,pa tamo kao sto je slucj u Pljevlja gdje ima 60% Srba na sledecim izborima treb da se dobije 48% a iza toga %%% tako se dobijau izbori,onamo gdje su Srbi po poisu vecina moraju biti vecina i u lokalnim skupstinam,ali za to stvri treba zapet ,odabrati parve kadrove a ne one koji vam prvi pruze ruku,eto zato ste jos opozicija,ne moraju se uvjek krivti drugi.Koja je taktia na nivou opstina,ljudi koji ne mogu obezbijediti ni glasace svojih porodica hoce da su lideri Srba ,e te Srbe nece niko da glas,lokalne stranke Srbe su takve koje nastoje ne da Srbi pobijede nego da ON ili Oni licno dobiju radno mjesto,vasa poznavanja Srba na terenu su vrlo losa ili nikava,to bi se trebali zapitati zasto je to tako,kada se to shvati mnoge stvai ce bit dista jasnije.Biraju se najbolje a ne od najgoih najgori.zalite se ne vi ali citav opozicija Milo daje pare i zaposlenja,mozda je u to samo donekle tacno,kazem samo donekle,nije dovoljno da neko ima novca i da vodi ili predvodi Srbe, to vodi samo do sledecg poraz,vidi se to dobro iz prosloih lokalnih izbora gdje se pobijedilo samo zahvaljujuci sto Djuknovica niko ocima ne moze vidjeti a ne zato sto ie DF nesto dobro napravio.Malo vise iskrednosti i pamet,jedino tako se dobijau izbori.Zato manje saopstenja vise interesovanj za istinom ,manje slusati lokalne spijune a vise stvrnosti pogledati u oci!
    Do pobjede nije dalek put ali je ipak potrbno vise rada!

  2. 12
    13

    u crnoj gori živi 80% srba, crnogoraca, albanaca i bošnjaka i oko 20% milogoraca. ovih 80% građana zaslužuju da preuzmu vlast u svoje ruke i urede državu crnu goru po svojim željama. crnu goru treba podjeliti na srpsko crnogorske, albanske, bošnjačke i milogorske kantone. ti kantoni bi imali polunezavisni status što znači da bi se za svaku buduću akciju države crne gore morala dobiti odobrenja tih kantona kako na spoljnopolitičkom tako i na unutrašnjem planu. kantoni bi imali svoje budžete. međutim, da bi se ovo realizovalo potrebno je da politiku u ime gorepomenutih nacija počnu voditi osvjedoceni patriote

  3. 27
    16

    Najveći problem Srba u Crnoj Gori su lideri poput Mandića za koje biti Srbin znači biti vječiti gubitnik, pokraden i vječito prevaren. Pravi Srbin po njima šalje ženu da štrajkuje za naknadu i glasa Mandića da bi zajedno sa Pedjom Bulatovićem ostao ubjedljivo najači opozicioni subjekt. U svijetu ih podržavaju Kadirov i penzionerka Doris Pak a te iste prave Srbe po njima iz Srbije treba da podržavaju isti takvi genijalci koji u Srbiji imaju manje od 1 posto…

  4. 26
    10

    Mandicu kad su tebe i Meda trebali da hapse digli ste na noge cijelu Cg i zabarikadirali se u Skupstini. A Čadju „pomazete“ tako sto mu saljete pozdrave preko tekstova. Sto ne napravite neku vecu frku da odbranite vaseh najblizeg saradnika, kako rekoste?

    • 6
      5

      Upravo tako brate. Ne mora se krv prolivati, ali kad bi Srbi imali muda i mozga, mogli bi ogromnu frku da prave diktatorskom rezimu. Prije svega, treba imati jasno definisane ciljeve, plan i instrumente kako doci do cilja.

      1) ekonomski pritisci (ne placati Djukanistanu poreze, izbjegavati na svaki nacin prorezimske biznise), masovni protesti u turistickim mjestima u jeku turisticke sezone (stop diskriminaciji i etnickoj mrznji), kupovati samo srpske proizvode (lokalne iz Crne Gore ili srbijanske), ne citati i ne kupovati rezimske novine (moraju biti izolovani).

      2) kulturoloski pritisci. ne gledati RTV Djukanistan. siriti vise emisija, video klipova po facebook, Youtube, social media (to je efikasnije od bilo koje televizije). koristiti moderne metode, vlogging, blogging, tweeting, itd. imati tim sposobnih MLADI ljudi koji ce biti zaduzeni za to. na Youtube preurediti muzicke spotove vezane za Crnu Goru sa srpskom ikonografijom (titogorci su svoje crveno zute zastave prilijepili uz svaku zavicajnu pjesmu, to je organizovao NEKO, nije se desilo organski ili spontano!). ne ici na titogorske koncerte i predstave, sportske manifestacije. efikasnije koristiti primjere iz crnogorske istorije dje je isticano srpstvo. istina je na nasoj strani, zasto je ne koristimo????? oni moraju da laziraju svoju proslost, a mi nasu slabo potenciramo i reklamiramo.

      3) skolski sistem. bojkot predavanja njihove „istorije“ i „jezika“. ali ne pojedinacno (pa da izvise par porodica ili profesora), nego ORGANIZOVANO I MASOVNO. Svaka srpska familija da bude mobilisana i organizovana UNAPRED. bitku voditi od skole do skole (poceti u sredinama dje smo najjaci), do konacne pobjede. organizovati predavanje srpskog jezika i istorije (uz koriscenje originalnih materijala iz Kraljevine CG) u crkvenim prostorijama ili pod otvorenim nebom (ako treba). organizovati ekskurzije na Lovcen (pokazati djeci oskrnavljen Njegosev grob, objasniti djeci zlocin koji se tu dogodio), itd itd.

      Postoje hiljade kreativni nacina da se slomi titogorski rezim. pogledajte kako je funkcionisao „otpor“ u Srbiji i cime su se sluzili. jesu li potrebne pare da bi se napravila efikasna organizacija? koliki je budzet potreban? zasto mi nemamo sponzora? ako je i Srbija okupirana zasto se ne okrenomo Rusiji? zaliti se po americkoj ili engleskoj ambasadi je apsurdno. znaju li ovi srbi uopste ko su im prijatelji, a ko radi protiv njih?

      Ljudi koji komentarisu na in4s vise imaju vizije i znaju sta treba da se uradi nego „profesionalni politicari“. u prvim redovima za odbranu srpstva trebaju stati skolovani ljudi, koji razumiju psihologiju, public relations, informatiku, i kljucne faktore koje uticu na sveukpnu situaciju. ljudi koji mogu da misle pragmaticno i strateski, koji znaju da definisu cilj i konkretne akcije kako doci do cilja. mi imamo takvih ljudi. ovi profesionalni politicari trebaju njih angazovati i ukljuciti ih u organizaciji.

      • 10
        2

        Sve sto predlazes Nova srpska demokratija nije ni pokusala, a čuvene proteste Grbljana koji su trazili nastavu na srpskom jeziku Nova nije ni podrzala.Nova se ne bavi dikrektno onim za sta je i osnovana,vec energiju prije vega srpskog naroda rasipa za nekakvu opstu stvar.DF treba rasturiti i osloboditi se tzv gradjankog dijela u DF-u.Gradjaneri nek se zasebno bore.Srpska lista je bila najbolja, a urpavo gospodin Mandic ju je rasturio.

  5. 25
    10

    Pricas o ugrozenosti srpskog jezika ali ti nije problem da budes najblizi partner sa Medojevicem koji upravo glasao za ponizavanje i obezvredjivanje srpskog jezika u Crnoj Gori. Da ne pricam o njehovoj podrsci NATO.

  6. 17
    10

    Osim DF-a, drugo niko ne prica o pravima srba, sto je porazna cinjenica.
    Nekad je SNP bio cvrsto u toj prici, danas su i oni odustali.
    Demokrate su prica za sebe, preko noci postase crnogorci i dukljani. Upravo oni nanose najvecu stetu srpskom narodu.

  7. 11
    9

    Koliko se ovaj zaista bori za prava Srba pokazuje to što prećutkuje ko je donio nacistički Ustav – njegov pajtaš iz koalicije Medo! A ova naprasna priča o pravima Srba inicirana je prije neki dan u Novom Sadu od strane Milovog krila DPS-a koje preko Vučića i Mandića pravi destabilizaciju političke scene u cilju Milovog povratka u politiku.

  8. 12
    5

    Antisrbizam zapada i njihovih plaćenika ovdje je samo u sklopu rusofobiju i razbijanje slavenstva. Još je Herodot napisao da kad bi se Tračani (tako zove Slavene) ujedinili bili bi najmoćbijini da su najbrojniji možda nakon Hindusa. Tako da sve te politike imaju svoj dug kontinuitet. Ko je kulturološko politički inferioran i zaslužuje takvu sudbinu jer ne radi ništa da vidi stvarnost i da reaguje adekvatno.

  9. 8
    6

    Od politicara koji nisu srbi, jedino su Nebojsa Medojevic i ljudi iz PZP-a spremni da promjene ustav u korist srpskog naroda. Medojevic je napravio gresku, ali je spreman da je ispravi i to ne krije.
    Zasto gospoda Becic, Bogdanovic i Koprivica nemaju stav o tim pitanjima, vec im se sve svodi na kritiku Medojevica. To se moze samo konstatovati kao ANTI-SRPSTVO pomenute trojke.

  10. 15
    5

    Поднеси оставку да би те схватили озбиљно!

    Права Срба су једно,а одговорност за њихово стање друго.Неће бити да је за гротескну,не само политичку, позицију Срба у НАТО-вској ЦГ крив искључиво ДПС,већ и они које су Срби гласали,не да би поправљали нешто што се поправити не може,дакле,антисрпску и антируску ЦГ,већ да би живот њих и њихових породица учинили сношљивим.

    Науспут,како пресједник НСД замишља да српски народ у ЦГ оствари своја права кроз конститутивност?Да ли се очекује да захваљујући некој другој скупштинској већини тај статус,а заобилазећи уставне механизме,дају беневолентни Црногорци или,можда, још беневолентнија „међународна заједница“?Како се мисли да у условима потпуног опкољавања Србије ту чињеницу прихвати НАТО,да ли због декларативног залагања западне војне алијансе за владавину права у земљама колонијама или,онако,уопште,због демократије и мира у свијету?

    А добро би било да сазнамо и ко је стварни аутор овог текста.Овако писмени људи нам сјутра,када год да то сјутра дође,могу бити од велике користи.

    Срби,свога посла.

    • 8
      2

      Мирослав Влаховић ко би други. Само оригинални текст је претрпео неке измене, сходно тренутној употребној вредности.

  11. 6
    8

    Одлично је ово.Право предсједнички.Све ће бити добро.Срби ће на крају доћи до својих права,сигурно.Борба и само борба.Док не побједимо увјек треба имати јавне наступе на којима ће се јасно износити планови за будућност.ПЗП је наш партнер и пријатељ,мука је од ових који се поштапају Српством и желе да покраду Српске гласове,као Бечић.

  12. 7
    2

    неопходно је да и убудуће иступимо са јасном српском националном политиком у Црној Гори. Треба упорно да тражимо да се обезбиједи национална равноправност која се мора гарантовати новим уставним и законским механизмима….
    Pa čime se Nova dosd bavila? Bavila se demorkatizacijom Crne gore i glupostima.Više je manjinski savjet ruadio za Srbe nego st je Nova srpska demokratija.Kad je ikad aodrzan miting iil protesti ili uradjena kakva blokada uteva, skola i slicno zbog jezika, nastave, neravnopravnosti u zaposljaanju i slicno.Nova je upravo po rijecima mandica pitanje jezika , kulutre, crkve, stavila na deseto mjesto. Mandicu, podrsku imas za borbu protiv ovog tzv drzavnog udara, ali sto se tice ostalog, mozda je vrijeme da malo odes na politicku penyiju.

  13. 3
    4

    Андрија је кристално јасно и убедљиво објаснио ужасан положај српског народа данас у државоликој творевини званој montenegro. Не у Црној Гори, јер Црне Горе данас – нема! Окупирана је, потискута, потлачена и згажена од стране државоликог паразита, који егзистира на ресурсима Црне Горе.

    • 6
      0

      Сијеш маглу.Десет година Срби поправљају антисрпску и антируску ЦГ док им дјеца сагињу главу на питања за кога навијају или којим језиком говоре.Велики дио одговорности за тај несносан положај српског народа данас лежи на политичарима које гласају Срби.Још само хвали питање-шта сада?

  14. 3
    1

    Ne radi se ovdje ko je Srbin a ko nije,ovdje se radi da DF mora dodatno uraditi napor na poboljsanju svojih ljudi naterenu ,to je problem sve drugo potaman,niko od Srbanece biti protiv da medojevic sjutra bude Predsjednik Vlade ,to je vise nego jasno,ali poboljsanje kadrova na terenu donosu glasove ,to je jedini nacin da se vlast skine i ljudi pokrenu iz ucmalosti.Jednostavn i da i ne,ali to je kljuc problema!

  15. 6
    1

    Ово је прича ради приче.Треба своје партијско дјеловање покрити у наредном периоду неком политичком иницијативом,а пошто од демократизације ЦГ након уласка у НАТО нема ништа,односно она је већ толико очигледно демократска да демократије не фали ни за престижни НАТО клуб,сада је на реду исцрпљивање права Срба,платформе која је својевреме одбачена управо од руководства НСД како се не би смањивао коалициони капацитет странке.И која су то нова уставна и законска рјешења?Због свега реченог се и дешава да се Демократе теренским радом уклињују међу обезгављеним Србима,остављеним на милост и немилост режима,а НСД би да настави да егзистира без икакве одговорности за године које су појели скакавци.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here