Пољска је имигациона земља број 1 у Европи
1 min readПише: Марко Фибер (Marco Fieber)
Ана у Варшави за наставу има сопствену учионицу и таблу. У Украјини то није било тако. Иако је тамо оставила мужа и две кћери, изгледа срећна. Због економских проблема је наставница географије средином 2016 напустила своју домовину: у Лвиву, на западу Украјине, је зарадјивала око 60 еура месечно.
У суседној Пољској зарадјује више него пет пута толико, испричала је она порталу Open Democracy.
Ана је једна од више од милион држављана Украјине, која сада живи у Пољској. Ова држава је последњих година примила више миграната него и једна друга у Европи – но то скоро нико не зна.
„Нико не зна колико Украјинаца има сада у Пољској“
„Талас украјинских усељеника је почео да пристиже почетком 2015, а појачао се падом хревње, украјинске националне валуте, у фебруару те године“, објашњава Игор Исајев за HuffPost. Он је главни уредник украјинских медија у Пољској. По његовим речима, није рат, који је своју најгору фазу имао у лето 2014, главни разлог за масовно исељавање, него дубока привредна криза. А погодовала је и чињеница да су украјински и пољски два врло блиска језика, што олакшава комуникацију.
„Пољски закони Украјинце деле на две групе“, објашањава Исајев. „Оне, који су одувек живели у Пољској -овдашње староседеоце- украјинску мањину. Они сви имају пољске пасоше. Друга група су нови мигранти из Украјине.“
По службеним информацијма, у украјинске староседеоце Пољска броји нешто више од 50.000 људи. „Али нико не зна колико Украјинаца припада другој групи“, каже Исајев. Оно што је сигурно: само је 20 Украјинаца официјално добило статус избеглица у Пољској.
1.400.000 Украјинаца у Пољској
Јацек Сарусз-Волски, пољски посланик у ЕУ-Парламенту, тврди да тренутно у Пољској живи око 1,4 милиона Украјинаца, већина радни мигранти. Он наглашава: „Видимо да расте број издатих радних и боравишних дозвола, такође и за људе који долазе из стабилних делова Украјине, попут Одесе.“
Пуно њих долазе и као инвеститори, отварају фирме и запошљавају Пољаке. Службене цифре осликавају само делић ствраног броја украјинских миграната у Пољској. А оне кажу да је Пољска 2015 издала 540.000 боравишних дозвола странцима: од тога 450.000 за Украјинце. Података за 2016 још нема.
У ЕУ је само још Велика Британија издала више боравишних дозвола. За поређење: Немачка је, на врхунцу избегличке кризе, издала само 195.000 боравишних дозвола мигрантима на својој територији.
По инфомормацијима пољског Министарства за Фамилију, рад и социјалну политику, је 2016 пристигло преко 1,3 милиона захтева пољских фирми за давање радних дозвола странцима. Од тога је 1,2 милиона дозвола затражено за Украјинце: прецизније 96%. Ово министарство је прошле године издало 127.000 радних дозвола странцима, од јануара до априла 2017 већ 65.000. Највећим делом за Украјинце.
Овом броју се морају додати и стотине хиљада осталих Украјинаца, који су ушли у Пољску на стандардну визу –док је још постојао визни режим- али се нису после вратили у своју домовину. Сем тога, у Пољској је пуно лакше добити радну дозволу него у Немачкој или Чешкој. Од 11. јуна ове године Украјинци могу без виза да путују у земље ЕУ.
Пољска жуди за украјинским мигрантима
Украјинци –свеједно да ли легално или илегално бораве у Пољској- зарађују овде пуно више него у њиховој домовини. Са друге стране, пољска привреда жуди за украјинским мигрантима: економија Пољске ће и ове године имати раст од више процената. Да би се овај високи раст одржао, Пољској је потребно 5 милиона додатних радника у наредних 20 година, тврде у пољској Унији послодаваца и бизнисмена. Кључну улогу при томе требају имати Украјинци.
По налазима студије Бертелсман-Фондације: 43% Пољака сматра да се њихова економска ситуација од доласка на власт конзервативаца партије Качинског побољшала: тако висок резултат није утврђен ни у једној другој држави ЕУ. Конзум је експлодирао а тиме и потреба за радном снагом.
Пољска, сем тога, има једну од најнижих квота незапослености у ЕУ, а и тај број опада континуирано већ годинама. Прошлог месеца је постављен нови рекорд: само још 7,1 % људи је било без запослења, најнижа цифра од 1991.
Пошто пуно добро образованих Пољака тражи посао у другим државама ЕУ, индустија Пољске је у сталној потрази за стручњацима. То потврђују и подаци Народне Банке Пољске: 91% украјинских миграната има гимназијално, више или високо образовање.
Но пуно пољских послодаваца такодје плаћа украјинским радницима специјализације. Јер, упркос високим дипломама, 70% Украјинаца у Пољској обавља физичке послове, најчешће на градјевини и у пољопривреди: управо ту недостају домаћи радници, који више не желе да раде за –по њиховом мишљењу- мале плате. За Украјинце се та плата итекако исплати.
Расте ресантиман према Украјинцима
Приведна агенција Блумберг је у марту објавила да „Пољска још увек не може да добије онолико Украјинаца, колико јој стварно треба“. Што је тачно. Али тачно је и да у пољском становништву расте одбојност према Украјинцима. „Од 2014 примећујемо сигнификантни пораст анти-украјиског говора мржње на интернету“, објашњава Мицхал Билевицз, доцент на Истраживачком центру за ресантиман Универзитета у Варшави.
За време устанка против про-руског водјства у Украјини те потоњег рата је у Пољској била широко распрострањена симпатија према Украјини. „Али од кад конфликт није тако врео, су симпатије поприлично охладиле“, каже Билевицз за Huffpost.
Но и даље је 57% Пољака вољно да у своју земљу прими људе из источног дела Украјине, којег је запосела Русија. А неће ни да чују за могућност да прихвате арабске или афричке избеглице из Западне Европе.
Становништво Пољске је према страним радницима амбивалентно: по резултатима испитивања угледнох института ЦБОС из прошле године, 63% упитаних сматрају да су Украјинци добри за домаћу привреду. Али сличан број упитаних такодје каже да би талас радника са Истока Европе ипак требало ограничити.
Расте мржња на улици.
Пуно Украјинаца у Пољској, медју њима и наставница Ана те новинар Игор Исајев, виде себе добро интегрираним и имају пољске пријатеље, но ипак избегавају да говоре украјински на улици. „На улицама осећамо растућу мржњу, расте и број вербалних али и физичких напада, посебно у малим местима и на истоку Пољске“, наглашава Исајев.
Проблематично је што национално-конзервативна владајућа партија ПиС не осудјује ове нападе. „Поједини политичари се служе националистичким ресантиманом: по њима, Пољска има пуно непријатеља а ми Украјинци смо једни од њих“, описује Исајев.
Што понекад прелази и у отворено насиље: крајем прошлог месеца је један украјински студент у источно-пољском граду Лублину тако брутално претучен да су морали сатима да га оперишу. А украјинске споменике у Пољској одавно оштећују или уништавају. Због растућег незадовољства је министар унутрашњих дела Пољске Мариусз Бласзцзак (ПиС) почетком септембра захтевао да се уведу облигаторне горње квоте за мигранте.
Што би значило да ће, после Балканске трансферзале, бити затворена и Источна граница ЕУ.
Извор: HuffPost
Превод: Мирко Вулетић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: