Даниловић: Политику не чине саопштења ни кључ од партијских просторија

Потпредсједник Демоса и предсједник Извршног одбора Горан Даниловић сматра да један човјек, па био и најплеменитији, није странка. У разговору за Викенд новине Даниловић прича о разлозима мимоилажења са Миодрагом Лекићем, стању у партији, али и његовим првим потезима уколико буде изабран за предсједника Демоса на ванредној сједници, која се одржава сутра у Мојковцу.

Према ријечима Даниловића, сјутрашњи ванредну сједницу те партије подржала је већина чланова ГО, Извршни одбор као и три четвртине општинских одбора међу којима су и они најбројнији и најорганизованији.

„Већина је одавно ту и Скупштина има пуни легитимитет. Много је посла пред Демосом, па и његовим новим руководством. Политичким потезима и акцијом морамо себи вратити снагу. Први задатак је да подсјетимо и инсистирамо на равноправним условима за одржавање било којих избора у Црној Гори и покушамо након свих свађа и неспоразума да обезбиједимо јединство 39 опозиционих мандата остварених на минулим изборима. Морамо радити много и јавно да би нам јавност повјеровала. Мириле су се и непомирљиве крајности у Црној Гори. Ваљда је природно да се могу измирити и људи који су одмах након 16. октобра јединствено затражили мандат за састав нове владе уз спремност ДФ да тада пружи мањинску подршку“, казао је Даниловић.

Надаље, он каже, да што се тиче партије као политичког тијела јединство око ничега никада није била гаранција успијеха.

„Боље и да се разиђемо у акцији него да ћутимо у страху од изазова. И свађа и неспоразуми су за људе. Проблем је када допустите да се сваки захтјев за промјеном у властитој политичкој кући доживи као атак на појединца и његову позицију. Некоректно је и нечовјечно игнорисати ставове најоданијих и непоткупљивих који само желе бољу странку и више демократије у њој. Није удбашки манир мијењати себе и тражити бољи пут до побједе. Удбашки је супротно од тога – непоколебљиво ћутати, не таласати и чекати да промјене дођу саме од себе“, истако је он додајући да се тако ништа и никада неће догодити.

По питању навода да је Миодраг Лекић изазвао, односно увео ванредно стање у Демосу, Даниловић је казао да је све речено на ту тему додајући да када неко погази Статут партије и деси се шта се десило у Демосу, да то слободно може да окарактерише као диктаторску матрицу те да неко ко не може да издржи унутарстраначку процедуру тај не може донијети ни демократију Црној Гори.

„Ако имамо Статут као страначки закон не можемо га погазити јер нам се одједном не допада да се о различитим стварима питају различити страначки органи. Један човјек, па био и најплеменитији, није странка. Демос не можемо бранити од наводног атака чланства на њега. Када се догоди да најзначајнији органи у једном субјекту имају нерјешив неспоразум, када се разиђу најодговорнији људи, онда се вратите међу оне који су вас бирали и тражите ново повјерење или осуду. И све је то могуће, ако има воље и политичке културе урадити мирно и без тешких ријечи. Ужасно је, и на то не пристајем ни по цијену опште сатанизације и личног прогона, преко ноћи бивати проглашен издајником када мало гласније затражите слободу и демократију у држави у којој живите или у странци којој припадате. Да! Таква матрица је диктаторска. Такав прогон личи на ванредно стање или полицијски час. Ко не може да издржи унутарстраначку процедуру не може донијети демократију Црној Гори“, изричит је он.

Даниловић је дао и своје виђење поводом свађа унутар и између опозиционих партија, казавши да сви знају све али нико не попушта али да би истинско уједињење опозиционог блока донијело ноћу мору за ДПС.

„Само један једини, широки и отмени потез једног од ова два субјекта којим би се понудила рука другој страни, препородио би Црну Гору. Опозиција би у неколико дана постала ноћна мора за ДПС и њихову владавину. Велике опозиционе структуре морају сарађивати међусобно. Ко то не жели, жели некога другог за господара“, казао је он.

Даниловић истиче да што се тиче предстојећих прадсједничких избора, како каже, под фер околностима један опозициони кандидат би могао побједити, али ко то треба да буде, то није још сигуран, све док сви заједно не сједну за исти сто. 

„Ко он треба да буде? Сумњам да ћемо икада сазнати ако не сједнемо и не будемо разговарали? Увјерења сам да би кредибилна, нестраначка личност, довољно храбра и мудра, лако ујединила Црну Гору. Немам ништа против да видим и анализе које говоре да је најбоља опција партијски лидер – само да то буде предочено! Плашим се, међутим, да ћемо када први опозициони лидер истакне кандидатуру имати одмах још десетак у трци. Нас десет, а један кандидат ДПС-а и владајуће коалиције опција је која ми не улива наду. У мјери наше снаге урадићемо све да не буде тако“, казао је он.

Даниловић такође сматра да бојкот парламента, без сарадње опозиције, је постао бесмислен. Он каже да када би повратак у парламент значио да ће побиједити нека нова и боља политика, када би то са сигурношћу значило да ће побиједити Уједињена Црна Гора, а то је мото њихове изборне Скупштине, он би се „сјутра и то сам вратио у парламент“.

„Нажалост, када нема политичког плана за повратак у Скупштину повратак је бесмислен. Бесмислен је колико и бојкотовање без заједничких опозиционих наступа и сарадње. Ствара се утисак да је бојкот себи сврха, а није. Ваљда треба нешто њиме и да изборимо? Ми се међутим на велико разочарење и не гледамо. Треба нам дакле план, а не сујетно дурење једних на друге“, казао је он.

Према његовим ријечима, политика није саопштење за јавност или више њих. Политика није ни печат, ни кључ од страначких просторија. Политику стварају и прате људи – или су са вама или нису.

„Ако на крају треба да пресуди јавност, страначка и општа, ко је у праву, онда се не плашим таквог суда. Много пута сам за деценију и по остајао усамљен у свом ставу или бивао мањина у важним одлукама. Поштовао сам. Када сам око кључних ствари, око стратешког поимања политичке будућности, надгласан повукао сам се са пруженом руком из политичке партије коју сам стварао“, закључио је Даниловић.

Лекић или неко из његовог најближег окружења свакодневно шаљу саопштења

Према ријечима Даниловића, он је престао да прати колико се Лекић оглашава лично, међутим како каже, ипак мора признати да није осјетио „ту“ врсту тишине.

„Сваког дана осване макар неколико увредљивих наслова од стране појединаца из његовог најближег окружења. Готово је свеједно говорите ли ви или се говори с вашим допуштењем и знањем. Нијесу све ријечи увијек из истих уста, али често јесу из исте главе“, казао је Даниловић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: