Полицајци или криминалци  III

Пише: Велимир Ераковић 

Убиство у Подгорици. Пуцњи на познатог кик боксера. Сачекуша у Котору. Младић страдао у Будви. Једна особа погинула у Бару. Брутални напад са смртним исходом у Никшићу. Аутомобил дигнут у ваздух, двоје младих људи страдало. У ЗИКС-у хицем из снајпера усмрћен затвореник. И да не набрајам више, сваким даном слични ударни наслови у медијима.

Држава доживљава пораз за поразом. Криминал улице расте и достиже зенит. Чини се да је сигурније у Алепу него у Црној Гори. Мафија користи неспособност државних органа да се међусобно обрачунавају кланови. За њих је ово идеална ситуација и вријеме. Њихове вође прижељкују хаос, да се разрачунају са свима који им стоје на путу. Нико не зна ко је следећа мета и зашто?

Новинарима и уредницима медија који пишу о овој друштвеној аномалији се отворено пријети. Питање је само када ће неки високопозиционирани медијски радник завршити као Душко Јовановић. Истина не смије на видјело. Истина је самокажњавање у данашњој Црној Гори. Полу свијет и криминалци су у дилу са Владом ове државе.

Замислите колика је моћ вођа криминалних кланова и немоћ државе кад ове индивидуе камерама снимају ко све улази и излази у градове, квартове и улице њима интересантне. Пола Црне Горе држи прст на обарачу и она неодољиво подсјећа на дивљи запад.

А премијер, до јучерашњи први удбаш Црне Горе и вођа Мојковачког клана каже да безбједносна ситуација никад није била боља. И ако не легитиман, са већином која то није, овом изјавом је повриједио сваког поштеног и мирног грађанина. Знамо да је свјестан стварне ситуације, али брутално заобилази истину и манипулише народом.

Врху власти, АНБ-а и ДБ-а ствари су измакле контроли и тешко их је вратити како наш народ каже у ,, винкло,,. Како објаснити породицама оних који су убијени на правди Бога, потпуно недужни, да је безбједоносна ситуација стабилна? Могу ли најближи прихватити штура полицијска образложења у којима се чланови њихових фамилија називају колатералном штетом? Наравно да не, и то вријеђа њихову част и достојанство. Аларм у Црној Гори звони јаче него икада. Крајње је вријеме да се власт која је увела земљу у ванредно стање смијени.

Правећи приватну државу, правили су приватно тужилаштво, судство и полицију. Приватизовали су Управу Полиције, АНБ и ДБ. Наравно и елитне јединице САЈ и ПЈП. Правили су хоботницу која је пуштила пипке по читавој Црној Гори. У полицији је дошло до чистке. На негативан начин. Школовани кадрови су отпуштени и пензионисани, а корумпирани добили функције. Поштеним, младим начелницима и нспекторима су измишљане афере, проблеми са алкохолом, психом, непослушношћу и сумњом у лојалност, да би на њихова мјеста дошли полтрони који ће без поговорно извршавати наређења Душка Марковића. Требало је организовати шверц дроге, оружја и цигара на свим граничним прелазима и зарадити милионе од њега. Сви градови су били дио центра дистрибуције који се налази у Подгорици.

Погранични реон и градови у њему као Никшић, Бар, Улцињ, Плав и Рожаје су заједно са Будвом били најбољи примјери мита и корупције. Начелници ових центар и командири граничне полиције представљали су дио организоване полицијско криминалне групе. Писао сам о њима по наособ и до танчина објаснио како функционишу. Умјесто да их Специјални Државни Тужилац ухапси и испита о овим наводима, они су добили унапређење. Умјесто да им се преиспита поријекло имовине и донесе закључак може ли се од полицијске плате живјети у таквом луксузу,  они су постављени на формацијски значајне функције.

Требали би Благојевић и Маговчевић са колегама из ранијих текстова да ми поклоне златно перо. Уз шефа шверца по граници, Обрада Миша Станишића, њих двојица су након мојих текстова вртоглаво напредовали у служби. У земљи чуда све је могуће, па и то. Што више оштетиш државу, добијеш бољу и већу  функцију. Да би хоботница беспрекорно функционисала, приватизовали су Тужилаштво и Судство. Задњи примјер пресуда које је донијела судија Жељка Јововић су доказ да правна држава не постоји. Или држава права, како вам је лакше. Послати Николу Бајчетића у затвор јер није могао да гледа како неколико стотина специјалаца малтретира и туче мирне демостранте и посланике је чисти политички реванш Дф-у и људски безобразлук.

Колики је послушник Јововићка говори и величина казне коју је добио суспендовани командир САЈ-а Радосав Рашо Љешковић. Пет мјесеци за онакав терор над не наоружаним и мирним грађанима? Над нашим мајкама, сестрама, очевима и браћом? Над старим имладим без изузетка. А зашто баш пет мјесеци? Да је добио шест мјесеци казне Љешковић би аутоматски остао без посла и привилегија које му командовање САЈ-ом гарантује. Због тога Жељка суди мизерно, лицемјерно и правно не утемељену казну. Овом пресудом се шаље порука слободним људима у Црној Гори. Љешковић је награђен јер је поштовао закон ћутања-омерту, а ви кад год изађете на улицу да тражите своја права, очекујте САЈ да вас звјерски туче на челу са бившим угоститељом и Миловим  боди-гардом Рашом.

Него, једно им је измакло контроли. Кад су људи из мафије постали свјестни да је криминал у полицији већи него на улици, отргли су се шефовима из ДПС-а. Приватизовали се и они, па шенлуче како и коме кад одговара. Не бренују никога више и нико не зна који су начелници и инспектори на платном списку мафије.

Тако им у Котору  ухапшени бјежи из станице, понижавајући свакога ко носи полицијску униформу у Црној Гори. И поред тога директор полиције Стојановић не подноси оставку. Зашто би, ако је Душко Марковић рекао да стање никад није било стабилније?  Како је заразна и разорна моћ лажи? А стабилна је као и свака његова ријеч. Стабилна је као  људски и морални склоп свих уплетених у ову хоботницу.

И на њихове ријечи се човјек може ослонити таман као на кору од банане, поклизати и завршити у јами без дна. У безнађе и суноврат, правећи од Црне Горе земљу мржње и подјела. И правећи од људи који мисле својом главом и боре се против неправде државне непријатеље. Како рече наш Нобеловац Андрић ,, у земљи мржње, највише мрзе онога ко не умије да мрзи,,. И онога који сања и бори се за слободу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: