Пола вијека Антићевог ,,Плавог чуперка“ (ВИДЕО)

Прво издање антологијске збирке Мирослава Мике Антића ,,Плави чуперак” објављено је на данашњи датум прије пола вијека, а 24. јуна 1986. пјесник је прерано, напустио овај свијет.

Збирка пјесама “Плави чуперак” је до данас објављена у више од 90 издања широм свијета.

Антић, ,,вјечити дечак“, изузетан лиричар и инвентиван дјечји пјесник, написао је око 30 дјела – збирке пјесама.

Рођен је марта 1932. у Мокрину, Банат. Основну школу учио је у Мокрину и Панчеву, гдје се породица преселила у лето 1941.

На Филозофском факултету у Београду је студирао руски и чешки језик. У Панчеву је радио у техничкој служби тамошњег позоришта, а од 1951. као новинар-сарадник у листу „Панчевац“.

Антић је прву пјесму објавио 1948. године, као 16-годишњак, у београдском часопису „Младост“, а прву књигу пјесама ,,Испричано за пролећа“, двије године потом. Од 1954. је био новинар у новосадском „Дневнику“, тако је у тој и и доцније у такође новосадској новинско-издавачкој кући „Форум“ је, уз мање прекиде, радио све до преране смрти, у 54. години.

Пла­ви чу­пе­рак је ме­ђу мла­ди­ма одав­но по­стао си­но­ним љу­ба­ви и сим­бол ђач­ког до­ба. Већ у са­мом на­сло­ву пе­сник је љу­бав на­го­ве­стио као ве­ли­ку не­по­зна­ни­цу жи­во­та, ко­ја је де­фи­ни­са­на као тај­на, стреп­ња и иза­зов.

Пла­ви чу­пе­рак

Чу­пе­рак ко­се обич­но но­се
не­ко на оку,
не­ко до но­са,
ал има је­дан чу­пе­рак пла­ви
за­ми­сли­те где?
– У мо­јој гла­ви.
Ка­ко у гла­ви да бу­де ко­са?
Ле­по.
У гла­ви.
То ни­је мој чу­пе­рак пла­ви,
већ јед­не Са­ње из ше­стог „а“

Па шта?

Ви­де­ћеш шта – кад јед­ног да­на
чу­пе­рак не­чи­је ко­се ту­ђе
ма­ло у тво­ју гла­ву уђе,
па се уму­дриш,
удр­ве­ниш,
па ма­ло – ма­ло… па по­цр­ве­ниш,
па гриц­каш нок­те
и кри­јеш ли­це
па ша­љеш тај­не це­ду­љи­це,
па не­што ку­њаш,
па се му­чиш,
па учиш – а све ко­је­шта учиш.

Из­ме­шаш рот­кве и ром­бо­и­де.
Из­ме­шаш но­те и пи­ра­ми­де.
Из­ме­шаш леп­ти­ре и гра­до­ве.
И спор­то­ве и руч­не ра­до­ве.
И троп­ско би­ље.
И ста­ре Гр­ке.
И ле­по не знаш шта ћеш од му­ке.

Сад ви­диш шта је чу­пе­рак пла­ви
кад ти се да­ни­ма мо­та по гла­ви,
па од де­ча­ка – пра­вог ју­на­ка
на­пра­ви ту­њав­ка и не­спрет­ња­ка.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: