Покрет за Србију: Услов нашег опстанка је јачање сарадње са Русијом (ВИДЕО)
Услов нашег опстанка је јачање економске, политичке и безбедоносне сарадње са Русијом, казао је председник Покрета за Србију Владимир Кршљанин, у интервјуу Оксани Сазоновој, уредници српске редакције агенције и портала Новински фронт из Донбаса.
„Исламска држава“ и разбојничка квази-држава „Косово“
Посебна тема интервјуа била је терористичка претња на Балкану. Кршљанин је указао на могућност новог таласа миграната са Блиског истока.
„То је претња која може донети ратни вихор и на Балкан и у Европу,“ сматра Кршљанин и нагласио:
„Са ‘Исламском државом’ добили смо покушај да се терористичка организација претвори у неку квази-државу и свима изгледа да је то нешто ново. Међутим, шта друго већ дуго имамо на Косову и Метохији ако не квази-државу сачињену од терориста, ратних злочинаца и криминалаца?“
О изборима на Косову и Метохији: још један покушај Запада да појача контролу над Балканом
Владимир Кршљанин је прокоментарисао и ванредне изборе на Косову и Метохији.
„Могућност дестабилизације је стално присутна на Балкану,“ указао је он, уз оцену да ови избори нису створили непосредну претњу.
„Ми видимо још један покушај западних сила и НАТО пакта да појачају своју контролу над Балканом. Победу ‘ратне коалиције’ треба гледати у контексту убрзаног пријема Црне Горе у НАТО и најаве још бржег пријема Македоније.
Све то се може оценити као директни притисак на Србију и изазов за њену будућу владу. Понашање западних сила је и даље, по инерцији, антисрпско и антиправославно.“
Кршљанин о српском искуству са обојеним револуцијама
У посебном делу интервјуа на руском језику, Владимир Кршљанин је говорио о жалосном искуству „обојене револуције“ у Србији. Србија је то доживела 5. октобра 2000. Од тада, догађаји са невероватно сличним сценаријем догађали су се у многим земљама света.
„Србија је 10 година пружала отпор свим врстама спољног притиска и санкцијама. Врхунац је била агресија НАТО и то је био једини пут у историји да је целокупна алијанса ратовала против једне земље. Све то је нужно утицало на морал становништва, посебно јер је непрекидно вођен и пропагандни рат, који и даље траје,“ рекао је Кршљанин.
По његовим речима, „тада су многи људи поверовали, да ако се ослободимо Милошевића, Запад ће нас оставити на миру. Али то је била кобна грешка, чије геноцидне демографске последице и данас осећамо“.
„Већина обманутих учесника петооктобарске обојене револуције врло брзо је схватила да нису срушили Милошевића, већ суверенитет Србије. Али, било је касно,“ напоменуо је Кршљанин.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Када је реч о услову нашег опстанка и јачању економске, политичке и безбедоносне сарадње са Русијом, како то рече г. Кршљанин, треба да сагледамо у коликој мери је то остварљиво, с обзиром да су наши национални идеали и наши најузвишенији циљеви у XIX и XX веку били играчка у рукама западно-европских и америчких империјалиста и њихових империјалних , окултних и идолатриских структура, видљивих и невидљивих „великих изабраника“ и „великих кадрова“. Зато бисмо цитирали извесне податке из књиге Пјера Вириона (Paris 1899-1988) “Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise”, који бацају светло на несрећну судбину обезглављеног, обесправљеног, потлаченог, разбијеног, осакаћеног, пониженог и отписаног србског народа из групе слободних европских народа, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности.
Стр. 129: „Између 1817. и 1825. године у Русији најмање 145 масонских ложа скривају социјалистичке снове и завере интелектуалаца, многобрајних официра и једног дела империјалне аристокрације, не изузимајући ни највиђеније принчеве, као на пр. принца Галицина. Ложе су најпре деловале под фирмомн ‘Осветљени људи’, чији су чланови врвели у Петрограду и Москви, како пише Joseph de Maistre. Али у доба репресалија, те ложе узимају име ‘Савез Спаса’ претварају се у још тајнија удружења, као на пр. ‘Јужна Унија’ или што особито подвлачимо, у удружења под називом ‘уједињени Словени’, која су у ствари биле масонске ложе, произишле из врло активних кијевских ложа…
Катехизис Уједињених Словена излаже циљ овог међународног тајног удружења. Једним федеративним савезом и помоћу једне републиканске владе ујединити осам словенских земаља, чија су имена била исписана на једном печату, подељеном на осам делова: Русија, Пољска, Боемија, Моравска, Далмација, Мађарска са Трансилванијом, Србија са Молдавијом и Влашком… ( „Le Catechisme des Slaves expose les buts de cette redoutable societe: „Par une alliance federative et un gouvernement republican mais sans porter prejudice a leur independance respective, unir les huit pays slaves dont les noms etaient inscrits sur un sceau a huit compartiments: la Russie, la Pologne, la Boheme, la Moravie, la Dalmatie, la Hongrie avec la Transylvanie, la Serbie avec la Moldavie et la Valachie“).
Године 1847 у Штрасбургу на Међународном Масонском Конгресу, који је претходио револуцијама од 1848. године, нашироко је коментарисана идеја о Уједињеним Државама Европе. Већ тада мислило се на формирање три европске федерације: романску, германску и словенску…
Ми смо указали у нашем уводу на особиту важност периода 1865. године. Подвуцимо исто то поново, истичући особито редослед догађаја, који осветљавају оне догађаје, што се збивају данас, дајући кључ за разумевање ситуације, чија дубока тајанственост неможе да се схвати без њих…“
Стр. 130: Бакуњин, то се зна, оснивач и вођа руског нихилизма, подбада свуда на друштвене нереде; мрежа његових агената или саучесника разграната је не само у унутрашњости Русије, већ и на њеним границама, нарочито у Пољској…“
Имајући уна уму да је Бакуњин у једној брошури коју је издао под насловом „Мојим руским и пољским пријатељима“, дословно рекао:
„Словени, Пољаци су нам потребни. Они сами ће нам помоћи, када будемо тражили све словенске земље у источној Пруској, у Буковини, у Галицији, у Боемији, у целој Аустрији и у Турској… Ми Словени, ми морамо да остваримо пут Великим Изабраницима…“ (“Les Slaves, les Polonais nous sont necessaries. Eux-memes nous aideront quand l’heure du combat panslaviste sera venue, quand on revendiquera toute la terre slave dans la Prusse orientale, les Bukovine, la Galicie, la Boheme, dans toute l’Austriche et la Turquie… C’est nous les Slaves qui devons ouvrir la voie aux Grands Elus…” ( Види: Pierre Virion, Beintot un gouvernement mondial? – une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 129-130; Inquire Within – Miss Stoddard,The trail of the Serpent, Hawthorne, California, U.S.A., 1969, стр. 139-140; Nesta H. Webster, A chart accompanying “The socialist network”, London, England, 1924; Editorial Staff, Helvetio, Voltaire, D’Alembert, Rousseau, Diderot, Frederick of Prussia, Hawthorne, California, U.S.A., 1973).
У овом контексту ваља указати и на дело Освалда Шпенглера, које је објављено под насловом „Две Русије“, где између осталог стоји:
„Петровштина је била и остала страно тело у русиству. У стварности није постојала једна Русија, већ две, привидна и права, званична и подземна. Страни елеменат је уносио отров од које се снажно тело разболело и умрло. То је био правом руском мишљењу неприступачан и неразуман дух западног рационализма у 18 и материјализма у 19 веку, који је као руски нихилизам водио свој неприродни и опасни живот међу руском ‘интелигенцијом’. Појавио се тип интелигентног Руса, који као реформисани Турчин, реформисани Кинез и реформисани Индус, био душевно и духовно од западне Европе до цинизма покварен, испражњен, упропашћен. Почело је то са Волтером и ишло преко Прудона и Маркса до Спенсера и Хегела. Баш се горња класа Толстојевског времена са тиме играла, блазирана, у жељи да буде духовита, безверна, непријатељски расположена према традицији, и овај је поглед на свет продирао доле до талога великих градова, литерата, народних агитатора и студената који су ‘ишли у народ’ и тамо развијали мржњу против горњег слоја западног стила: резултат је био доктринирани бољшевизам…
Ми људи Зaпада смо религиозно довршени. У нашим градским душама се интелектуализирала рана религиозност већ одавна у ‘проблеме’. Црква је завршила свој развитак са Тридентским сабором. Из пуританизма настао је капитализам, из пијетизма социјализам. Англо-америчке секте претстављају само потребу нервозних пословних људи, да забаве своје душе теолошким питањима. Ништа не може бити бедније од покушаја једног извесног протестантизма да своју лешину оживи трљањем са бољшевичким ђубретом. На другом се месту то исто покушава с окултизмом и теозофијом. А ништа није варљивије од наде да ће руска религија будућности оплодити западну. О следећем не би требало да већ данас постоји никаква сумња: руски је нихилизам са својом мржњом управљен како против државе, науке, уметности, тако такође и против Рима и Витенберга, чији се дух манифестовао у свим формама западне културе и који са њима треба да буде погођен. Русиство ће овај развитак отклонити у страну и преко Византа опет надовезати себе непостредно на Јерусалим.
Али тиме је још једанпут казано како је безначајан бољшевизам – та крвава карикатура западних проблема који су са своје стране некада произашли из западне религиозности – за велико светско питање које данас Запад поставља на тапет и које само површински има везе са Русијом: избор између пруске или енглеске идеје, између социјализма или капитализма, државе или парламента…
Бољшевичка владавина није никаква држава у нашем смислу, као Кипчак, царство „златне хорде“ у монголско време, из једне владајуће хорде – зване комунистичка партија – са поглавицама и једним свемоћним каном, и из једне отприлике сто пута бројније покорене и незаштићене масе. Од правог марксизма ту има врло мало, осим у називу и у програмима. У стварности постоји један татарски апсолутизам који подбуњује и експлоатише цео свет, не познавајући при том границе, чак ни границе опрезности, препреден, окрутан, с убиством као свакодневним средством управљања, сваког часа очекујући могућност појаве неког Џингискана који ће да стопи Азију и Европу“ ( Види: Освалд Шпенглер, Две Русије, Библиотека „Хришћанство и култура“, Свеска IV, Хановер, Немачка, Септембар 1948, стр. 7-8, 41-42, 56).
https://www.rt.com/news/392635-mosul-raqqa-us-white-phosphorus/?utm_source=browser&utm_medium=aplication_chrome&utm_campaign=chrome
…“Our problem is that there are no clear rules in terms of using white phosphorus as a weapon. It’s not covered by international law. It’s not primarily designed as an incendiary weapon. But its incidental effects can cause terrible injuries – burns, smoke inhalation,” she said.
Even after being deployed in the air, white phosphorus keeps burning when reaching the ground and HRW wants to know “what’s it hitting on the ground?…”
преко Павловића ћуприје
https://www.youtube.com/watch?v=NDSaV-0HNcU