Покрет за Пљевља: Шта носи ново газдовање шумама?

Коначно је и Влада Црне Горе признала да је концесиони концепт коришћења шума био промашај, јер упркос огромној сјечи није дошло до развоја предузећа која се баве прерадом дрвета – саопштава Покрет за Пљевља.

Они додају да је, напротив, дошло до извоза сировине у Албанију, што је оцијењено катастрофом.

„Због тога се нуди такозвано тржиште дрвних сортимената на шумским стовариштима. Притом нико не доводи у питање већ потписане концесије, као што је случај са пљеваљским шумама, које су дате на коришћење Вектри и господину Брковићу на 30 година. Логично је да се поставе два питања. Прво, зашто су концесије на шуме биле промашај?  И друго, шта ће донијети нови концепт коришћења шума, поготову нама Пљевљацима?“, наведено је у саопштењу.

Према њиховим ријечима, концесиони систем постао је неповољан по Владу, од када је законом дефинисано да 30 % концесионе накнаде припада држави, а 70 % буџету општине, којој припада шума на коју се издаје концесија.

„Како је могуће да је за државу неповољније  35 милиона (колико је приходовано од 2008-2016 године) од НУЛА милиона. Толико је реално да звучи невјероватно. Други разлог је што су власници концесија, као и дрвопрерађивачких капацитета, углавном постали кумови и пријатељи стечајног управника Црне Горе. Људи скромних знања, али великих апетита и још већих моћи, кад су у стању да мијењају политику државе у области шумарства. Трећи разлог за неуспјех концесионог система је што је шумарство сјевера удружено са југом. И док у пљеваљском ревиру, по последњем урађеном елаборату, годишњи прираст износи 220 000 кубних метара дрвне масе, што би правилним искоришћавањем могло да пуни половину буџета Црне Горе, на југу би се евентуално могли производити шиљци за вреће. На крају просјечан износ концесионе накнаде од 13 евра по кубику престављао је идеалан простор за корупцију. Плашимо се да ново решење не представља нову превару за сјевер, односно Пљевља“, кажу у овом покрету.

Покрет за Пљевља истиче да све док се на сјеверу Црне Горе не изгради фабрика финалних производа од дрвета, наше огромно шумско богатство служиће за богаћење тајкуна и преживљавање сиротиње тако што ће брати и скупљати шумске плодове.

„Својевремено је чувена ИКЕА, једна од водећих светских фирми за производњу и промет намјештаја, започела кооперацију са КИД ‘Велимир Јакић’, што је требало да обезбиједи тржиште за све дијелове намјештаја произведене у Јакићу. Међутим доласком на власт у Црној Гори ‘младих, лијепих и паметних’ та сарадња је прекинута из ко зна којих разлога. Данас у пљеваљским шумама пропада око 200.000 кубних метара дрвне масе, због тога што се санитарна сјеча годинама не ради. С друге стране кубик дрвета из пљеваљских шума се извози по 100 евра. У средње развијеним земљама кубик дрвета прерађен у намјештај или обрађене грађевинске елементе (столарија, монтажне куће и дрвена галантерија) кошта 700 до 1000 евра. Све док се у Црној Гори не постигне просјечна цијена од 700 евра за обрађени кубик дрвета, што је најнижа цијена у развијеним земљама, бићемо колонија развијеном свијету. Послије општине Пљевља највећим шумским потенцијалом располажу Рожаје, отуда нада да ће браћа Бошњаци зауставити ову иницијативу Владе. Пљевљаци сигурно неће. Кад су гласали за увођење акцизе на угаљ, гдје 100 % прихода иде у буџет државе на терет Рудника угља Пљевља, гласаће и за укидање концесија на шуме, од којих сада 70 % иде у буџет Општине, 30 % Држави, а по новом предлогу Владе 100 % Брковићу са екипом. Тако ће главни разлог за промјену концепта концесионог коришћења шума, а то је нелегални извоз обловине у земље региона, а посебно у Албанију, бити легализован, а Вектри и Брковићу отворене нове могућности за неограничено раубовање и коришћење пљеваљских шума“, закључује Покрет за Пљевља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: