ИН4С

ИН4С портал

Подјела или уједињење муслимана у Србији

1 min read

Хоће ли најновија дешавања у Исламској заједници Србије (ИЗС) – распуштање Ријасета и смена реис-ул-улеме Адема Зилкића – довести и до нових подела или је ово можда степеница ка уједињавању муслиманских верника у Србији у једну верску заједницу?

Подсећамо, на Сабору Ријасета ИЗС одржаном у недељу у Новом Пазару смењен је цео Ријасет са реис-ул-улемом Адемом Зилкићем на челу, а све муфтије су разрешене дужности. Сви они су били у техничком мандату, будући да им је мандат истекао пре годину дана. У међувремену, започета је процедура за избор новог реиса (Зилкић је један од кандидата) која је месецима била у застоју, да би се у недељу, именовањем трочланог повереништва задуженог да припреми и спроведе изборе, све вратило на почетак.

Досадашњи реис Адем Зилкић не признаје овакву смену и каже да све ово води поделама у муслиманској заједници. Он каже да неће дозволити да санџачки мешихат потпадне под власт браће Јусуфспахића, а да њих двојица са београдским мешихатом „раде шта мисле да треба”.

Међутим, доскорашњи муфтија Хасиб Суљовић каже да у Јусуфспахићима нипошто не види разбијаче Исламске заједнице Србије. Суљовић је иначе именован за председавајућег трочланог повереништва које ће руководити ИЗС-ом. Иако је неку врсту петиције против смене Зилкића потписало неколико чланова Сабора, углавном из Тутина и Сјенице, Суљовић каже да то не води новим поделама у санџачком мешихату на присталице Зилкића и Јусуфспахића и најављује да ће разговарати са свим имамима и објаснити им ситуацију.

Са друге стране, Мевлуд Дудић, председник Мешихата Исламске заједнице у Србији (ИЗуС) позвао је све муслимане и свештенство да не спроводе поделе и окупе се око једне, јединствене исламске заједнице.

„Време је да из свих догађаја протекле деценије извучемо поуке и вратимо се организационом и вредносном јединству“, каже се у саопштењу Мешихата ИзуС-а које је потписао Дудић.

„Ако је од срца, доћи ће до срца“, одговара Суљевић на Дудићев позив и тиме индиректно поткрепљује Зилкићеву сумњу да је намера „некога“ да санџачки мешихат ИЗС стави под контролу ИЗуС-а, којом је донедавно руководио Муамер Зукорлић.

Заговарање уједињења муслимана у Србији у једну верску заједницу стара је колико и поделе у тој заједници. Сада постоје две заједнице – Исламска заједница у Србији и Исламска заједница Србије. На челу ИЗуС-а је Мешихат: њиме председава Мевлуд Дудић, који је истовремено и муфтија београдско–новосадски. Ова исламска заједница, иако дефинисана као самостална, и по свом Уставу је саставни део Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, а Сарајево сматра за духовни центар муслимана на Балкану. ИзуС има и своје чланове у Ријасету Исламске заједнице БиХ.

Исламска заједница Србије себе сматра равноправном са Исламском заједницом БиХ. То се огледа и у идентичној структури – на челу заједнице је Ријасет и реис-ул-улема (до сада је то био Адем Зилкић).

ИзуС у свом саставу има три муфтијства – санџачко, београдско-новосадско и прешевско на чијем челу су муфтије. И ИЗС има три муфтијства – санџачко, србијанско и прешевско.

Темељ Исламске заједнице у Србији је Мешихат Санџак, формиран 1993. као саставни део ИЗуБиХ. Овај мешихат настао је после распада СФРЈ, када су крајеви настањени муслиманима остали изван надлежности Ријасета Исламске заједнице у Сарајеву, али дуго није био признат од државних органа.  На Објединитељском сабору  2006. уз присуство муфтија из других делова Србије и скоро свих балканских држава, као и реис-ул-улеме ИЗ БиХ Мустафе Церића, званично је формирана Исламска заједница у Србији са Муамером Зукорлићем на челу.

Међутим, у окторбу 2007. у Новом Пазару основан је Ријасет Исламске заједнице Србије. За реиса је изабран Адем Зилкић, (до тада главни имам у Тутину, у Зукорлићевој Исламској заједници), а за почасног и доживатног реиса београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић.

Тако већ десет година у Србији паралелно постоје Исламска заједница у Србији (знана и као Зукорлићева, иако је однедавно на њеном челу муфтија Мевлуд Дудић) и Исламска заједница Србије (Зилкићева).

То је довело до ситуације да, на пример, муслимани у Београду „припадају” једном или другом муфтији. Ако уважавају ИЗС, онда је њихов  муфтија донедавно био Мухамед Јусуфспахић (на његово место на Сабору у Новом Пазару постављен је Абдулах Нуман), а ако себе сматрају припадником ИзуС, за њих је надлежан Мевлуд Дудић, који је, сем што је председник Мешихата ИзуС, И муфтија београдско-новосадски.

И муслимани у Новом Пазару могу да се опредељују коме ће се муфтији приклонити. За присталице ИЗУС-а, (Зукорлићеве) надлежан је вршилац дужности санџачког муфтије Абдурахман Кујевић (пошто је Муамер Зукорлић са те функције отишао у политику). Муслиманима у Санџаку, припадницима ИЗС, муфтија је Хасиб Суљовић.

Обе исламске заједнице имају властите мектебе (верске школе за најмлађе), медресе (средње верске школе) високообразовне институције, хуманитарне организације, вероучитеље… И за већину имама у џамијама се зна  којој исламској заједници припадају, односно која исламска заједница их је поставила.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *